Kineska oprema za ribolov

Kineska ekspanzija na našem tržištu traje gotovo 20 i više godina, i ne postoji artikal koji oni nemaju u svom asortimanu, i to po pravilu višestruko jeftinije nego što ćete igde naći, ali i šarenije, neobičnije a sve sa ciljem da se pošto poto privuče kupac i ostvari profit. Kvalitet je u sasvim drugom planu, i stiče se utisak da oni sa namerom proizvode stvari ograničenog roka trajanja kako se ekonomski lanac ne bi prekinuo i kupci redovno dolazili po novu stvar kada se stara pokvari. Ono što čudi jeste da se naši ljudi nisu previše opametili kada su njihovi proizvodi u pitanju, pa iako se često i lako i brzo kvare, oni se verno vraćaju i kupuju ponovo na istom mestu. Dešava se da se među tim proizvodima pronađe i po koja vredna i kvalitetna stvar, ali je to retko i treba tražiti, a i takve stvari uvek koštaju više, pa se često cenom približe nekom poznatom i proverenom brendu. Kada je oprema za ribolov u pitanju, kod njih ćete naći sve. Od udica, koje su verovatno najgoreg kvaliteta od svih artikala do najlona, struna, varalica, štapova, mašinica, meredova, stolica i torbi za ribolov, držača za štapove itd. Najpoznatiji i najčeći kineski brend opreme za ribolov kod nas je definitivno “Pro Speed”, ali ima i drugih manje ili više zastupljenih i manje ili više zapadnjačkog prizvuka u svom imenu. Seaside, Seaknight, ali i Yumoshi, Zmaj K, i slično. Udice su pakovane najčešće kao rinfuz, u providnim plastičnim kutijama u količinama od 10 do 100 kom. Najčešće se nalaze modeli za belu ribu i manje veličine udica. Dovoljno je reći da ćete u kutiji odmah primetiti bar 5 kom. koje su prekrivene korozijom. Lako se krive, nisu savijene identično, pločice na vratu su neobrađene, oštrih su ivica pa seku najlon, i nepravilnog su oblika od udice do udice. Takođe, udice u jednoj kutiji istog modela razlikuju se i po oštrini. Kineski prodavci ne vole preterano kada vide potpisnika teksta gde grebe udicom nokat, ili vezuje čvor na najlonu da bi proverio nosivost i kvalitet, ali vam je to jedino rešenje ako ste primorani na njihovu ponudu robe.

Njihovi najloni po pravilu pucaju na čvoru kao paučina. To vam treba biti prva stvar na umu ako ikada kupujete njihov najlon. Testirajte ga na čvoru. Deklarisani na 10 i više kg, pucali su kao od šale, po ličnoj proceni na već nekih 2 kg opterećenja. Često su suvi, krti, kruti, pa je pitanje koliko su “sveži” i gde su i pod kojim uslovima skladišteni. Kinezi često drže u izlogu upravo one artikle koje sunce baš i ne voli, a među njima i najlone i strune. Strune takođe proverite na čvoru, i pokušajte da protrljate sam kraj koji se često lako raspreda i pri tom vam pod prstima ostaju komadići, sitna vlakna, što je naravno katastrofalno za strunu. Možemo samo da zamislimo šta se dešava kada se ta sruna napije vode prilikom upotrebe. Kineske strune u radnjama kod nas najčešće imaju pljosnati poprečni presek, a boju ćete poprilično skinuti već u radnji dok budete testirali nosivost na čvoru. Ono što dodatno odbija je da sve miriše na oštar miris naftalina kojim oni verovatno konzerviraju sve artikle koji se prevoze brodovima i avionima u velikim kontejnerima. Naftalin vremenom nagriza i oštećuje sve površine, plus dokazano je kancerogen. Redovno sam dobijao crvenilo po koži i svrab kad god dođem Kinezima u posetu. Kačket koji sam kupio za ribolov sam morao da operem nekoliko puta da bi izgubio taj miris i da bi prestao da mi iritira kožu glave i čela. Popularne kroksice, kopija poznatog brenda, i papuče koje ribolovci često koriste su pune hemikalija koje otpuštaju, i prave se od recikliranih sirovina za koje je više puta u raznim medijima bilo objavljivano da su opasne po zdravlje. Torbe za ribolov, najčešće pate od lošeg rajsferšlusa i slabog i lošeg konca kojim su ušivene. Njihova garderoba i prsluci za ribolov takođe. Džepovi popuste posle par nošenja pa su totalno nepouzdani za prenos opreme, a rajsferšlusi preklapaju zube mehanizma prilikom zatvaranja ili ne hvataju i ne drže zube mehanizma sigurno, pa se otvaraju prilikom transporta. Lastiši gube elasticitet vrlo brzo. Meredovima lako pucaju nastavci na mestu spoja, koji su po pravilu od loše ikrte plastike tankih zidova, a mreža se raspreda i mrsi. Držači po pravilu brzo korodiraju i lako se krive, kao i stolice za ribolov. Nikako ih ne preporučujem krupnijim kolegama.

