Poslednji tekstovi
Crni petak
Crni petak
27/11/2020 0

Napad iz trave
Napad iz trave
28/10/2020 0

Noćni bas
Noćni bas
21/10/2020 0

Evolucija mog riga, sa mamcem na dno
Evolucija mog riga, sa mamcem na dno
13/10/2020 0

Zigovanje
Zigovanje
07/10/2020 0

Poslednji komentari
D.A.M. pribor i oprema za pecanje
MAX PANČEVO

Juče, danas...
Crni

Oktobar
Miki

100% sigurna kupovina
Mitar Bjelac

Zakonske odredbe
Sportski

Noćni bas

Postavio Pedja Pašćan 21/10/2020 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Ako su uslovi adekvatni, gotovo da ne postoji riba koja u letnjoj noći ne šparta površinom stajaće vode u potrazi za večericom. Što se basulje tiče, teoretski „mrak“ sa noćnog ribolova skinuo sam najviše zahvaljujući divnom tekstu nepoznatog SAD-ističkog kolege po strasti. Prođe od tada više od decenije, a uvodna rečenica je glasila: „Preko 20 godina uspešno lovim basa noću“.

„SONJA“ je kičmenjak, nema termoregulaciju kao sisari, pa ce se temperatura njenog tela uvek poklapati sa temperaturom vode. Što je njeno oko hladnije, ima vecu preciznost i osetljivost. Završno sa vrednošcu od 4,5°C, jasnoca vida kod Sonjice udvostručava se svaki put kad temperatura vode padne za 2,5-3°C! Na 5°C ona ima 16 puta oštriji vid od onog na 29°C. Alavuša na retini oka ima sloj ćelija koje, osvetljene, stvaraju mikro-strujice. Ovi impulsi stižu do mozga, na dekodiranje. Što je oko toplije, veca mu je osetljivost na prodiranje svetla, pa je potreban slabiji stimulans da bi signal krenuo ka mozgu. Pri vrednosti od 32°C oko je OSAM puta osetljivije nego na 21... Ekstremno topla voda dovodi do anomalije. Cak i kad na njih ne pada svetlo, celije u retini Sonjinog oka spontano šalju impulse ka mozgu!? Ovo se dešava zbog prenadraženosti nerava. Slika u mozgu lici na onu sa sa polovnog crno-belog TV-a, lišenu kontrasta i prepunu „snega“. Zato je poslovicno opreznu kilašicu moguce uloviti najloncinom od 0,50mm i ribicom namenjenoj somu. Lepojka je poluslepa. Stoga joj, kao i štuji, treba maksimalno pomoci da nađe večericu. Šta god bacao, to mora da ispuni što više sledećih zahteva, najbolje– sve.

Mamac ne sme da bude suviše sitan. Bogat teren na kome je tih dana nešto od 10cm donelo najviše udaraca? Za noćni lov uzeti nešto upola duže. Šta, favorit je dug 15cm!? Stavi varku od bar 20, ako ne i svih 25cm!!! Deluje preveliko. Nije. Ni sam više ne znam koliko sam puta na gumice od od 10 ili 12 inca privodio basiće od 6 ili 8... Apsolutni rekorder je neko s kim odavno ne pecam jer je zbris’o preko Bare. Karakondžule od 25-30cm, pravi put do desetak nocnih dvokilašica (ne u istom izlasku, naravno). Sve ih vratio. Ludak.

Mamac ne sme da bude suviše tih. Zbog lošeg nocnog vida ala je primorana da se oslanja na dodatna cula (sluh, bočna linija). Noćna voda je bučna, ne u zvučnom koliko u vibracijskom smislu. Hiljade riba diglo se na površinu, iza svake ostaje neki plivački „potpis“. Tvoja dvokilašica to treba da isprocesuira i izabere srećnog dobitnika. Neki su dovoljno blizu ali su premali, drugi su dovoljno veliki ali su predaleko... Baška što se loše vide! Stoga joj napadni bočnu liniju vibracijom, ne bi li zadržala fiksni nišanski orjentir.

Mamac ne sme da bude suviše brz. Dobar ulov može da ostvari samo „kelner“ proširenih vena, koji basulji klopicu prinosi sporo. Preporučuju se duže ili kraće pauze. Cesto, one su osnov nocnih prezentacija. U ekstremnim situacijama, prezentacija je sužena na prosto motanje umerenom brzinom. Promašaji („kuvanja“) sami ce ti reci da li si, i koliko prebrz. „Lavor“ metar iza mamca!? Uspori, lolo moja neopevana. Dobre ribe oduvek padaju na to.

