Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji komentari
Tehnike lova mušicom
Ivan Korhner

51. međunarodni sajam lova i ribolova
Zoltan

Čuvanje mamaca
Aleksandar

Tehnike lova mušicom
Mesudin Sarajlic - Sudo

Divlja i divna banatska reka Karaš
Rolefishing

Ubistvo bez mnogo predumišljaja

Postavio Pedja Pašćan 24/01/2019 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Najveći greh je oduzeti tuđi život. Ubiti. Ukinuti. Ugasiti. Mrak. Koristeći privilegiju najjačeg i najdominantnijeg stvora, čovek se besramno i nekažnjeno iživljava na prirodi. Ubije svinju pa je pojede. Zgazi vrapca i ne osvrne se. Iseče šumu i založi vatru. Kao da neće biti sutra, kao da posle nas i ne treba da postoje ljudi. Pa vredi li se onda čuditi Amerima zbog svih gluposti koje čine!? Prepoznaje li iko od nas u sebi ovu crtu besramnosti i sulude nadmoćnosti?

Odavano zaboravivši da smo i mi deo prirode, a zarad svojih istina i sve razmaženijih potreba, mi uništavamo skoro sve do čega se dotaknemo, kao da ne postoji sutra. A pritom tvrdimo da su deca naše najveće bogatstvo?

Na svetu je postojalo blizu 80 milona biljnih i životinjskih vrsta, a sada svakoj četvrtoj životinjskoj vrsti preti izumiranje. Najveću opasnost za životinjski svet predstavlja krivolov i trgovina životinjama, jer se u tom biznisu „zaradi“ između 5-8 milijardi dolara godišnje. Kada se tome doda i druga opasnost koja se ogleda u gubitku staništa, jer je samo u zamljema u razvoju u proteklih pedesetak godina uništeno 37% staništa divljih životinja, 20% tropskih šuma (pluća planete) uništeno, 50% močvarnih područja isušeno, a o posledicama industrijalizacije ne vredi diskutovati. Sve u svemu, malo toga od „svijetle budućnosti“ nas može uvesti u mirne snove. Pri tome će mnogi, primereno sveopštoj logici, zaključiti da malo toga možemo učiniti kao jedinka, kao da logiku i pravila pišu i smišljaju marsovci a ne ljudi. Kako me ne bi bes i srdžba odvukli predaleko od teme, evo ključnog pitanja:

Može li se ubiti reka?

Hronologija.

 

Zapadna Morava, skupljajući vodeno blago Golije, teče 210 kilometara napajajući odvajkada Ivanjicu, Arilje, Požegu, Čačak, Kraljevo i Kruševac. Sredinom prošlog veka je pregrađena, imajući za cilj proizvodnju struje i neuspelu želju da se plodna polja navodnjavaju. Tako je klonirana, za početak. Niko tada nije razmišljao o ribljim stazama. Tako umesto jedne nastaju dve Zapadne Morave. Ona gornja bi odsečenih nogu i ruku prepuštena sama sebi u predstojećoj nemilosrdnoj borbi sa industrijalizacijom i razvijanjem u tim gudurama; hemijske industrije, industrije obojenih metala, tekstilne industrije, prerade voća i sl. Počeše da otkazuju organi. Prvo ode Đetinja, jer nizvodno od Užica izgubi svaku trunku života. Ostade Skrapež, ostade Rzav. A ribe sve manje. Očigledno priroda dalje ne može sama, treba joj pomoć! A kako pomoći prirodi, kada su nam potrebna radna mesta, ne možemo bez struje? Davljeniku je zrno peska teško kao planina. Na golgotu klonirane Morave se nadovezuje krivolov, pa za njim i mi ribolovci, svi od reda gluvi za vapaje davljenika. Ovom prilikom ću samo o „gresima“ nas ribolovaca, jer je to možda jedina od stvari u čitavom sistemu za koju ne postoji ni jedno racionalno opravdanje: „mogao sam, a nisam“. Prvo opustoše salmonidni deo iznad Ivanjice, strugare i krivolov. Počeše ribolovci da koriste svaku priliku, a prva u nizu je mrest. Radost i veselje, peca kolko god ko može, jer što više upecaš, bolji si ribolovac. Na to se nadovezuje grabuljanje u onom izvornom obliku, sa trokrakom i olovcetom. Nekako tih godina posta sve teže preko leta uloviti ribu. Jadni skobalji i mrene ostadoše bez reprodukcije. Zima i riba u zimovnicima, nova prilika za dokazivanje ribolovačke veličine pa opet koliko ko može. Početkom 90-tih na ove prostore dođe trava, kao potpuno nova tehnika u svom izvornom obliku, prelepa i plemenita (tačna dubina, svako uzimanje mamaca - izvađena riba). Valjda zbog „kloniranja“ poče da se deformiše u nakazu koja nas prati evo do današnjih dana. Jadne ribe počeše da se stiskaju sve više i više, ali džaba, ribolovci su uporni i znaju, mrest i zimovnici su mesta gde će ih zasigurno sačekati, pa ma koliko ih bilo. Ko zna do kada bi tako da mučenje ne prekrati nova ljudska glupost i nebriga - ovogodišnje naglo ispuštanje prve akumulacije u Ovčar Banji i nepovratan gubitak ono malo ribe koja je uspela da preživi sve naše ribolovačko iživljavanje (neke glasine kažu da se tih dana riba ispod brane masovno lovila, sakupljala i džakovima odnosila, bez štapa naravno). Morava i dalje teče, sada nema, ćuti i ko zna kako će nas pamtiti. Činjenica: danas, na delu Zapadne Morave od njenog nastanka do brane u Ovčaru, riblji fond je gotovo potpuno uništen. Ukoliko poznajete bilo kojeg ribolovca iz Požege, Lučana, Arilja ili okolnih mesta, slobodno ga pitajte, a unapred očekujte odgovor da 95% ribe iz Zapadne Morave više ne postoji.

