Feeder izlet na veliki petak

Postavio Pedja Pašćan 10/03/2020 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Oko pola jedanaest je zatreperio, a zatim se i odlučnije pomerio vrh Maver Black Ice Medium-a. Podizanjem štapa, Gordan je kontrirao. Na vodu smo stigli negde oko deset sati. Protalaćkali sa pecarošima na vodi, raspitivali se o dešavanjima, i saznali da ovog Velikog petka i ribe poste. I ne rade. No, instinkt nas je vukao, nismo odustali.

Na Veliki petak se po običaju posti, jede se samo suvi hleb i pije voda. Pravoslavna crkva obeležava Veliki petak, i taj dan se smatra najtužnijim danom hrišćanstva, jer je po verovanju tog dana Isus osuđen i razapet na krstu na Golgoti. Na taj dan farbaju se i uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom, koja simbolizuje Hristovu krv.

Sat-dva u prirodi

 

Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se.

Ali… Tog dana priroda je itekako bila otvorena i razbuktala. Krošnje drveća su već postale punačkije, rasute su posvuda na poljani procvele biljke, cvetalo je i drveće, trava pucala od zdravozelene boje, ptice pevale kao lude i naveliko se udvarale… Grlilo i grejalo je Sunce svojim jarkim i toplim zracima čitav krajolik… Na plavom nebu plutali su kao od vate beli oblaci…

- „Ajmo na sat-dva u prirodu” – prepodne oko pola deset zakucao je na moja vrata i posle pozdrava obratio mi se Gordan Vemić, drugar feederaš iz Zrenjanina. I odmah dodao: „Znam da je danas Veliki petak, ali vidi ovu lepotu. A i državni praznik je. Prosto mi igraju žmarci u pecaroškim venama. Pridruži se, ajmo u prirodu. Ajmo na sat-dva na vodu.”

Bezobrazno Sunce je privlačno namigivalo, dok su za popodne meteorolozi najavljivali kišu. Vazduh je bio prepun proleća, tako da nije bilo uopšte teško žabu naterati da skoči u vodu. Posle nekoliko minuta već smo se vozali prema Starom Tamišu. Odredišna destinacija nam je bila dva-tri kilometara dugačka mrtvaja, koja se nalazi unutar trougla koji čine naselja Sečanj, Neuzina i Sutjeska, i koja se zbog svog oblika zove „Potkovica”. Radi se o ribolovnoj vodi prosečne dubine oko 2 metara, gde se i početkom proleća može lepo pecati na belu ribu i karaše. Gordan je na ovo putešestvije sa sobom poneo dva feeder štapa, a ja sam za ovaj blic feeder izlet na Veliki petak, zbog vremenskog tesnaca, pokupio samo fotoaparat i pecarošku stolicu.

 

Načičkana „Potkovica”

 

Ubrzo smo se našli na izabranom cilju, a tamo nas je dočekalo iznenađenje. „Potkovica” je bila načičkana ribolovcima i prebukirana. Slobodnih pecaroških mesta nigde, uzalud smo ih tražili stotinak metara metara i levo i desno od prilaznog puta. Bio je to mali šok i period grozničavog razmišljanja. Morali smo malo zastati, da se konsolidujemo i smislimo kako ćemo dalje. Bila je to prilika i da osmotrimo situaciju na vodi. Uočili smo da nema skoro nikakvih dešavanja na vodi. Prolazili su minuti i minuti, raspitivali smo se, talaćkali sa pecarošima o taktici, o mamcima i ulovu i tako saznali da ovog Velikog petka, po svemu sudeći, i ribe poste, ne rade. Međutim, pecaroški instinkt nas je i dalje vukao, i nismo odustali.

Ponovo smo uskočili u kola. Rešili smo da ostanemo na mrtvaji, tražili smo, i tražili, i konačno pronašli slobodno mesto. Doduše, skroz na drugom kraku „Potkovice”, na potezu koji se nalazio bliže živog Tamiša.

Dok se Gordan smeštao na obali, raspakivao pribor i spremao primamu, ja sam punim plućima udisao svež vazduh i uživao u slobodi na vodi. Ali, naravno, posmatrao sam i pecaroše komšije krajičkom oka, koji su već naveliko pecali. No, konkretnih dešavanja na vodi ni ovde nije bilo. Tu i tamo pao je komentar na temu da je od izjutra do sada ulovljeno svega par „babuškica” i pokoja bela riba na „Potkovici”. Neki su pecaroši počeli odlaziti, no prelepo sunčano vreme je činilo svoje, tako da su neki drugi i stizali. Pa i sa živog Tamiša.

 

Korišćena  ribolovačka oprema 

 

Gordan je raspakovao dva štapa. Prvi je bio Maver Genesis Black Ice Medium sa težinom bacanja do 80 grama. Na njega je postavio mašinicu Alivio 2500 RB, na čijoj špulni se nalazio osnovni najlon 0,16. Predvez udice kod ove montaže činio je Suffix XL Strong 0,12mm, dužine 75cm. Na montaži nalazila se 30-gramska kavezna hranilica. Udica je bila Hayabusha HSDE194 broj 10.

Na drugi, Energoteam Rubin Match-Feeder štap od 3,60m, montirao je mašinicu HA 4000A, na čijoj špulni je bio do panja namotan Energoteam Power 0,20 najlon. Na ovoj opremi predvez je bio Browning 0,18, dužine 50cm. Udica je i ovde bila broj 10, i to Robinson MASU 120BN. U montaži se nalazila i dvadesetpetogramska kavezna hranilica.

