Poslednji komentari
51. međunarodni sajam lova i ribolova
Zoltan

Čuvanje mamaca
Aleksandar

Tehnike lova mušicom
Mesudin Sarajlic - Sudo

Divlja i divna banatska reka Karaš
Rolefishing

Muke po dozvolama
Dragan Ugrcic

Uživanje u vilin-zemlji

Postavio Pedja Pašćan 13/02/2018 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Sedim naslonjen uz stablo velikog hrasta na obali reke. Pribor za pecanje je odložen u stranu. Ne razmišljam ni o čemu posebno, samo sedim i jednostavno uživam. Iz tek ozelenelih krošnji sa druge obale odjekuje pesma drozdova. Stotine buba uzleće i sleće sa livadskih cvetova čiji kolaži prave tepihe nezamislivih boja. Još samo fali put popločan žutom ciglom pa da sve bude kao u čarobnoj zemlji Oz.

Tog jutra smo Srđan, Raša, Egon i ja prešli nekoliko kilometara uzvodno zabacujući mušice po brzacima Gradca. Došlo je vreme da se noge i ruke (a bogami i stomaci) malo oporave. Raspakuju se ranci, vadi fruštuk i po koja pljoska sa „energetskim napitkom“ dok čuture punimo na obližnjem potočiću. Posle ukusnog doručka na travi sledi kratka pauza pred nastavak akcije. Raša ispituje crvene bobice na obližnjem grmlju, Egon privezuje novu mušicu, a Srđan i ja ćuteći nastavljamo komunikaciju s prirodom. Malo slušamo reku, malo slušamo šumu a sve vreme nas po licu miluje ranoprolećno sunce. Trenutak, za koji želimo da potraje večno.

Poruka je nedvosmislena. Sportski ribolov nije samo pecanje. To su i putovanja, druženje, neizbežno kulinarstvo, edukacija i nova saznanja. A prirodno okruženje u kojem se krećemo pruža nam bezbroj zanimljivih informacija. Samo se treba fokusirati, skenirati i novi fajl je sačuvan u hard disku našeg mozga. U jednom od prethodnih brojeva pisao sam o krilatim ribolovcima, (tj. pticama čija je primarna ishrana riba). Svojim stalnim prisustvom na vodama ptice nam najlakše privlače pažnju. Pored njih, u travi, pod zemljom, nad rekom, na drveću, u vazduhu, postoji jedan mikrokosmos, fascinantan u svakom pogledu. U pitanju su insekti. Nažalost, entomologija mi nije jača strana. Većina mojih zapažanja su polulaička ali to me ne sprečava da uživam u neverovatnom spektru boja i oblika ove minijaturne faune. Ipak, činjenica je da su sportski ribolov i entomologija na više načina usko povezani... Pre svega preko kraljice među disciplinama, mušičarenjem.

 

 

 

Najbrojnije čudo evolucije

 

Ponekad se sa toliko pažnje zagledam u ono što rade ova minijaturna bića da zaboravim prvi i osnovni razlog dolaska na reku. Njihove kolonije, sa ustrojstvom i hijerarhijskom podelom na vođe, ratnike i radnike, frapantno su slične ljudskom društvu. Ako bolje razmislimo, možda smo ipak mi njih nesvesno kopirali? U svakom slučaju, bilo da su čistači, proizvođači ili da drugima služe samo kao hrana, insekti su od esencijalne važnosti svakog biodiverziteta. Njihova raznolikost je toliko velika da za većinu vrsta nemamo narodne nazive, već uglavnom koristimo latinska imena. Oni su najmnogobrojnija grupa životinja, sa preko milion vrsta. Dovoljno je reći da na jednog čoveka dolazi čak 200 miliona insekata. Bez obzira na međusobne razlike svi oni imaju telosastavljeno iz tri dela: glave, trupa i repa. Na svakom se nalazi par nogu, pa tako svi insekti imaju šest nogu. Podeljeni su na nekoliko grupa: tvrdokrilce (bubamare, jelenci, gundelji, svici), opnokrilce (mravi, pčele, ose), pravokrilce (skakavci, zrikavci), dvokrilce (muve, komarci), riličare (stenice i vaši), dlakokrilce (vodeni moljac), leptire, vilin konjice, stenice i buve.

Prošlog leta Srđan i ja smo po prvi put pecali na reci Moravici kod Aleksinca. Zeleni tunel od šumske vegetacije sa povremenim prostranim livadskim platoima uz desnu obalu reke potpuno nas je opčinio svojom entomofaunom. „Bezbroj“ vilin konjica i leptira rojio se i jatio iznad reke i livade. Ove vrste susretao sam mnogo puta, nikad u ovolikom broju. Imali smo utisak da se nalazimo u Tolkinovoj Srednjoj zemlji gde vladaju šumski vilenjaci. Zbog svog izgleda i bogatstva boja ove dve vrste insekata spadaju među najpoznatije. Vilin konjic je neumoran letač koji živi nadomak bara, močvara i duž vodenih tokova sa bujnom vegetacijom. Hrani se drugim insektima a plen hvata u letu pomoću zadnjih nogu i odmah ga proždire. U ustima ima oštre vilice u obliku klešta. Pored insekata lovi i punoglavce. Ženke polažu jaja u vodu, među vodene biljke. Tu provode od jedne do pet godina, prolazeći kroz 14 promena. Kada napuste vodenu sredinu preobražavaju se u odraslog insekta s krilima.

 

Metamorfoze koje se dešavaju u razvoju leptira spadaju svakako među najfascinantnije u svetu prirode. Razvojni put od izleganja iz jaja, preko gusenice koja se više puta presvlači, do lutke iz koje će se konačno razviti leptir sa krilima čiji je zadatak da izleže što više novih jaja, traje godinu dana. Nakon što položi jaja leptir ugine.

 

Poslednja Oaza

 

Prirodni fenomen poznat pod nazivom „cvetanja Tise“ je nešto što se ne može lako opisati. Dešava se jednom godišnje. Na nekoliko lokaliteta duž obala Tise roje se stotine hiljada insekata čiji je narodni naziv tiski cvet. U zavisnosti od klimatskih uslova (vodostaj i temperatura vode) ovaj prirodni fenomen se događa u junu. Nekada je bio rasprostranjen na više reka zapadne i srednje Evrope ali se danas tiski cvet roji jedino na ovoj reci. U našoj zemlji ovaj događaj se može videti samo na jednom mestu, u okolini Kanjiže. Tiski cvetovi Palngenia longicauda kao larve žive tri godine na dnu reke. Kada im dođe vreme, na površinu isplivavaju u čaurama da bi u roku od nekoliko minuta postali leptiri. Prvi izlaze mužjaci a njihov svadbeni let iznad vode je istovremeno poziv ribama i žabama na veličanstvenu gozbu. Kada ovi završe svoj pir, izlazi drugi talas mužjaka koji će i oploditi ženke.

Posle parenja, svaka ženka će 2-3km uzvodno položiti 7-8.000 hiljada jajašaca koja će se, nošena reč- nom strujom, vratiti na polazno mesto. Za tri godine isti fenomen će se ponoviti samo da bi njegovi učesnici, kao i bezbrojne generacije pre njih, umrli na površini drevne reke.

 

Autor teksta: Čeda Vučković 
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 23, Februar 2011

Ostavite komentar