Mamac ne sme suviše da ševrda. Mnoge varalice mogu se uspešno vuci za nos (walking-the-dog). Budući slepa kod očiju, basulja čak i danju promašuje metu koja neprestano migulja levo-desno. Sve lici na pijanog lovca koji je krenuo na zečeve. Vratio se bez ulova. Kad puca u „cik“ zec je na „cak“, i obrnuto. Ista stvar se dešava i našoj basulji. Dve „lavorcine“ u istom hicu(!), metar iza Zare. U najboljoj nameri, pravim pauzu. Sva sluđena zbog dva promašaja, Sonja izracunava preticanje. Da je Zara nastavila da cikcaka možda bi i bila na mestu treceg „lavora“, frtalj metra ISPRED, ovako...

Mamac ne sme da bude pogrešno obojen! Progutah od onda gomilu informacija na ovu mracnu temu. Kad ispod svih podvučeš crtu, knjiga o dekorima spade na tri slova. Stendal je bio u pravu: crveno i(li)crno!!! E sad, crno je univerzalan dekor, dobar i danju, al’ crveno... Sa padom intenziteta svetla, od svih boja prva se gasi, prelazeci u sivu tj. crnu. Vrlo važno, bitno da udara. A udara, sve zvoni! Da mi se ne bi intelektualno olenjio, trecu boju namerno prećutkujem. Ne, nije bela.

 

NEKE TO VOLE ME(H)KO...

 

Prvo vormovi. Radi bolje uočljivosti potrebno je nešto što debljeg, ako može, rebrastog trupa. Radi izraženijeg vibro-potpisa, traži se i što širi/duži rep. To su tzv. „fliping“ vormovi. Tipicni predstavnici: ZOOM Big Dead Ringer (20cm), Berkley Flip’ntail (15 i 20cm), BPS Squirmin Ringed Worm (18,5cm), Gene Larew Ring Snake (11,5cm), Kalin’s HP Worm (11,5cm- ovo je nocni „fi nac“!), itd. U posebnoj klasi su WWorm i Scremer fi rme Creme. Da do uspeha ne vode samo gumice sa vibracijom k’o ruski traktor, dokaz su soft-džerkovi. Prvo živa legenda, Slug-Go (11 i 15cm), fi rme Lunker City. Lankersitijevci imaju još dva favorita, Fin-S Fish (10-14-17,5cm) i Fin-S Shad (10 i 12,5cm). Test vremena izdržali su i Shad i Mag Assassin (12,5 i 17,5cm), XPS Lazer Eye Minnow (14cm)... U klasi za sebe su Berkley-ev Power Bait Slug i Mann’s-ov Shad-Ow (11 i 14cm).

U nekim situacijama mora se posegnuti za vibracijsko-vizuelnim ekstremima. Lizard, naravno. Tri najbolja? Šampion odnosa cena-kvalitet: dobri stari Squirmin Lizard (15 i 20cm). Šampion u selektivnosti (samo krupno, mol’cu fi no): Gene Larew Comodo Lizard, sa fl iping-repinom (17,5cm). Sve ih pokidah, uh... Apsolutni šampion po broju napada: Berkley-ev Power Bait Lizard od 15 i 20cm. I ukus, i miris. I cena...

 

DRUGE TO VOLE TVRDO!

 

Buduci da su nezakacivi (vidles), mekim mamcima nocu je mnogo lakše loviti nego voblerima, torpedima ili poperima. Ma kako oprezan bio, potkaciceš busen drezge, lokvanja ili grancicu od 50 kila. Zauzvrat, ako je teren dovoljno dubok da vegetacija ne stiže do površine, svakako treba okupati nešto golih troka. Prvo vobliške. Šed je duplo bolji od minou modela, kruškica je duplo bolja od šeda! Sonjica ovo napada odozdo i nece imati problema da identifi kuje guzonju kakav je Big S. Iako i mutavi modeli zadovoljavaju, bolji su oni zveckavi jer alavuša tako ima i dodatni, audio orjentir.

Vibracija nastala rotacijom jedne/dve elise razlog je za nocnu efi kasnost torpeda. Da li si ikada bacao Smitwick-ov Devil’s Hors, drvenjak? Eh... Zacudo, ovde važi suprotno od malopre: što uzduženiji mamac, to bolje. Ne pitaj, ne znam zašto. Ako iz nekog razloga moraš da loviš torpedom sa jednom elisom, znaj: što veca, to bolje. Ma, uzmi Heddon Torpedo (7cm) ili Cordell-ov Crazy Shad.

