Veliki silikonci za pravog smuđa

Postavio Pedja Pašćan 26/01/2021 0 Komentara Ribolovački pribor i oprema,

Ušli smo polako u blagu jesen, položaj jata belih riba menja se sada više puta tokom dana, u zavisnosti od samih temperaturnih oscilacija. A prema njima i sam smuđ, pogotovo onaj krupniji od 2+kg, menja svoju poziciju u odnosu na potencijalni plen, a menja stalno i svoju strategiju lova, to jest prilagođava se uslovima koji sada diktiraju na vodi. Sada locirati smuđa je mnogo lakše nego pre mesec i kusur dana, kada smo imali tople noci i bezuspešno tumarali ne bi li ga koliko-toliko provalili. Izgledna mesta su sada uglavnom nadomak jata belih riba, dok samu lokaciju smuđa na spotu uvek morate razviti u glavi kroz neki film, jer sve zavisi od samog vodostaja, zamucenosti vode na kojoj lovimo, temperaturnih oscilacija u toku dana i položaja jata belih riba u odnosu na strujanje vode… a tu je još i bitan faktor u izboru adekvatne varalice, dubine i same prezentacije iste, kao i ugla povlacenja u odnosu na smer vode.

Smuđ ne voli baš neke jake promene na vodi, tako da mu odgovaraju umereni padovi temperature, slabiji dotok vode, koja nije popracena nekim pomutama. Ovakve promene vremenskih prilika tokom ulaska u jesen, polako, ali u potpunosti, aktiviraju smuđa, kojem se nagon za ishranom povecava i pokrece ga u aktivan lov. A i nama dozvoljava da eksperimentišemo sa nacinom prezentacije i izborom varalica, a da i pored toga ocekujemo ulove, pošto je sada smuđ u fazi obezbeđivanja rezervi energenata u svom organizmu za predstojecu zimu, te je sklon kompromisu. Period ishrane se produžava i dnevni cugovi su sve prisutniji. Na poznatim potezima, gde se javljaju sitniji smuđevi, ni sada ozbiljniji smuđ sigurno nece jurcati za plenom, vec ce iskusno vrebati iz zasede, na pristojnoj udaljenosti od obale i od same buke. Licno ne volim gužvu, jer je lov krupnog smuđa više za solo varijantu, eventualno dvojac koji se jako dobro poznaje - sve ostalo je vec neozbiljnost na vodi i buka koja ne garantuje ulov ni pristojnijeg smuđa. U ovom periodu smuđ voli više krupnije zalogaje, bez obzira što je u punoj snazi i ne jurca za sitnim plenom kao nedorasli primerci. Najbolje prolazim sada sa silikoncima, koji su primereni više somu nego smuđu, ali staklenooki voli da napada baš takve varke koje mu deluju kao pristojna hrana za koju se vredi potruditi. Silikonci od 14-15cm su sada prava poslastica koju ne propušta bez obzira što se mnogi žale da se smuđ slabo javlja i da ne jede. Baš naprotiv, aktivan je i jede i to varke koje nisu standardne- na fotkama možete videti prosecnu varku koju vecina sada baca za smuđa, te je on oguglao na to i traži jacu vibraciju, koju takvi veliki silikonci proizvode dole na dnu. I sama silueta gabaritnog mamca mu ne daje mira i napada je uvek u samu glavu. Verovatno da bi potencijalni plen prvo usmrtio a potom gutao. Veliki smuđevi uvek prvo stisnu glavu, to jest plen kod glave i puste stisak pa gutaju. Mnogi kod takvih dešavanja preurane sa kontrom i iscupaju varku, koja ima otiske zuba kod same glave varke, a jako cesto i na samoj olovnoj glavi.