Klonirana sestra Zapadna Morava ispod brane u Parmencu požive duže, najviše zahvaljujući činjenici da je spojena preko Velike Morave sa još većim Dunavom i konastataciji da većinu zagađenja koje joj prirodno sleduju iz uzvodnih krajeva „upijaju“ ovčarsko-kablarske akumulacije. Veća, moćnija, nekako se sama borila protiv svih pošasti, da bi početkom 2000-tih zahvaljujući entuzijazmu tadasnjeg korisnika, koji prvi uvodi 24-satnočuvanje mrestnih pozicija, počela da vraća stari sjaj. U neverovatno kratkom roku (za 3 godine), već počinju da se vide očigledni rezultati. Vode su dobile nove korisnike, pa se manje-više polako uvodi red, ali trava kao već deformisana, poprima oblik pandemije, pa stiže i u ove krajeve. Sama konstatacija da negde postoji ogromna koncentracija ribe je dovoljna podloga da bukne epidemija. Tadašnji korisnik zabranjuje upotrebu trave u zimskom periodu. Moram priznati da sam i ja tada bio među protivnicima ovakve zabrane, smatrajući da to samo dokazuje nemoć ribočuvara da se izbore sa nepravilnostima na vodi.

Pandemija se širi na moćnu i veliku Drinu, koja zahvaljujući svojoj veličini opstaje, ali kada zahvati male vodotoke kakva je Južna Morava, „crvena“ lampica se pali! (moji prijatelji iz tog kraja tvrde da sada u Južnoj Moravi ima za 75% manje ribe nego što je bilo pre nego što je došla „trava“). Kao da to nije dovoljno, virus i dalje mutira, pa se stvaraju nove tehnike sve u cilju laganog izlovljavanja, a to su ribolov plovkom sa golom trokrakom udicom, modifikovano jedna mala udica, na ušici trokrake bužir u koji se ukači ova jadna mala jednokraka udica i u treptaju oka kada naiđu ribočuvari trokraka ostaje u ruci, a jadna mala na najlonu. Mutacija No2. Montira se sistem sa travom (naravno veštačka) sa jednom udicom a na ekstremno dugačkom predvezu se druga prazna udica veže na nekih 40 centimetara iznad trave. Obrazloženje se izgovara sofisticirano akademskim tonom: „Na ovu gornju v’ataš samo krupne, a na travu sitne!?“ Inovacije: sunđer, slanina, crvena vunica, vata, koflin, itison....? Najnovije: na donju udicu se veže konac poput dlake u šaranskom ribolovu i zaveže par crvića na rastojanju od par centimetara ispod udice! Razlog - slobodna udica, bez mamca sigurno lakše kači od one namačene (popunjene) crvima. Logično. Dalje nabrajanje novotarija i izuma dr Džekila nije potrebno, samo ću navesti osnovne principe zloupotrebe ove tehnike. Osnovno je dugačak predvez, veća dubina od stvarne i mesto gde pecaš mora biti što punije ribe sa brzim protokom. Original: umereno dugačak predvez, tačna dubina i što sporiji protok vode (tvrdim da je drugačije nemoguće na travu uloviti zimi skobalja). Nuspojava: Na svaki mig se daje kontra, a u proseku od 10 zakačenih riba vadi se tek u najboljem slučaju 3. U toku jednog prolaza daje se više kontri 3,4,5... Kako sam sada savetnik u Plussportu iz Kraljeva, koji je korisnik dela ribarskog područja „Srbija-jugozapad“, ne mogu a da ovu problematiku ne sagledam i sa ove strane. Nije najveće zlo to što će neko uloviti više riba od 5 kilograma koliko je propisano, već je srce problema to što će neko da bi ulovio 5 kilograma analogno statistici o