Poslednji tekstovi
Vranska Torpeda
Vranska Torpeda
14/09/2018 0

Neuhvatljive
Neuhvatljive
06/09/2018 0

Istakni se
Istakni se
06/09/2018 0

51. međunarodni sajam lova i ribolova
51. međunarodni sajam lova i ribolova
05/09/2018 0

Panonska lepotica - Tisa
Panonska lepotica - Tisa
05/09/2018 0

Poslednji komentari
Čuvanje mamaca
Aleksandar

Tehnike lova mušicom
Mesudin Sarajlic - Sudo

Divlja i divna banatska reka Karaš
Rolefishing

Muke po dozvolama
Dragan Ugrcic

Određivanje jačine izmenjivih vrhova fider štapa
dkdragan

UL varanje

Postavio Pedja Pašćan 13/03/2018 0 Komentara Ribolovački pribor i oprema,

Kao i svih ranijih godina, krivo(ribo)lov je, uprkos titanskim naporima onih što vodama gazduju, ostao unosna profesija – u niziji naročito. Kvalitetna riba je desetkovana, njena prirodna hrana ne. Ribice kraće od 5-6 cm ne trebaju ni najokorelijim lopinama… Sledi da ono malo preostali’ grabljivica ima isuviše prirodne ‘rane, iz čega opet sledi da je i tebi i meni suđeno da situ zverku lovimo. Nižu se izlasci krunisani sa nula udaraca, uz poražavajuću – i srećom pogrešnu – dijagnozu kako ribe više nema. Defi nitivno, vreme je za UL varanje.

Treba jednom za svagda da raskrstimo sa nakaradnom podelom riba na biljojede, „svaštojede“ i grabljivice. Ne računajući amura i tolstolobika, mnogo je bliže istini reći kako su apsolutno sve nizijske ribe me-so-žde-ri. Strogo uzev, ni ovo nije dovoljno precizno. Jedini pravi mesož- deri trebalo bi da su lešinari. Oni ne love, oni jedu meso koje je već mrtvo. Nasuprot ovome, svaka životinja (pa i riba) koja u-bi-je drugu da bi je u slast iz’ela je grabljivica, bre! Potpuno je svejedno da li žrtvu izigravaju pijavičica il’ glista, punoglavac ili sitno ripče, rovčić ili skakavac, gamarus ili gamaruskinja – bitno da je neko naprasno rikn’o u prisustvu vlasti. Stoga zanemari one dve „krave“ sa početka pasusa. Sve ostale ribe nizijske tretiraj kao grabljivice koje je moguće loviti ciljno, često u neverovatnim količinama! Potreban je samo adekvatno veliki (čitaj: mali) i adekvatno brz (čitaj: spor) veštački mamac i malo mentalnog prilagođavanja.

 

LILIPUTANCI, BLEFUSKANCI I OSTALI „ANCI“

 

Počinjem po starešinstvu, Mepsom. Iako predstavlja zdravu a ne ranjenu ribicu, zbog mini-gabarita startuju je mnogi “svaštožderi” kojima to, kao, nije u opisu radnog mesta.

O Agliji, Cometu i Longu ode su napisane, s pravom. Lično, smatram da ih je nepotrebno predstavljati. Uzmi “nulu” ili “keca”, i nauživaj se. Odlične alternacije nudi Blue Fox. I mi konja za trku imamo, novosadski T steel.

