Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Šaranski ribolov - Prirodna hrana II deo

Postavio sportski ribolov 27/09/2017 0 Komentara Ribolovački pribor i oprema,

Poznavanjem, pa oponašanjem prirodne hrane šarana u mamcima ponekad je moguće ostvariti iznad prosečne dobre ulove. Zbog toga u ovom broju Revira nastavljamo s upoznavanjem prirodne hrane šarana…

 

Ikra žaba i punoglavci

Apetit šarana se često menja zavisno od sezone. Prirodna hrana koja se ribama nalazi na raspolaganju, u proleće ponekad zavisi i od drugih životinja koje s njima žive.

 

Tako uopšte nije neobično da u vreme mresta žaba, šarani masovno proždiru žablju ikru, a kasnije i repate punoglavce, pogotovo ako im se nađu na putu ili u zoni hranjenja. Jednom sam prilikom pre više od 20 godina, još kao dete na Orlovačkom bajeru posmatrao šarana oko kile, kako malo po malo u plićaku brsti sa sluzi omotane plivajuće grupe žablje ikre. Taj je bajer inače napola bio pod travom koja je šaranima pružala odličnu zaštitu od pogleda, veliki izvor prirodne hrane, ali i sveukupnu zaštitu od ribolovaca. Riba je brstila ikru na mestu gde se nije moglo loviti, jer je vegetacija bila gusta uz samu obalu duže od pola sata. Kad sam se ja zasitio gledanja (naravno, na gliste zabačeni štapovi su na čistom delu jezera kao zakleti mirovali), pokušao sam ga prevariti na plivajuću koricu heba. Međutim, s prvim zabačajem na oko metar od nje, riba je preplašena zaplivala prema gustoj travi i više je nisam video. Očigledno da sam tada pogrešio, kako u lokaciji, tako i u mamcu.

 

Na paši

Šarani su, naročito u rekama, ali i u jezerima s velikim oscilacijama vodostaja, vrlo dobro prilagođeni svim uslovima života. Ako reka, u proleće ili u jesen, nakon velikih kiša naglo naraste, obično se izlije iz korita i potopi veliki broj livada, vrbaka i oranica. Nakon prvog šoka, usled naglog porasta vode, poput većine ostalih ciprinidnih riba, i šaran kreće „na pašu“. Poplave su, zapravo, odlična prilika da se ove, večito gladne i radoznale ribe dobro ugoste malo drugačijom hranom od uobičajene i na njima, inače, nedostupnim terenima.

 

Livadski insekti, gliste, torbaci, crvi…

U takvim prilikama na red dolazi veliki broj insekata koji nisu uspeli da izbegnu vodenu bujicu. Skakavci, rovci, zlatice, bogomoljke, hruštevi…, živi ili mrtvi, samo su neki od uobičajenih šaranskih zalogaja. Priobalni pojas reke, veliki nanosi lišća, više obale pokrivene koprivama najčešće plitko pod zemljinom površinom kriju velike kolonije glisti, a njih šarani naprosto obožavaju. Poneki nesretni „kolutićavac“, koji na ovaj ili na onaj način prilikom prvog porasta nivoa padne u vodu, i završi u rečnoj matici, samo je podsetnik šaranskom svetu za potencijalnu gozbu.

 

Kao dete sam veliku većinu svojih slobodnih trenutka provodio u ribolovu na Korani. Na vodu sam išao kad mi se god ukazala prilika, bez obzira na vreme, vodostaj ili sezonu. Jedan od najzanimljivijih ribolova nudile su baš prolećne poplave. Mamac su bile kišne gliste, a lovilo se klasičnom dubinskom metodom, na najbližim potopljenim livadama, uz samo rečno korito. Izazov je bio u tome što nikad nisam znao što mi može zagristi. Obično se lovila bela riba: plotice, klenovi, ređe linjaci, grgeči i somovi, dok bi se ponekad, doduše vrlo retko, znao uloviti i poneki šaran. To su najčešće bile manje ribe (divljak do 1 kg), ali za nas decu je to tada bila prava senzacija, i naravno veliko veselje.

