Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Zimski lov smuđa na jezerima

Postavio Pedja Pašćan 20/03/2019 0 Komentara Destinacije / Vode,

Jezerski smuđ je pravi izazov za varaličare, prosto je prava misterija locirati ga na ovakvim vodama, pogotovo još ako su to veštačka jezera ili na, kako ih još nazivaju, šljunkarama.

One nastaju eksploatisanjem šljunka velikim bagerima koji sa kašikama dube dno, vadeći šljunak sve dok ne stignu do ilovače, kada se pomeraju dalje. Na ovaklvim jezerima dubine variraju stalno i postoje mnogi plitki sprudovi, čak i na samoj sredini ali i ogromne duboke rupe pune krša i panjeva... Pošto ima šljunka, voda je izuzetno bistra na ovakvim jezerima, što doprinosi tome da smuđ odlično vidi sve i bude još oprezniji nego na drugim vodama. Pogotovo ovako zimi, kada se i sitna riba povuče u dubinu. Za razliku od štuke i bandara, sada je veoma teško uhvatiti smuđa u plićim slojevima vode. Uglavnom najviše provodi vreme u rupama i na mestima sa naglom promenom dubine. Tu motri na okolinu i vreba žrtvu i ima sasvim dovoljno vremena da u bistroj vodi prouči mogući plen.

Posebno su interesantna mesta sa strmom obalom kraj koje je voda duboka, naročito ako je samo dno neravno, ako ima rupa i bregova ili je dno prekriveno granjem ili panjevima. Sada, tokom zime, ne treba zaobići ni pozicije na kojima se voda uliva ili iz njega ističe, jer je tu uvek temperatura vode drugačija i po pravilu se uvek poslednja ledi. A pošto uvek ima neke blage struje, to privlači i male sitne ribe u blizinu, a za njima dolaze i predatori, u ovom slučaju to je smuđ, koji je tu uvek pred smiraj dana. Zahvaljujući svom izvanrednom vidu i bočnoj liniji - jezerski baron - je odličan lovac, koji se dobro snalazi i u bistroj i u blago mutnoj jezerskoj vodi, kao i u različitim svetlosnim uslovima. Istovremeno je izuzetno plašljiv i lukav, pa traži od varaličara da bude jako uporan i oprezan sa što manje buke na obali, vešt i taličan, da bi i ostvario neki vredniji ulov. Posebno treba povesti računa o samom vremenu lova smuđa na jezerima; o izboru mesta i o samoj varci koju nameravamo da mu serviramo tamo dole na dnu. Jezerski smuđ od 1-2kg je predator koji je dostojan protivnik, a krupniji, u klasi preko 4+kg, su već pravi izazovi za sve varaličare. Zato treba obratiti pažnju i na najsitnije detalje prilikom lova, ali i biti spreman da se prepešači i više kilometara po obalama samog jezera, kako bismo ga pronašli na mikro lokacijama koja su međusobno razbacane. Najviše uspeha sigurno imaju oni koji poznaju jezero kao svoj džep i svakodnevno su na njemu i love pod različitim uslovima koji diktiraju samo pecanje. Zato se i nadam da će moji saveti pomoći manje iskusnim i mlađim kolegama da uspešno u startu savladaju neke misterije oko jezerskoga smuđa.

Sada u zimskim mesecima, kada čas ima leda na jezeru, čas nema, najbolji deo dana je od samog podneva do totalnog mraka. I to slobodno treba ostati do 18h. Jezerski baron je u tom periodu aktivan i sasvim zaokupljen lovom, i zato i treba biti na pravom mestu pred sam smiraj dana i ponuditi mu pažljivo odabrane silikonce. I to šedove, a kako ovakvih silikonaca ima zaista mnogo, i to različitih oblika, veličina, boja i same tvrdoće tela, izbor one prave može da se pretvori u veliki problem, posebno ako neki neiskusni mlađi varaličar bude imao te sreće da mu više iskusnih kolega i još po neki „stručnjak“ daju potpuno suprotne savete. Kada sam počeo juriti jezerskog smuđa, još davno pre mnooogo godina, shvatio sam da moram sam da se oslonim na vlastitu intuiciju i iskustvo koje imam sa DTD kanala, Dunava i Tamiša. Polazeći od toga sam krenuo u eksperimentisanje. Nakon nebrojenih sati provedenih u traženju najboljih rešenja, izdvojio sam nekoliko oblika i veličina šedova koji naročito odgovaraju jezerskome smuđu.