broju izvađenih riba povrediti 16,5 kilograma ribe! Pa šta, riba je nema, znači ne može da kuka, nema ruke, ne može da vrati. E tu je greška, može i te kako. Da bi shvatili opasnosti koje iz ovoga proizilaze, moramo se zapitati zbog čega seuopšte riba tako ponaša zimi, odnosno skuplja u velika jata na malom prostoru. Odgovor glasi: za nju je mrest bukvalno već počeo. To grupisanje prati dozrevanje ikre i čeka se okidač (porast vodostaja i temperatura) pa kreće stampedo ka mrestnim pozicijama. Kako već rekoh da riba nema ruke, nema ni kožu, umesto koje ima krljušt i sluz, koje joj služe da je štite od spoljnih uticaja. Dolaskom toplijeg vremena i početkom mresta riba prirodno gubi dobar deo imuniteta jer sve raspoložive resurse usmerava osnovnom porivu a to je produženje vrste. Mužjaci potpuno gube sluz i dobijaju mrestni osip. U situaciji kada su velike temperaturne razlike ne budi se iz sna samo skobalj, to isto rade virusi i bakterije. Ne treba puno mudrosti da se zaključi da svaka povreda na telu ribe predstavlja potencijalno žarište širokom spektru ribljih bolesti, ne daj bože viremije ili neke druge, pri kojoj bi moglo doći do katasrofalnih gubitaka. Tada dr Džekilu ne bi vredelo da se pretvodri u mr. Hajda, jer sve bi bilo izgubljeno za duži period. Od uvek sam se pitao zbog čega je potrebno da dete golom rukom pipne vrelu plotnu, opeče se, pa tek onda zaključi da je to opasno? Detetu se sigurno ne sviđa kad neka narogušena baba drekne na njega: „Ne kod šporeta!!!“, ali zato sačuva prstiće. E, pa draga braćo ribolovci, zabrane ma koliko nepopularne bile služe nama samima, pa zato čuvajte prstiće.

Još jedna opservacija sa moje strane a propo zabrane trave u zimskom ribolovu. Scenario: veća klonirana sestra Morava ima desetine zimovnika koji su u zimskom periodu krcati ribom. Na te zimovnike dolazi veliki broj ribolovaca svakodnevno. Riba ne radi. Prva varijanta: stavi travu, što jača kontra i što češća i eto večere, a ima i za komšiju za sv. Nikolu. Riba u šoku, rasplašena sve slabije se hvata i ovim načinom. Na kraju zime 50% riba ima na telu uočljive povrede od udica. Druga varijanta: Riba ne radi, trava je zabranjena, svi hrane i čekaju. Riba počinje da radi jer je zbog velike koncentracije pojela sve što se moglo pojesti, a svakodnevna prihrana polako uvodi stari hleb kao prihvatljivu alternativu. Riba dobro radi cele zime i u redu, plaća danak ribolovcima jer su je svojim prisustvom sačuvali od kormorana. Čini mi se pošteno. Na kraju zime nema povređenih riba.

Trenutni korisnik, Plussport, nije jedna od firmi kojima je korisnički deo osnovna delatnost pa je savet savetnika usmeren isključivo na „svetlu“ budućnost bez obzira na trenutne animozitete ili peticije. Razmislite, postoji jedna reka koja je podeljana na dve sestre. Jedna je mrtva. Ubijena bez mnogo predumišljaja. Druga živa za obe.

Ko je ubica?

Kolege ribolovci, pogledajte u svoje reke. Kakva je situacija bila nekada a kakva je sad?

Zašto ćutimo?

Bistru Novu 2012. godinu želi vam Goran Radović - Gica

 

Autor teksta: Goran Radović - Gica
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 34, Januar 2012

Ostavite komentar