 

Za vreme jedne velike vode (oko 2 metra više od normale) moj kum Denis je na Kupi, uz samu obalu, pored zimovnika, čekao somove. Bilo je to pre nekih 5 godina, u februaru. Iako je pribor bio grub: najlon 0,50 mm, 100 gramsko šestougaono olovo, udica Owner SSW 5111-111 2/0, to nije smetalo šaranu od 10 kila da usiše bunt od 5 „kišnih glisti“ namenjenih somovima. Mamac je bio 100% prirodan, uslovi izvanredni (mutna voda) i „gladni“ je šaran na trenutak „zaboravio“ urođenu mu opreznost…

 

Gliste ne moraju biti samo „poplavna hrana“. Na mestima gde rečna matica direktno udara u obalu, i pritom odnosi zemlju, takođe se uvek nađe sličnih „delikatesa“, pa neka vas onda ne čudi ako su i šarani stalno negde u blizini.

 

Uz gliste svih mogućih vrsta: od malih gnojnih, tvrdih „ritskih“, velikih „kišnih“, pa sve do belih prolećnih, šarani će usisati i razna druga slična stvorenja kao što su pijavice, torbaci itd.

 

Torbaci (debele crne konjske pijavice) su širom ribolovačkog sveta dobro poznati kao somovski mamci, međutim, krupni ih rečni šarani takođe jako vole. Kako ova izgledom, ali i životom pomalo neobična stvorenja, najčešće žive u muljevitim poplavnim nanosima uz samu reku ili na rubu bara i jezera, tako u nekim situacijama i oni postaju šaranova prirodna hrana.

 

Rastresiti mamci su odlični baš zbog toga što dobro oponašaju prirodnu hranu

 

Već i blagi porast vodostaja na reci, pruža ovim ribama mogućnost da se njima hrane tražeći ih na njihovim prirodnim staništima. Način na koji ih love, vrlo je sličan taktici koju upotrebljavaju kad love trzalce (krvne crve) u mulju. Postoje dve taktike. Prva je rovanjem, usisavanjem i filtriranjem blata, te ekstrakcijom slasnih zalogaja iz njega. Druga je malo prepredenija. Zaletanjem u glinastu ili u muljevitu obalu, te u potopljene nanose, ovi vodeni razbojnici teraju svoj plen iz skrovitih staništa, pa kad nastupi panika, i torbaci počnu bežati iz zemlje u vodu, tu ih u mutnoj vodi sačekuju i gutaju. Neki put šarani isti efekat postižu lupanjem repovima po dnu.

 

Ako ikad na reci dođete na takvo mesto, lako ćete ga prepoznati. Obala je obično glinasta, strma i nepristupačna, puna granja i lomova. Blizu je sigurno neka manja uvala prepuna rečnog nanosa. Ono što je izdaleka prepoznatljivo i karakteristično za takvu lokaciju su baš šarani, koji jedan za drugim stalno skaču na istom mestu, neposredno uz samu obalu. Vreme radnje obično je rano jutro, odmah nakon svitanja. Svaka riba koja se zabije u mulj, odmah nakon toga juri na površinu, gde čisti škrge, i ponovo se vraća na doručak brzo plivajući prema dnu.

 

Bez obzira na sve moguće nove kombinacije i vrste mamaca, stara dobra glista zimi i u proleće još uvek je za šarana respektabilan mamac

 

Mesni i riblji crvi takođe su posebna poslastica ovih simpatičnih stvorenja. Sigurno se pitate otkud crvi kao prirodna hrana? To se kupuje u trgovinama. E, to baš i nije uvek bilo tako. Ko je nekad hteo loviti na crve, morao ih je ili sam napraviti, ili naći.

