Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Varaličarenje - Koje je pravilo?

Postavio sportski ribolov 31/05/2017 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Često pitanje koje varaličari početnici, ali i oni iskusniji, postavljaju sebi (i drugima) kada se nađu na vodi... Veliki „teoretičari” ribolova se u tim situacijama pozivaju na lunarne prognoze, izveštaje o vodostaju i temperaturi vode, pravcu i brzini vetra, pritisku, „mikroklini” i mikroklimi, te dojavama Baba Stane kojoj se „eto, baš noćas usnilo...”. Po mom skromnom mišljenju osnovno pravilo je da - pravila NEMA... Treba biti što češće na vodi, upoznati određene reke i mesta (i, naravno, odabrati neka „svoja”), biti uporan i misliti „kao smuđ”... Slažem se da gore nabrojani faktori mogu imati određeni (ali ne i presudni) uticaj na uspeh pri varaličarenju smuđa, ali ja, kao stari skeptik, držim se onog - bacati, bacati i samo bacati!

Dugogodišnjim varaličarenjem na raznim rekama (pretežno Dunav i Sava, mada je bilo izleta na Tisu, Tamiš, pa čak i Dravu u „srećna vremena”), došao sam do par, koliko-toliko, sigurnih pokazatelja u lovu smuđa varalicom. Da krenemo redom...

 

Tok i dubina vode

Smuđ po „pravilu” voli dublje delove reke, sa jačim protokom vode bogate kiseonikom, mada nije „gadljiv” ni na povremene izlete do plićaka i peščanih sprudova, pogotovu u sumrak i u toku noći. U toplim i mirnim letnjim večerima često ga lovim dubokoronećim voblerima, mada mi kolege savetuju „da stavim plitkoronca”. Ne znam... Ja preferiram jaču vibraciju koju svi dubokoronci imaju (a vidim da se i smuđ slaže sa mnom). Dubinu zaranjanja jednostavno regulišem sporijim povla- čenjem varalice i podizanjem vrha štapa. Najčešće ga lovim na potezima gde se voda deli špicevima, naperima, uvalama, i to baš na prelazima brze i tihe vode, gde on, kada je „lenj”, čeka da mu brža voda sama donese večeru. Povratni tok mu je takođe omiljeno mesto za zasedu, s tom razlikom što na takvim mestima često vučem varalicu niz tok (obrnuto od neke „logike”), a on, siroče, pojuri tako „izbezumljenu ribicu”. Na izrazito dubokim terenima (preko pet, šest metara) vobleri postaju beskorisna naprava i tu na scenu stupaju tvisteri, šedovi i ostala silikonska čuda, a veoma lovne su se pokazale i glavinjare (neću pominjati Draška, jer bi mi onda dugovao za reklamu).

 

Na takvim mestima se, uz smuđa, često zaleti i som, pa stavi naš pribor na ozbiljne muke. Idealno je pronaći mesto gde se plićak naglo spušta u dubinu, mada se jako dobro pokazala i obrnuta pozicija (dubina pod nogama se na 10 - 20 m od obale penje na svega dva do tri metra - sprud). To je ipak deo priče koji morate sami da otkrijete...

 

Sastav dna

Tu nema mnogo filozofije - smuđ jednostavno voli kamenito i peščano dno, sa puno prirodnih zapreka, ali i nanetog krša (pod ovim ne podrazumevam stare šporete i školjke od Fiće), a užasava se blatnjavog i muljevitog dna, ravnog kao tepsija... Tu za njega nema „leba”. Znači, naoružajte se dovoljnim brojem „gumica”, a ko ne žali svoje voblere mezimce, može i njih da baci „u vatru”. Gde nema zakački nema ni smu- đa. Pa, polako, „sa razumevanjem”. Uspeh neće izostati. Ukoliko pronađete teren sa krupnim kamenom i izraženim udubljenjima (rupama) u okolini, na pravom ste mestu! Smuđ čuči iza takvih zapreka i čeka... Šta čeka? Pa, vašu varalicu da tuda prođe. Samo treba biti precizan i koncentrisan (MP 3, MP 4, i ostali proizvođači zvuka, bar meni, silno odvlače pažnju). I neka vas ne obeshrabre češća kidanja nego obično - krajnji rezultat će ipak biti osmeh na va- šem licu...