Pet mračnih saveta
Prvo, nosi se samo najnužnije. Iako tacno znam šta uzima, na dnevnu seansu nosim municije kol’ko za osrednju radnju! U nocnom ribolovu nema vremena za to. Stoga, 1-2 voblera-plitkoronca, 1-2 torpeda, Džiterbag. Uz to 3-4 golaca, isto toliko Assassina, 2-3 fl iping vorma, 2-3 lizarda. Gotovo. Drugo, zamena vorma A vormom B (voblera A voblerom B...) sada retko da prave rezultate. Postoje dva puta: od vibracijski tihog naviše (soft-džerk, pa vorm ili lizard, pa torpedo ili spinerbejt... Pa Džiterbag!), ili obrnuto. U jedan mah basulje ce na nešto poceti da se odazivaju. Ocigledno, doticni mamac, recimo vorm, ima pravi „plivacki potpis“ za tu noc. Tek sada vredi eksperimentisati unutar iste grupe, tj. menjati jednog vorma drugim. Trece, ne dozvoli da ti Sonjica, od silne radosti što je nabodena, iskoci. Cak i danju ovo je faul u napadu, sada- peta licna. Posle kontre obori štap što više. Pun mi je ku... „profesionalaca“ kojima basulje više vremena provode van vode, nego u njoj. U krugu od 50m sledecih 2-3 sata teško je prevariti bilo šta. Ispada da trapavko sem svoga ubija i dva susedna mesta, tvoje i moje. Ne-ce-mo-ci-o-ve-no-ci. Da ga lepo šibnemo u vodu, ti i ja? Cetvrto, zakonski limit od tri ribe. Mnoge kolege slabijeg karaktera nose stringere sa 10 i više podstanara. Kad u onoj uzvišenoj nocnoj tišini dvonoga stoka mlatne nešto, šteta je dvostruka. Em bas skace k’o kengur, em se, kad moron vadi stringer, pljuskanje ranije ulovljenih cuje do onog je..nog salaša! Vezan konopcem dugim 3-5m, stringer se baca u vodu. Zakljucak: bolje jedan stringer sa tri kopce. Još bolje, tri sa po jednom! Peto, jako škakljivo: nocni ribolov i kontrola. Tip lici na Pitera Ertsa iz K-1. Zatice me nocu na Savskom jezeru s tri smua i oprašta život: idi kuci, carevicu. Eto mene sutra, eto i njega. I drugi život potroših ( jedan smu). Motkicu nosim i danas ali je, ko zna zašto, ostavljam u kolima. Ko to nama ide? Od juce znam da peca smua, dubinkom. Uvalim mu plivajucu Yo-Zuri devetku (defi nitivno- podmicivanje). Tih dana krenu štuja, na Jezero zaboravih. Sretosmo se na nekoj cardi. „’Fala, brate“, uz saucesnicki osmeh. Hm, je l’ to treba da znaci da je moj cale pravio i njega, ili je možda njegov pravio mene? Svejedno, dva dvokilaša i somce od skoro osam, lepo i za svaku pohvalu.
 

Iako strašno efikasni, poperi su mi i danju nekako previše bucni, nocu da i ne govorim. Uzmi nešto malih usta, recimo Storm-ov Rattlin’ Chug Bug od 8cm. „Popkaj“ što tiše možeš. Uz nešto ovako, alavuši je lako: loše vidi, ali i dalje odlicno cuje. Uz preglasan mamac (Rebel-ov Pro Pop-R) dešava se cudna trampa. Somce odnosi popera, ostavivši ti metar-dva slinavog najlona. I još si zadovoljan, jer- uz uslov da ti je raspon ruku dovoljan- imaš sutra pricu za kafanu. I ovde postoji tandem u klasi za sebe. Prvi je lak za upotrebu, bucan, trapavo-izazovan. Jednom recju, Jitterbug by F. Arbogast. Baci, motaj, udarcina, ima li šta lakše? Ima. Heddon-ov Crazy Crawler. Ticica luzno sanjala, ticica iz gnezdasca ispala, ticica se po vodici batlgala... Banzai!