 

Jednom smo prilikom kum i ja iz čamca lovili plotice. Kupa je bila lagano napeta i blago zamućena, kako se ono kaže sa „štihom”, i nosila različito smeće. Kako je na algu kladoforu riba slabo primala, a drugog mamca nismo imali, tražili smo neko novo rešenje, s željom da popravimo ribolov. I baš kad je sve izgledalo bezizgledno, rešenje je samo doplivalo do nas. Uginulo prase, prepuno crva polako je plovilo prema čamcu. Iako je smrad bio jeziv, dobar mamac je dobar mamac, pa smo reskirali pet minuta gušenja u smradu, i uzeli malo „robe“ za ribolov u čamac, dok smo veslima izokretali svinju na željenoj poziciji, i tako istresli u vodu par kilograma najsvežijih crva. Za pola sata je na vodi nastao haos. Masa kako sitne, tako i krupne ribe se skupila na novoformiranom hranilištu. Površina reke se zakuvala. Od sitnih koluta, peraja po površini pa sve do skokova prvo manjih plotica, a kasnije i većih, manjih šarana do pet kila, kako smo ih mi tada procenili. Bele ribe smo se nalovili, ali nijedan šaran nije uzeo. Iako je tako možda bilo i bolje, jer ih najverovatnije pribor, kojim smo tada lovili, ne bi izdržao. Ipak, sigurni smo, kako su oni bili prisutni, ali i da su se odazvali na gozbu…

 

Ponekad, i vrlo malo podizanje nivoa vode u jezeru, naročito u proleće, ima za posledicu sličan učinak u ponašanju za vreme poplave u reci. Ako nisu ometani (preplašeni) od ljudi, šarani su vrlo skloni istraživanju, i vrlo verovatno će krenuti u obilaženje novo poplavljenih terena, a njihova hrana u tom slučaju postaju mnoge različite male životinje koje mu se na putu nađu: insekti, njihove larve, kao i razne vrste beskičmenjaka.

 

Ikra riba, larve, mladunci, ribe…

U proleće, kad se mresti većina ribljih vrsta, položena ikra za krupnije šarane predstavlja pravu poslasticu. Međutim, manje je poznato da šaran u vreme pred mrest, ali i nakon njega, kad mu u prehrani nedostaje proteina, ne preže kako ni od tuđe, tako niti od grabeža vlastite ikre, pa ni vlastitih ribljih mladunaca (ribljih larvi).

 

Te su činjenice vrhunski proizvođači aroma već odavno prepoznali. Teško da postoje ozbiljniji šaranaši koji još nisu čuli ili koristili izvanredne arome, poput kavijara, ikre… Njihovim korištenjem, ako dobro poznate situaciju na vodi, u određenom delu sezone možete ciljano loviti krupniju, ali i kapitalnu ribu.

 

Međutim, na nekim vodama, naročito u aprilu i maju, katkad i u kasnu jesen, šarani love i manje ribe, ili jedu njihove komade odnosno „filetirano riblje meso“. Nije retko da šaran ulovljen sredinom maja, ali i leti, ako ga na nekoliko sati stavite u čuvarku radi slikanja, u nju povrati od nekoliko komada do nekoliko desetina malih ribica. Crvenperke i žutooke dužine centimetra pa sve do veličine malog prsta na ruci, naročito u vreme mresta, prava su mu poslastica.

 

Jednako tako šarani u nedostatku druge hrane, što se često događa u jesen na vodama s prekomernom populacijom riba, uz žive, jedu i mrtve ribe ili ponekad i njihove komade.

 

Jedne smo jeseni kum i ja u nekoliko navrata lovili na Šumbaru smuđeve. Lovili smo ih u kraćim periodima popodne: od jednog sata pre mraka, do dva nakon sumraka. Kako je mesto, gde smo došli i zabacili na živu ribu (ukliju), prethodnih dana bilo obilno prihranjivano ribljim filetima, za kraće smo vreme ulovili i pustili dva manja smuđa od oko 40 cm, i promašili nekoliko, za smuđa, pomalo neobičnih poteza. Umesto jakog i postojanog griza s nošenjem ribice s malim olovom, pauze za okretanje i ponovnog poteza, na koji se zateže, „nešto“ je stalno pomalo povlačilo naše ribice. Niti jedan potez nije bio pravi, i kako god bih „zategnuo“: odmah ili s počekom, riba se nije dala zakačiti. Istovremeno su s nama te večeri na vodi bili naši prijatelji Blaž i Valentić, i naravno, imali jednake probleme. Drugi dan su njih dvojica ponovo otišli na isto mesto, i u kratkom vremenu, na riblji file za smuđa, ulovili dva šarana oko tri kile!