Zimi se zbog cmoljavog probirljivog uzimanja na varke montiraju trokrake manjih velicina kod samog repa i ubode se jedan krak, tako da ne smeta šedu da landara, to jest šamara, a kod tailova se montiraju stringeri, to jest u produžetku jednokrake, da bi se povecala lovnost i smanjili promašaji. Sada se u ovo doba montira trokraka udica uz pomoc ringlice na samom pocetku, kod olovne glave, kao što se vidi na fotografi jama, da bi tako povecali lovnost kada smuđ nasrne i ugrize glavu silikonca koju bacamo. Nema bojazni što bacamo mnogo velike varke, jer cak i nedorasli primerci, plen koji je povelik napadaju sa glave a ne od repa. A pošto jurimo krupnog smuđa a ne prekršajca. logicno je da mu nudimo i slastan zalogaj u vidu varke kao dlan. Bez obzira gde i na kojoj vodi lovim, montiram velike varke i uporno bacam - možda su udarci mnogo ređi nego kada bih stavljao manje silikonce, ali jedan krupniji smuđ u klasi od 3+kg mi je mnogo vredniji nego 10 blizu mere. Ovi na fotkama su namenjeni za lov na DTD kanalu, ali isto tako imam spremljene i za reku Dunav. Na kanalu koji je usporenog toka koristim manje olovne glave da bi sa samom težinom silikonca dobio sporo propadanje sa cestom lelujavom putanjom, što je jako dobitna kombinacija za aktivnog predatora. Vodim džig stalno sa zategnutom strunom i pravim reske trzajeve nakon nekoliko namotaja mašinice. Ovim postižem da se silikonac ponaša malo dezorijentisano, kao odvojena jedinka iz jata i to je pravi signal za napad smuđa, posebno kod naglih depresija ili pored oborenih stabala. Cesto znam da prilikom prezentacije unesem svoja neka cimkanja, iz licne kreativnosti, i te tako potpuno nove konture vibracije cesto budu dovoljan razlog da smuđ poludi. Kao jedni od najboljih silikonaca su se pokazali Orkini šedovi od 14cm; Orka Oskari od 13cm i Orka sirene od 15cm. Prvi odigravaju deverike i kesege sa krupnim šamaranjem repa, drugi odigrava ošamucenu ribu koja je lak plen, dok treci ima onaj interesantni diskretni zavodljivi rad koji ga ne ostavlja ravnodušnim. Biram ih u zavisnosti od situacija koje diktiraju na vodi, mada kada je aktivan - redom udara u glavu sva tri silikonca. Treba zapamtiti da se eksperimentiše uvek kada je riba aktivna a ne kada je mrtvilo na vodi. Te situacije se menjaju svakodnevno i ono što je danas donosilo uspeha, to može sutra da bude kontraproduktivno. Takav je smuđ, jer je jako osetljiv po tom pitanju i mora se cesto menjati prezentacija i ugaovođenja kako bi bilo ulova. To važi pogotovo za one krupnije u klasi, između 5-9kg, jer em su jako sumnjicavi, em veoma brzi u ispljuvanju, to jest u ostavljanju mamca ili varke kada nasrnu. A udarci smuđa sada su reski, napadi pogotovo agresivni, begovi su siloviti i beskompromisni i otimaju se kao lavovi, jer je smuđ sada u top formi i ovo pred nama je period za trofejne ulove. Prilikom nasrtaja na silikonac ocitava se kao skretanjem džiga u stranu sa putanje, uz taj poznati rezak udarac ili kao u vidu nekog blagog feder efekta, i više se ucini kao da sama varka ubrzano treperi. Pogotovo se to oseca kada uzme varku u propadanju, cemu prethodi zatezanje strune, koja momentalno zaustavlja džig. Tu je ono neobicno struganje-grebanje duž strune i posle toga kratak munjevit udarac. Ako lupimo pre vremena - možemo samo naci otiske zuba na džig glavi i na silikoncu, bez obzira na dodatnu trokraku. Uvek treba sacekati udarac i tada lupiti jaku kontru, a posle nje i jednu ponavljacicu, kako bi probili tvrde vilicne kosti smuđa. Na našim vodama sve je manje krupnog smuđa, veliki su posebna sorta koja je lukavstvom stigla do te kilaže i treba puno iskustva da bi se takvi lovili i ulovili. Jesen je pred nama, zato ponudite smuđu krupan zalogaj kojem nece odoleti i budite uporni, jer krupan smuđ se ne lovi svaki dan.

Vidimo se na vodi!

 

Autor teksta : Tibor Mesaroš Toblerone
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Uhvati i pusti", broj 4, Jun 2011

Ostavite komentar