Na kraju, spinerbejti. Zbog naglašene vibracije, modeli sa širokim, Colorado krilcima mnogo su lovniji od Longica. Nije toliko bitno bacaš li najjeftinijeg Uncle Buck’s-ovog Spinnera, petostruko skupljeg Terminatora ili sedmostruko skupljeg Titanium Strike King-a, bitnije je trošiti nešto sa jednim velikim umesto dva manja krilca. Da bi aždajicu vizuelno produžio, natakni neki „trejler“, recimo malog dvorepca, trup lizarda koji je ostao bez repa i sl. Krilce u suknjica u istoj boji, nekako- lepše je.

 

 

„DUNI, VJETRE, MALO PREKO JETRE“ (TURBOFOLK)

 

Pun Mesec, vedro, bez vetra, situacija koja služi za izbegavanje. S jedne strane, ima dovoljno svetla da poluslepa ala precizno nanišani. S druge, previše je tiho, prosto ti dođe da ne dišeš. Kacenje lokvanja ili cupanje grane, iskakanje bušnute basulje, klizanje i pad u plicak: kanal zna da si stigao. Najgore? Dustabanlija od 120kg, koji trupka k’o slon a mesta menja k’o Kazanova ženske. Pred gradskim nosorogom u vodu skacu buljuci žaba, uz ponekog pacova-bizamca ili kornjacu-dvokilašicu. Mlađ se udaljava od obale, pomerajuci krupnije beljake. Lepeza od živog srebra konacno zapljusne i našu Sonjicu, svesnu da nešto nije u redu. Inace, gos’n Cokulic sve basove uhvati uz suprotnu obalu. Cudno, baš.

Pun Mesec koga prate iskidani oblaci, to je ono pravo. Lak vetric i namreškana površina, takođe. Prodiranje svetla je smanjeno na pravu meru, taman da Njoj malo oteža a tebi malo olakša posao. Obalna „straža“ ce te, zbog šuštanja trske i lišca, teže uociti. Ovo ume da rezultira napadom nogama! ’Bem ti, nije znala da si stigao. Svaka cast, moj Vinetu, padni mi na grudi. Što se izdašnosti tice, mlad i pun Mesec vode mrtvu trku. Kako starim, sve više sam za ono drugo. Dve kljucne reci su linija promene, tj. linija dodira. Linija dodira svetla i senke, linija dodira ivice vegetacije i slobodne vode, linija dodira dveju vegetacija (trska-lokvanj, lokvanj-drezga). Ili, kanal savija, vetric duva. U okuci totalna zavetrina, na ravnom delu talasi od 20cm. Eksploatiše se dodir jedva zatalasane i mirne vode- tacno to ce i basulja raditi! Tretiraj situacije koje si danju apsolvirao. Ispupcenje ili udubljenje na spoljnoj ivici ravnog lokvanjskog polja zaslužuje hitac-dva. Zid od drezgurine uz pokoji usamljeni plast? Šta cekaš, izrešetaj ga. Bar ce naivna Sonjica proveriti može li se verovati onoj partizanskoj, po kojoj plast zaustavlja metak. Cudnog li ženskog imena, Plast.

Naopak kakav jesam, mrak sa ovoga nisam skinuo ni po punom ni po mladom Mesecu. Na somotskom junskom nebu kriška dinje. Topli vetric menja pravac, duvajuci nam u leđa i dobijajuci na snazi. A ’ladan što je! Uz našu obalu voda k’o ulje, uz suprotnu sva izrovašena. Iznenada, u sred ove DTD nedođije, pocinje rokanje iz dugih cevi, cika, vriska. Svadba. Sto sam puta danju ovde basirao, ne znajuci za taj salaš. Od cele Backe, što ga baš tu ubode, Bože? I što baš veceras ono dvoje spoji? Ore se Ceki, Beki, Sneki i još poneki, Stoja, Tvoja i Moja (i naravno, Džej). Odjednom, basulje pocinju da opaljuju. Brena vrišti „To, to, to je to“, uz ritam-sekciju od Kalašnjikova. Da skratim? Brena je Brena, al’ 11 puta je 11 puta! Za nepunih sat vremena, sa nepunih 50 kvadrata! P.S. Ribožder, poneo cetiri komada. Ne može mu se verovati. P.P.S. Na prvi pogled, ovde ne postoji linija promene. Postoji: termalna (toplinska). Severac hladi površinski caj uz suprotnu obalu. Hladnija voda pada ka dnu, noseci kiseonik. Svežije okruženje i višak kiseonika, idealni koktel za buenje ribljeg apetita. Preostaje puka egzekucija: BPS Tornado (spinerbejt) i Mag Assassin.

 

Autor teksta : Đorđe Veber
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Uhvati i pusti", broj 4, Jun 2011

Ostavite komentar