 

To je u potpunosti razjasnilo one naše, za smuđa netipične, „poteziće“. Sa zahlađenjem vode smanjila se količina šaranove „prirodne“ hrane, i ove ribe su počele uzimati smuđu ponuđeno riblje meso.

 

To nam je isprva i bilo iznenađenje, jer se na Šumbaru i nismo nadali šaranu na riblji file. Ali ako malo bolje razmislim, to baš i nije ništa neobično.

 

Ako engleski ribolovci, koji love štuke, na mrtvu ribu ili na njene komade redovno dobijaju kako veće, tako i manje šarane, zašto bi se isti mamac gadio našima.

 

Nije tajna da se na nekim delovima Dunava u jesen šaran dobro lovi na živu ribu. Isto je i kod nas, pre negde 5 do 6 godina, izašao članak o ulovu šarana na veštački gumeni mamac na reci Savi. Takođe su poznati podaci iz prošlosti, kako su profesionalni ribari u ulovljenim kapitalnim šaranima na našim rekama znali nalaziti ribe do 10 centimetara dužine! Dodate li tome kako je boila na bazi ribljeg brašna u kombinaciji s ribljim uljem još uvek jedan od najpopularnijih mamaca među našim specijaliziovanim udičarima, shvatićete kako je šaranu riba i riblje meso, u određenim situacijama i u određenom delu godine zapravo najnormalniji deo njegove prehrane.

 

I još jedanput ću se za potvrdu svog razmišljanja pozvati na slavnog Rod Hutchinson-a. Naime, on već godinama u svojoj ponudi ima celi niz izvrsnih smesa za boile (Superfish mix, Seafoodblend mix), napravljenih na bazi nekoliko različitih vrsta ribljeg brašna.

 

Upravo su te smese u kombinaciji s tekućim i praškastim oblicima ribljeg ulja, uz upotrebu apetit stimulatora (Fish), aminokiselina (Amino Blend Supreme) i ribljih aroma (Fresh Salmon, White fish, Anchovey, Redfish i Salmon feed) davnih dana našle svoje mesto na vrlo izbirljivom engleskom tržištu mamaca i zadržale se tu sve do danas. Razlog što su opstale tako dugi niz godina je u tome, što su takvi mamci i u današnjim uslovima još uvek vrlo lovni. Kvalitetan mamac traje godinama, a da bi ga takvim napravili, morate jako dobro poznavati biologiju, kao i prirodnu hranu vaših brkatih ljubimaca. Što bolje pogodite njihov ukus, dobićete kvalitetniji i trajniji mamac. To ponekad nije lako postići, jer za tako šta treba imati „dobar nos“ za ribu ali i bogato ribolovačko iskustvo.

 

Ako zaista želite sami praviti smese za boile, koristiti vlastite mamce i birati one najbolje arome za lov, neka vam izbor uvek padne na što više sastojaka koji naginju prirodnoj šaranovoj ishrani, kao i na one arome koje je najvernije oponašaju. To je u kreiranju mamaca provereni ključ za uspeh, i ako ga se budete držali, duboko verujem da uspeh neće izostati.

 

Pročitajte i prvi deo teksta "Kako se šarani hrane"

Sve o ribolovu šarana možete prčitati u knjizi "Osnove šaranskog ribolova" od autora Krešimira Kurija.

 

Autor teksta: Krešimir Kuri
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 18, septembar 2010.

 

Ostavite komentar