Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Zimsko feeder krštenje

Postavio Pedja Pašćan 03/09/2019 0 Komentara Destinacije / Vode,

Samo nedelju dana nakon registrovanja feeder sekcije i samo dan posle povlačenje leda sa naših vojvođanskih reka, feederaši KSR „Banat“ iz Zrenjanina i „Energoteam“-a iz Beograda ukrstili su štapove na Begeju.

Feeder tehnika privlači sve više i više pristalica u svetu, i polako, ali sigurno, osvaja srca i naših pecaroša. Na to ukazuju stalna nicanja novih feeder sekcija i feeder ribolovačkih klubova na teritoriji čitave naše zemlje. Krajem februara i KSR „Banat“ iz Zrenjanina je registrovao svoju feeder sekciju. I njihovi, tek upisani novopečeni feeder sekcijaši nestrpljivo su čekali da se sretnu i da se upoznaju na vodi, pa su nervozno isčekivali kada će već jednom popustiti ledeni talas, koji je ove zime pošteno okovao ledom naše pecaroške vode. Konačno i najednom, vreme je popustilo. Otopljenje je bilo usiljeno, te dok su stajaćice još ostale zamrznute, led se dovoljno otopio, pa se pokrenuo na tekućim vodama. Bio je to trenutak kad su feederaši KSR „Banata“ krenuli u akciju i organizovanje. Tako je ispalo da su se nakon desetak dana od registracije sekcije i samo dan posle povlačenje leda sa tekućih voda, oni već našli na obali Begeja naoružani do zuba feeder štapovima. Ali, na šljunkaru na Begeju kod Perleza nisu doputovali sami. Da osnivanje zrenjaninske feeder sekcije proslave radno, druženju zrenjaninaca na vodi su se pridružili i članovi „Energotim“ feeder kluba iz Beograda. Tako se te nedelje, 4. Marta, na odredišnom potezu Begeja kod šljunkare kod Perleza, okupilo ukupno devet feederaša.

Tog dana i vremenske prilike su bile izuzetno naklonjene feederašima i sportskom ribolovu. Dan je bio sunčan i prelep, nebo vedro bez oblaka, a temperatura je porasla tokom dana na 9°C. Duvao je slab severo-istočni vetar brzinom od oko 2,5m/s. Vazdušni pritisak je bio 1021mbar. Sve u svemu, boravak na obali je bio više nego prijatan.

Bezbojna ali čarobna zimska panorama je bilo nešto najlepše što smo mogli ovog zimskog dana pored vode doživeti. Zezali smo se, veselili se, izmišljali stvari da nam prvo ovogodišnje pecanje ostane dugo u sećanju.

I nije nikakvo čudo, naročito posle duge i ledene zime, da je susret na vodi u ovakvim uslovima znao itekako da oraspoloži naše feederaše. Pljuštale su šale, bilo je zezanja napretek, ali i ozbiljnog pecanja. I kako u ovakvim prilikama zna da bude, s obzirom da se radilo o druženju i zabavi, naravno da smo zaboravili na žrebanje, koje je uobičajeno na takmičenjima, ali smo se dosetkama potrudili da ovo druženje napravimo što interesantnijim. Počeli smo sa simuliranjem rasporeda takmičara. Tako su po njihovom slobodnom izboru dospeli na svoje pozicije u zamišljenom prvom sektoručlanovi feeder sekcije KSR “Banat”, a na sličan način, u drugom sektoru rasporedili su se članovi ekipe Energotima iz Beograda. Bio je to najednostavniji i najsigurniji put da na ovom susretu obezbedimo da oba tima osvoje po jednu sektorsku pobedu. Što bi se reklo, pošteno.

Naravno da ste već primetili da se ovde nije radilo ni o kakvom kup takmičenju. Megdan je više bio virtualan nego pravi. Nije bilo žrebanja, nije bilo sudije, čak ni vagu nismo imali, i sve je proteklo u prijateljskom nadmetanju i uživanju u boravku pored vode, bez da je na kraju neko očekivao da dobije bilo kakav pehar ili medalju.

Da zavirimo sad malo u sastav ekipa. Za ekipu Energoteam-a pecali su Predrag Todorović, Davor Kranjčević, Bojan Blažeški, Dragan Ćerimen i Zoran Labrović. Boju zrenjaninske feeder sekcije (za koju moramo priznati da je za razliku od prilične bezbojne prirode ovoga puta bila izuzetno šarena) predstavljali su Atila Čordaš, Dragan Beka Kovačević, Ištvan Kazi i Nikola Trčkov. Član zrenjaninske feeder sekcije Nikola Trčkov poveo je sa sobom i svog psa Belku, koji je verno navijao sve do kraja pecanja (naravno, za svog gazdu).

 

Opis piste

 

Potez na ovom delu Begeja je izuzetan, čak predivan, i podosta je uravnotežen. Širina Begeja je, po mojim slobodnim procenama, nekih pedesetak metara. Dubina vode kreće se do 4-5 metara. Obala je inače šljunkovita, sa minimalnom količinom blata. Očekivana riba u ovom periodu godine je krupatica, deverika, jaz…

 

Korišćena ribolovačka oprema

 

Evo sada i detalja o opremljenosti feederaša na ovom zimskom pecanju.

Dragan Beka Kovačević, član feeder sekcije KSR „Banata”, zabacio je na EnergoTeam Competitione feeder 3,60m, na koji je montirao špic od 1oza. Mašinica je bila Red Master 3000, osnovni najlon je bio Spro feeder carp 0,20, predvez Mivardi 0,10, dužine 50cm, antitangl cevčica, 15-gramska Browning hranilica, udica Mustad Match Limerik superior br. 14.