U primami od oko 2kg miksa se nalazio, kao osnova, jedan kilogram Milo Vip primame, koja se dosad više puta dokazala i na takmičenjima, i koja se toplo preporučuje ukoliko želimo loviti bodorke, deverike, karaše i šarane. U miks je umešano i malo pelleta, ovoga puta bili su to Maros Mix Extra Ponty Pelleti veličine 6 mm, zatim i kuvana konoplja, šećerac iz konzervi, kao i crvići. Gordan je posebnu pažnju posvetio postojanosti pripremanja primame za hranilicu, stavio je u nju nešto manje vode, ali je zato pazio da miks ne ostane previše suv. Taman tako da kad se hranilica sa tako pripremljenom primamom napuni ne ispadne posle energičnijeg zabačaja, ali i zato da se pri padu u vodu hrana odmah raspadne i da lagano ispadne iz hranilice. Pazio je da tu primamu idealne postojanosti osrednjom snagom utisne u hranilicu – ni preslabo, ni prejako. Kao mamac pripremio je crviće, pinki, gliste i šećerac sa aromom rakije iz tegle.

 

Ribe se ipak javile

 

Nakon određivanja idealne daljine zabačaja, kao i orijentira pravca bacanja, koje mu je bilo stablo mlade usamljene vrbe sa suprotne strane „Potkovice”, Gordan je fiksirao daljinu zakačivši osnovni najlon u klips koji se nalazio na obodu špulne njegove mašinice. Zatim je staloženo „odradio” osnovno hranjenje feeder štapom, 7-8 zabačaja sa Maver Genesis Black Ice Medium feeder štapom, uvek na isto mesto. Zatim je namamčio udicu istog štapa i zabacio mamac tačno na hranilište, da bi je, kad je stigla na dno, povukao za dvadesetak santimetara prema sebi, da se mamac nađe negde u sredini prihranjenog mesta. I montažu Energoteam Rubin Match-Feeder štapa je zabacio na osnovu orijentira, ali je montažu lansirao tako da ona legne na tridesetak centimetara daleko od hranilišta. I konačno, vrhovi štapova su legli u stavu na gotovs, tek iznad glatke površine Starog Tamiša…

Bio je to trenutak kada je u nama proradio onaj dobro poznati osećaj koji prouzrokuje skok adrenalina u iščekivanju poteza. Krenuli smo ambiciozno i u početku na udicu Maver Genesis štapa nanizano je 2-3 crvića u kombinaciji sa pinkijem, a na udici Energoteam Rubin Match-Feedera našao se sendvič od šećerca i gliste, i to sve do kraja pecanja. Naime, njemu smo poverili zadatak da vreba i da primami krupniju ribu, i to šarana. Mamci na Maveru bili su skromniji.

Prošlo je dobrih pola sata dok vrh finije opremljenog feeder štapa nije prvi put, i to jedva vidljivo, zatreperio.

- „To mi udaraju ribe u hranilicu”, primetio je Gordan. No, dok je to izgovarao vrh štapa odlučnije se pomerio i Gordan je kontrirao sa podizanjem štapa. Dok je motao ručku mašinice vrh štapa se savijao u vazduhu, a najlon je pomalo bežao u stranu. Bilo je ribe na udici. Kad je izdignuta iznad vode, ugledali smo jednu živahnu bodorku, kojoj smo se itekako obradovali.

Nakon prve uspešne akcije je usledilo ponovno zatišje. Minuti bez dešavanja se ređali. Moram priznati da su mi tog trenutka počeli mnogo nedostajati moji štapovi.

Gde se pojavi jedna riba, ima šanse da se pojavi i druga, razmišljali smo. I stvarno. Svega nekoliko minuta je prošlo i stigao je novi potez. Ovoga puta jedna beovica je podlegla iskušenju da okusi mamac.

 

Da farbamo jaja

 

Stigla je zatim i nova bodorka. Onda je naleteo jedan bandar. Curio je mleč iz njega.

Na hranilištu su počeli da se javljaju i karaši. Uglavnom veličine dlana. Zašli smo već u popodne, a u Gordanovoj čuvarci se polako, ali zato dosta sigurno, povećavao broj ulovljenih primeraka ribe.

Oko dva sata smo počeli da se pakujemo. Još se nije bilo nablačilo, a kamoli da je najavljena kiša stigla. Uprkos tome što nam se još pecalo, ipak smo krenuli kući sa vode.

Bilo je prelepo boraviti pored vode u prirodi. Jeste da smo na pecanju proveli svega nekoliko sati, ali smo se zato nauživali. Osetili smo na koži buđenje proleća, milovanje sunca, udisali smo punim plućima pecarošku atmosferu, bilo je i poteza, nadmudrivali smo se sa ribama. Doživeli smo za to kratko vreme sve čari ribolova, tako da smo napunili baterije za radnu nedelju koja dolazi.

I to na Veliki Petak. A krenuli smo kući, jer je trebalo da ofarbamo jaja. Što bi neko rekao, ko nam je kriv što smo ženama obećali da ćemo im u tome pomagati.

I Uskrs će već biti daleko iza nas kada se na trafikama pojavi 38. izdanje magazina „Reviri Srbije”, u kom će se objaviti ovaj tekst, al‘ da znate da smo i u uskršnjem raspoloženju mislili na vas čitaoce, pogotovo na feederaše i poručivali vam: Čestitamo svima praznik i želimo vam da vas zdravlje i ljubav, kao i lepe pecaroške avanture uvek prate.

 

HRISTOS VOSKRESE - SREĆAN USKRS!

 

Autor teksta : Ištvan Kazi
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 38, Maj 2012

Ostavite komentar