Na šljunkarama na kojima ja lovim i dan danas se smuđevi svih veličina hrane vrlo jednolično. I u većim i u manjim primercima nalazio sam uglavnom ribice istih veličina i oblika, i to pre svega duguljaste kauglere, i po nekog glavoča, dok su one sa širim telom - babuške, crvenperke, bodorke, ali i gavčice - bile jako zanemarljivo retke u stomacima grabljivica, čak i na jezerima gde ih ima jako puno. U više slučajeva sam se zatekao tu kada su i varaličari i kederaši imali ulove smuđa na duguljaste i tanke mamce. I to mi je bilo dovoljno dobra polazna osnova za razmišljanje i dalju akciju. Počeo sam da nabavljam šedove raznih oblika i dužina, koje sam potom frizirao i kuvao, kako bih lakše oblikovao, odnosno suzio njihovu siluetu i istegao ih do željene dužine koja je iznosila od 6-12cm. Mnogima seckam i stomak i oblikujem ih i dan danas za potrebe jezerskog lova smuđa. Re- cimo da metodom kuvanja i tegljenja (U jednom od prošlih brojeva Pecaroša obradili smo temu kuvanja i tegljenja) od šeda dugog 5cm, normalne debljine, do - bijem tankog šeda od 6,5 ili od 7,5cm napravim 8,5- 9cm. Nakon ovakve obrade, mnogi postaju mnogo mekši i prilikom povlačenja lelujaju izazovnije nego ranije. Generalno gledajući, najviše uspeha imam sa Smuki twiggy šedovima, Mister Twister Sassy šedom i šajnerom, sa Kormoran šedovima i sa nekoliko tankih ručno livenih silikonaca, a u poslednje vreme i sa friziranim Orka šedovima. Dekor samog silikonca je veoma važan u bistroj jezerskoj vodi, a na jezerima na kojima ja lovim najefikasniji su: sedefasti dekor, žučkasti, šartrez, ružičasti, providni sa šljokicama i tamno braon dekor, kad je u pitanju silikonski peš. Naravno da smuđevi na nekim drugim jezerima sig - urno imaju drugačiji jelovnik i udaraju na neke druge dekore.

Na jezerima, u zavisnosti da li lovim sa obale ili iz čamca, uglavnom koristim olovne glave od 2 do 10gr, u zavisnosti od veličine samog silikonca, daljine izbačaja i željene brzine tonjenja, ali i od vremenskih uslova koji sve diktiraju (ovde u Banatu redovno duva jak vetar – košava). Olovne glave mogu biti okrugle, u obliku metka ili sanki. Udice su Eagle Claw od 3/0 i 4/0. Samo povlačenje twiggy šedova treba da bude sporo, po principu kreni-stani, sa dužim pauzama i sa što više cupkanja u mestu, pošto kuvani i istegljeni šedovi rade ne samo repićem, već celim telom. Radi pojačavanja provokacije nije loše povremeno živahnije cimnuti šeda da bi kod smuđa probudili radoznalost i želju za napadom. Treba kontrirati na sve sumnjivo, čak i na najmanje zastajkivanje silikonca tamo dole, jer su udarci jezerskoga smuđa često vrlo diskretni i nije ih lako sa sigurnošću razlikovati od kontakata sa preprekom, pa varaličar koji nije dovoljno koncen - trisan može samo da izgubi dosta riba, jer smuđevi munjevito brzo ispljunu uzetog šeda. Najviše udaraca se dešava pored samih rupa i prepreka, u momentima kada se silikonac odiže sa dna. Postoje mesta koja su bliža i mogu se dobaciti i sa obala, ali često je potreb - no i zagaziti u hladnu vodu da bi se dobio izbačaj i sam ugao povlačenja, iliti linija u kojoj se javlja smuđ, zato uvek nosite neoprenske čarape ako gazite često u čizmama po jezerskoj vodi, i bliže mestima sa kršem u zalivima. Međutim, jezerski smuđ je plašljiv i ne voli galamu, koja je na žalost u današnje vreme neizbežna, i zato je tamo gde se slobodno koristiti čamac, najbolje posetiti udaljene pozicije, a još ako znate gde ima rupa i sprudova, onda samo treba biti uporan i rezultati već ima sami da se ređaju..

Tokom ovih hladnih dana, naoružajte se dozom strpljenja i odgovarajućim silikoncima, pa krenite u lov na lukavog jezerskog smuđa i poštujte lovostaj!

Vidimo se na vodi.

 

Autor teksta: Tibor Mesaroš - Toblerone
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 35, Februar 2012

Ostavite komentar