 

Mesečeve mene

Nisam astrolog, ni astronom, a bogami ni astronaut, ali, prateći iz noći u noć šta se sa smuđem dešava, došao sam do nekog obrasca. „Punjenjem” meseca, smuđ postaje aktivniji i agresivniji, češće se penje u gornje slojeve vode, pa i na samu površinu, a kad mesec počne da se „prazni”, on polako „smanjuje gas”. Tajna je možda u povećanoj količini svetlosti koja na taj način dopire do dubljih slojeva vode, pa sem bočne linije, „staklenooki” može bolje da koristi svoj vid, po kom je uostalom i poznat. Mnogo uspeha imao sam u mirnim noćima punog meseca - previše da bi se to moglo podvesti pod „slučajno”. Ima li lep- šeg zvuka od „coktanja” smuđa na mirnoj površini reke obasjanoj mesečinom. Omiljeni zvuk većine varaličara...

 

Vetar i nagle promene vremena

Mnoge kolege mi se hvale da su po vetru (naročito košavi) „otkinuli” smuđa, ali ja, kao stari konformista, više volim „bonacu”, ili eventualno, blagi povetarac koji jedva mreška površinu vode. Nemam volje ni živaca da se rvem po košavi i „alaudži” (hvala B. Čorbi), bacajući vobler sa stalnim pitanjem: „Jel' on to pade u vodu ili na obalu? Ne! Eno ga na grani...”. Ni sa tvisterima nije bolji slučaj.

 

Volim da bacam male glave (najlakše moguće za tu vodu), a po vetru mi treba sonar da bih provalio gde se moj tvister tog momenta nalazi - na dnu, u srednjem sloju, ili veselo glisira površinom vode dok ja očekujem udarac smuđa „iz dubina”... Neka fala. Ali, promene vremena - e, to je druga pesma. Pri naglim promenama tipa: vetar odjednom prestaje da duva (ili obrnuto), počinje kišica, pa posle par minuta staje, naglo razvedravanje (ali i naobla- čenje), ili ono kada zimi, iz „vedra neba” počne polako da pada krupan sneg u „krpama”, smuđ se diže i polazi u lov. Još ako se to dešava po mraku, u neko doba noći - nema greške! Moj je! Ali, ako se već rešite da okušate sreću po vetru, probajte da pronađete kakvu-takvu zavetrinu, ili se bar trudite da vetar duva prema obali na kojoj stojite. Na taj način on sabija sitnu ribu uz obalu pod vašim nogama, a smuđ, naravno ide za njom. Znači, dobra jakna, kapuljača i nervi k'o kanapi.

 

Vodostaj

Neko nepisano pravilo kaže da porast vodostaja sa sobom donosi smuđa. Sla- žem se, ali lično više volim razdoblja koja nastaju posle porasta (dva do tri dana) kada voda „legne”, prestane da raste ili oscilira u par centimetara gore-dole. E, to je smuđevska voda po mojoj meri, jer, ako se posle porasta, u par dana, voda povuče na pređašnji nivo (ili čak i niže) - bolje da nije ni dolazila. Zamućenje, koje obično prati takve poraste vode, takođe pogoduje nama, varaličarima, jer gospodin „baron” sada ne može baš do tančina da razgleda našu varalicu i da se nećka. Uzmi ili ostavi. Previše mutna (blatnjava) voda nikome nije donela preterane uspehe, a ni prolećne bujice snežne vode, još uvek suviše hladne, nisu baš Eldorado za varaličare. Što reče neki pametni čika „Sve u svoje vreme i u pravoj meri...”. Eto, drage kolege, ovo su samo neka moja iskustva u lovu, nama dragog grabljivca, ali ih ne uzimajte kao „sveto pismo”, zdravo za gotovo, nego štap u ruke, pa na reku! Svaka voda i svaka pozicija je uglavnom priča za sebe... Budite u prirodi, varaličarite, skupljajte sopstvena iskustva, lovite i ostavite nešto i za sutra!

 

p.s. ovaj tekst nema ambicija da daje „pravne savete” i donosi „apsolutne istine”, već je više viđenje autora, utemeljeno na višegodišnjem (30-ak godina) ličnom iskustvu i bezbrojnim danima (a bogami i noćima) provedenim kraj vode...

 

Autor teksta: Dejan Mušalica 
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 14, maj 2010.

Ostavite komentar