Član EnergoTeam-a Predrag Todorović bio je naoružan Maver Abis feeder štapom dužine 3,60m, sa težinom bacanja 80gr. Na špulni njegove Shimano Naxave 3000 mašinice bio je namotan osnovni najlon Spro Carp Maxx 0,16. Montaža je bila pripremljena od 25-gramske Falcon hranilice, i Maver Smart 0,10 predveza dužine 50-60cm, na čiji kraj je bila vezana udica Gamakatsu A1 Hard br. 18. Kod njega u rezervi je stajao na gotovs pripremljen EnergoTeam Competition feeder štap dužine 3,60 sa Simano Stradic 4000 mašinicom. Na špulni se nalazio osnovni najlon Maver River Stone 0,16, a montaža se sastojala od 30-gramske Kamasan Black Cap hranilice, Maver Smart 0,10 predveza dužine 50-60cm i Gamakatsu A1 Hard udice br. 16.

Pisac ovih redova, Ištvan Kazi, to jest moja malenkost, u početku nije nameravao da peca. Više sam bio za upoznavanje, druženje i fotografisanje, no na kraju nisam izdržao, ipak sam rešio da zabacim i to sa tuđom opremom. Bio je to EnergoTeam Competition feeder štap dužine 3,60m, Robinson Cairo mašinica RD53 sa Awa-Shima Ion Power S-Missile Fluo najlonom 0,20, 25-gramska kavezna feeder hranilica, predvez Tubertini Dragon 0,14mm dužine 50cm, udica Tubertini serija broj 14.

Zoran Labrović, takođe iz EnergoTeam-a, se isto odlučio za EnergoTeam Competition feeder štap dužine 3,60m. Na nju je montirao mašinicu Excalibur 400. Osnovni najlon je bio EnergoTeam Feeder 0,20. Montaža se sastojala od 40-gramske kavezne hranilice, 80cm dugačke Riverston i 50cm dugačkog TT Maver 0,12 predveza na kojoj je bila vezana udica Drennan Fine Maggot broj 16.

 

Dnevnik dešavanja

 

Sve je počelo po standardnom protokolu, sa zauzimanjem mesta i naštimavanjem stolica. Zatim je usledelo pripremanje miksa primame. Našlo se tu raznih mikseva, počevši od zimskih specijalnih za deveriku, pa i za primamljivanje šaranske ribe, do raznih aroma i atraktora iz kojih uži asortiman možete videti i na priloženim slikama. No, poznajući krajnji ishod ove ribolovačke avanture, ne bih se ovog puta detaljnije bavio miksovima i načininima prihrane, niti bih se na njima zadržavao.

Kao i na pravom takmičenju, nakon ovih uobičajenih predradnji, usledelo je merenje dubina i ispitivanje terena. Posle toga je počelo osnovno hranjenje, koje se sastojalo uglavnom od 7-8 zabačaja sa napunjenom hranilicom. Konačno su i udice namamčene. Na njih su stavljane gliste, sendvič od dva crvića, pinki. I počelo je pecanje. Bilo je negde oko pola deset prepodne kad je prva namamčena udica bućnula u vodu.

Počeli su da se sažimaju minuti, zatim i sati, bez ikakvih dešavanja na vodi. Naravno, u ovo se ne računaju uobičajeni tehnički manevri, poput dopunskog prihranjivanja, eksperimentisanja sa različitim kombinacijama mamaca. Vreme je letelo, no na pisti ništa od ulova. Od poteza i ribe ni traga. Što bi moja žena rekla, ima i takvih pecaroških dana. Oko pola jedan popodne feederašu na krajnjoj desnoj poziciji prvog sektora ođednom se pomerio vrh štapa. Jedva primetno. Bio je to štap iza koga je na potez vrebao Ištvan Kazi, to jest ja.

I pala je prva sigurnosna riba, jedna malecna krkuša, koja je, kako se na kraju ispostavilo, akteru koji ju je ulovio donela i virtualno sektorsko prvo mesto. Za one kolege koji se ne bave finim ribolovom, možda nije naodmet da napomenemo da je krkuša po prirodi sitna riba, koja ni onda kada je kapitalna ne prelezi dužinu od 15cm. Telo joj je valjkastog oblika, glava spljoštena, a na gornjoj usni ima dva brčića. To se vidi i na uvećanoj fotografiji u prilogu.

Na terenu je nakon zimskog krštenja i beleženja prvog ulova usledilo novo zatišje. Ali negde oko 1:15h, eto na pisti nova dešavanja. Sada Zoran Labrović u sektoru B uspeva da poentira ribu. Jednu bodorkicu. „Uočio sam na vrhu štapa jedva primetno češanje, sitno pipkanje pa sam kontrirao. I evo mi u ruci rezultata“ - pričao nam Zoran, koji je nešto kasnije uspeo da upeca još jednu bodorku.

 

Pobedio je RIBOLOV

 

Bilo je oko pola dva, kada su počela opraštanja i pakovanje pribora. Neko je još ostao, a neki su se povukli. Iako tog 4. marta riba nije radila, u predivnoj atmosferi na vodi doživeli smo sve ostale čari ribolova. Šalili smo se, boravili na svežem vazduhu, gde smo primetili da smo dobili prvaka u sektoru A i u sektoru B. I da je jedan sektorski pobednik iz „EnergoTeam”-a, dok je drugi iz KSR „Banata”. I uz to smo se svi uglas složili da je ovo bilo prelepo pecanje i druženje, gde nije pobedio ni „EnergoTeam” iz Beograda, niti KSR „Banat” iz Zrenjanina, već je pobedio RIBOLOV.

 

Autor teksta: Ištvan Kazi​
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 37, April 2012

Ostavite komentar