Iako sam po vokaciji varaličar (joj, što sam se profinio, ne mož’ majka da me pozna), i dan-danas, s vremena na vreme, odlučim da porazbacujem „pampurčiće“ u potrazi za štukom.Međutim (uvek ima neko „međutim“ ili „ali“, što devojci sreću kvari), to radim na jedan malo modifikovaniji način... Ne, nema tu neke preterane „filozofije“ (ako je neko nešto tako i očekiv’o), već je „tajna“ u samom pristupu „problemu“. Prvo i osnovno pravilo, koga se držim „k’o pijan plota“, je izbor kedera na koje lovim „drugar’cu štuku“. Na vodu obično ponesem desetak babuškica koje ujutru pazarim kod „dilera“ (čuj, ...