Vobleri su posebna priča. Svi su od neke lagane plastike koja lako puca, a žica ulazi samo par milimetara u telo, pa su totalno nepouzdani. Dvodelni vobleri su ubedljivo najgora varijanta za izbor. U strartu nemaju vibraciju a delovima se vrlo lako izvuče žica koja ih spaja. Udice na voblerima su naravno sličnog kvaliteta kao one za belu ribu koje smo već pomenuli. Voda ulazi u telo i vobleri se izvrću na stranu posle par zabačaja. Najčešće ni nemaju nikakvu vibraciju u startu. Eventualno se možete provući sa silikoncima. Tu se može naći nešto što će vam završiti posao za neko vreme ili biti prelazno rešenje. Aliexpres i slični sajtovi su sve bogatiji ponudom silikonaca koji su zaista, barem dok ih gledamo preko kompjutera, savršenih oblika i dekora od kojih će vam se zavrteti u glavi. Pitanje je kako se ponašaju u vodi i kakvog je kvaliteta materijal od koji su izrađeni, jer su Kinezi upravo i poznati po tome da privlače blještavilom, bojama i oblicima svojih artikala a kvalitet potpuno zanemaruju. Leptir varalice ćete često morati da dokrivite da bi ste dobili onu poznatu amplitudu pokreta. Svaki drugi kineski leptir se okrene jednom, dva puta, i to nepravilno, pa stane i ide kroz vodu bez rotiranja, pa se okrene opet par puta i tako u krug. Često je zglob-nosač koji drži samo krilce leptira problem jer blokira rotaciju oko glavne žice, ali i krilo leptira često bude deformisano što se ponekad ne uoči odmah prilikom kupovine, već tek na vodi. Štapovi su uglavnom od fibera, ukrašeni u njihovom prepoznatljivom stilu, što više to bolje. Uglavnom se pronalaze kratkopakujući teleskopski štapovi sa ili bez provodnika koje obavezno dobro pogledajte iz svih uglova jer su često naprsli u startu, u samoj radnji. Hromirani nosači provodnika se ljušte i korodiraju, a žica lako krivi. Zanimljivo da štapovi nisu tako slabi, i trpe poprilično maltretiranja naših ribolovaca, ali treba dobro i pažljivo odabrati. Naravno, težina bacanja na koju su deklarisani nije tačna, po pravilu su svi slabiji nego što piše a akcijom spadaju u polu ili pune parabolike. Rukohvat je najčešće od EVA pene prosečnog kvaliteta.

Mašinice su verovatno najzanimljivije i nešto o čemu se dosta govori kod nas. Mnogi su ih probali, ima zadovoljnih, a ima i onih koji od njih beže glavom bez obzira. Potpisnik teksta spada u ove druge. Zaboravite na broj ležajeva koji na njima piše. Kinezi nacifraju ležajeve, kapacitet špulne, pa čak na kutijama mašinica i na samim mašinicama napišu karakteristike ili deo mehanizma koji i ne postoji.

Recimo, potpisnik teksta je nailazio na natpis “wormshaft” koga u mehanizmu nije bilo. Ako piše 10+1 BB, računajte u najboljem slučaju na 3 ili 4+1 ležaj. Ležajevi brzo korodiraju čak i kod kineskih “high end “ modela poput ovog Singnola koji neodljivo podseća na Van Staal-a. Glavna osovina korodira takođe. Ostali elementi mehanizma koji su navodno mašinski obrađeni - “CNC machined” kako piše na njihovim kutijama su grubo obrađeni, puni metalnih opiljaka i po pravilu podmazani nekvalitetnom mašću i uljem. Vođice najlona se lako i brzo useku prilikom upotrebe. Špulne i ručice one neiskusne ribolovce mogu prevariti jer ima modela koji zaista deluju poput pravog aluminijuma ali su ustvari prefarbana plastika. Kako uočiti razliku između aluminijumskih i plastičnih špulni i ručica ? Alumijium je teži od plastike, hladan je na dodir, a najbolji test je ako novčićem ili drugim metalnim predmetom kucnete o njegovu površinu. Metal ima zvonak, prepoznatljiv ton, a plastika tup, prigušen. Takođe, plastičnu ofarbanu površinu je lako zagrebati čime ćete otkriti najčešće belu plastiku ispod farbe. Takve ručice često pucaju na mestu knoba jer tu prolazi osovina koja dodatno oslabljuje taj deo. Plastične ručice i plastične elemente na mašinicama ćete prepoznati i po tragu od kalupa. To je najčešće krug koji ostaje ili od nosača delova kalupa ili mesta uliva plastike u kalup, ili je prava linija koja ostaje od mesta spoja delova kalupa.

Da cela priča oko kineske opreme za ribolov bude gora, sve je više plagijata i kopija. Među kinezima ćete naći DAM, Okumu, Fox, Silstar i slične brendove. Naravno, modele u katalogu nikada nećete nači, mada potpisnika teksta ne bi čudilo da i do toga dođe. Kinezi koriste poznati brend za svoju opremu a model izmisle. Možemo samo da pretpostavimo koliko ovo štetu nanosi tim renomiranim brendovima i koliko utiče na njihov profit, ugled, itd. Ostaje pitanje da li je samo povoljna cena njihove opreme toliko jak razlog da bi sebe doveli u situaciju da možda izgubite ribu života i na kraju sve ispadne skuplje kada budete morali ponovo da kupite nešto što se polomilo ili korodiralo i postalo neupotrebljivo. U našim ribolovačkim radnjama je sve više povoljne opreme i novih proizvoda proverenih i poznatih brendova koji nude odličan odnos cene i kvaliteta, poput Energo Team-a, Robinsona, DAM-a, Spro-a itd.

Autor teksta : Dragan Milošević