Džigovi ne bi bili to što jesu kad i ovde ne bi bili najbolje rešenje. Treba ti sortiment krepi džigića. Iako na najlakšeg (0,9g teškog) udara apsolutno sve, ovde nema ni govora o selektivnosti mamca. Često, prosečan komad se kreće od 100 do 200 grama, čime je u očima nekog naviknutog na džigove od 14 grama čitava UL zajebancija otišla u sopstvenu krajnost: “Kapitalac od po’ kile, mo’š mis’it’”. U pravu je. Smuđ od 500g i nije smuđ. A crvenperka? Komada tri? Municiju od 1,8g (uz gumičice od 2,5-3cm) smatram za optimalnu. Šanse za velik ulov su realne, uz prosečan komad zavidnih gabarita (250-600g). Evo opet “Grubiše”: “Kapitalac od kilo, svašta.” U pravu je. Smuđ od kilo - na mono od 0,40 - i nije nešto. A deverika? Komada više? Sem što omogućavaju dovoljno dug hitac, 3,5 gramski džigići i gumice od 3-4cm predstavljaju vrhunac selektivnosti u UL varanju! “Grubiša” je zamišljen. Prvo je tuđ UL ulov sabrao, a onda se oduzeo, načisto. Smuđ preko kilo, trio nešto težih protfi ša… Plus kvartet bandara (ukupno oko kilo i frtalj), plus 4 babure (k’o oni bandari), plus… Očigledno, ovo je pravi pristup da se, u samo jednom izlasku, dođe do materijala za dobar tekst.

Daleko treće mesto pripada minivobliškama od 2,5-4cm. Ne računajući kruškice, za svoje gabarite su prelaki pa ih često nije moguće dovoljno daleko zabaciti. Ni jeftini nisu. Uprkos svemu, UL kutija bez voblerčića isto je što i nedeljna supa bez rezanaca. Ovo su apsolutni šampioni selektivnosti. Naiđe tako neki lud dan, kad džigulje i leptire opaljuje neka sića što se jedva vidi golim okom a 20 godina star “Patak” A. Veselinovića privodi li, privodi, i krupno i birano.

 

SU(MNJI)VE PRE(DRA)SUDE

 

Današnja pričica samo je nemušta varijanta na večnu dilemu zvanu “vrabac u ruci, golub na grani”. Smuđ, štuka, bucov – popularni trio koga tipičan varaličar gleda preko nišana nekog 30-60 gramskog karbonca, uz mono od 0,30-0,35. Tu su još i mamci od 6-15cm, izražene akcije-vibracije. U načelu, tačno to je i potrebno za lov grabljivica od 4-10kg, pa i većih. Sam proceni ima li i’ dovoljno za sve… Iako sasvim opravdan, ispada da je ovako grub pristup negativno selektivan. Ako krupne ribe kojim čudom ima dovoljno, O.K. U suprotnom, možda je i bolje što naš „Grubiša“ nema sonar. Verovatno bi se šlogir’o na količinu prisutnog ribljeg mesa. Sve ih je, zbog balkanskog „čekićem na leptira“, propustio. Ima i nekol’ko trokilaša. Jedino što se ne radi o bucovu, o smuđu, štuji il’ somu još manje. Upravo ovako je, pre 10-ak godinica u dragom SAD-u, propala majstorica u lovu smuđa! Gomila na sve spremnih profesionalaca, i sonari koji pokazuju jata velikih riba. Džiguju, vobluju, spinuju – bez rezultata. Po završenom takmičenju na scenu stupaju ofi cijelni ronioci. Dijagnoza: šarani! Prošli nekažnjeno. Em svi pecaju na tipično agresivan način, brzim prezentacijama, em niko nema ništa dovoljno sitno da ponudi „svaštožderu“-grabljivcu, em ne bi ni znao kako da to ponudi... Uostalom, čemu? Opšte je poznato da je šaranova prirodna hrana boila i, eventualno, ’kuruz.

Čak i u lošem danu UL metod garantuje tuce udarčića iza kojih možda stoji 4-5kg mešani’ grabljivica. Proberi, nešto i u vodu vrni. U normalnom danu broj akcija je neuporedivo veći. Sto udarčića za 6 sati? Niš’ naročito. U ekstremnim situacijama bogatog terena i idealnog vremena prosek je 30-40 udaraca na sat (!) tj. na svakihminut ipo-dva. Uzme li se u obzir da prosečan hitac traje oko dvadesetak sekundi, ispada da kontriraš u svakom 4-5 hicu! Plus, iza tri uzastopna udarca retko kad stoje tri grabljivice od iste vrste. Jegrička, septembar od pre neku godinu. Uprkos tome što ovako po prvi put lovi, „Ministar“ Pešić odmah uleće u ludu seriju, na mikro džigiće. Elem, bandar (250g), babura (30cm), bandar (ćevap), crvenperka (22cm), ša-ran-če (oko 45cm, otkinulo se), bandar (ćevap), smuđ (viršla, vraćen), babura (25cm), štukica (40cm, odgrizla)... Najduži niz uzastopno istih grabljivica? Preko 40 crvenperki – najveća skoro 600 grama – daleke 87., na bakarnu Meps „nulicu“. Sumnjam da će mi to ikad više uspeti. Eh, da sam onda znao za krepi džigove!

Najveća predrasuda vezana za UL varanje glasi: ovime nije moguće uloviti nešto veliko. Šta je veliko odlučuje odnos nosivosti strune prema težini ribe. Ako je on bar 1:1,1, ta riba je velika. Trokilašica na monofi l nosivosti 2,5kg? Velika. Dvokilašica na mono nosivosti kilo ipo? Velika, opet. I kao apsolutno najperverznije, paučina nosivosti 800 grama uz alavuše kilašice. Viteški, samo – da li je i moguće? Praksa odgovara potvrdno. Bez obzira radi li se o lipljenu, pastrmci il’ klendži, visiju oduvek krasi viteški pristup po kome i riba treba da ima šansu. Sve preko 0,20 je čist bezobrazluk i(li) nepotrebno ziheraštvo ako ne i kukavičluk. Često, sve deblje od 0,16 je previše... Nizija se godinama na ovo nadmoćno smeškala. Moglo joj se. Standard visok, ribe mnogo, pa je pristup „čekićem na leptira“ lako punio čuvarke. Za sominu od 5 kg najlončić od 0,50. Za štuketinu od 3 kg najlonče od 0,40. I kao najtipičnije, za smuđinu od kilo - 35-ica... Opšte je poznato da se smuđ od 10 deka otima duplo jače od duplo težeg klena. Otprilike, k’o mrenica od 5 kila.

 

 

 

 

 

SVET TEČE, SVET SE MENJA

 

Svakome ko bi pre 20 godina kaz’o il’ napis’o da će po Vojvodini ravnoj domoroci fl ajfi šingovati sledovala bi košulja predugih, na leđima vezani’ rukava. Rizikujući da i sam sličnu odoru zaslužim, prognoziram da će, sa svakom sezonom koja prođe, nizijski UL pokret sticati sve više pristalica, kao logično prilagođavanje sve siromašnijim vodama. Ako sve brojnija i sve gladnija ljudska vrsta nastavi ovim tempom, Svetsko More ostaje bez ribe za 2-3 decenije. Dunavu, Tisi i Tamišu ovo se neće desiti, ne. Ta svi znadu, derane, da to troje krije više ribe neg’ Pacifi k, Atlantik i Indijski okean zajedno. Ma, sama Jegrička ima više ribe neg’ Sredozemlje!

Znaćeš da li sam bio u pravu kad jednog lepog dana na naslovnicama svih domaćih ribo-magazina udarna vest bude „Maskirani napadači oteli Žikici P. obe bodorke!“ Takođe, brižni zakonodavac uvodi još jednu restrikciju: „Ulov se ograničava na pola kilograma, tj. tri plemenite ribe (crvenperka, bodorka, krupatica) dnevno“. Tu je i nagradna igra. Osvojite put u Akva-park, u Japanu. Ne propustite priliku da vidite Najakamudu, poslednjeg smuđa na planeti...

Bistro!

 

Autor teksta: Đorđe Veber
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 25, Mart 2011

Ostavite komentar