Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Tamo gde Dunava opija

Postavio Pedja Pašćan 13/06/2017 0 Komentara Destinacije / Vode,

Da bi valjano upoznali određeno ribolovno područje, najbolje je svakako provozati se tuda čamcem, dočekati jutro ili ispratiti dan na obali, napraviti roštilj negde u hladovini, i svakako provesti barem nekoliko sati kvalitetnog pecanja... O mestu o kojem ovde govorim do sada je već dosta toga pisano i to ne samo kao ribolovnoj destinaciji mnogih zaljubljenika u Dunav, već kao poznatom voćarskom i vinogradarskom kraju, selu poznatom po kvalitetnom domaćem vinu i rakiji, području Fruške Gore koje ima sve atribute vazdušne banje i eko-odmorišta. Drugim rečima, ovde se može dobro jesti, fino piti, lepo naspavati i pre svega dobro pecati. Zato, dobro došli na pecaroške terene Neštinske ade!

Na samo kilometar nizvodno od mosta „25.maj” koji spaja Bačku Palanku i susedni Ilok (R. Srbiju i R. Hrvatsku), Dunav se na sremskoj strani razigrava, odvaja od glavnog korita i ulaskom među peščane sprudove i zelena ostrva stvara prelep ribolovni pejzaž, inspiraciju i motiv za „kvašenje udica“ u podnožju samog kraja vojvođanske lepotice – Fruške Gore. Na ovim terenima, pored sremskog sela Neštin, ima nekolicina kamenih napera koji svojom dužinom ulaze u sam glavni tok Dunava, a ujedno predstavljaju i varaličarske punktove sa kojih se, po dobrom vodostaju, love sve vrste rečnih grabljivica.

 

Glavni, a ujedno i najveći, dunavski rukavac neštinske ade poznatiji među meštanima kao Velika Drina, svojom levom obalom zasut je obrušenim stablima topola i vrba, te predstavlja izuzetan teren za čekanje šarana. Do sada se ovde pecalo pretežno iz čamca, a od sada, zahvaljujući maštovitosti naših zakonodavaca, isključivo sa obale – ili bi bar tako trebalo da bude. Pardon, ali ne mogu da ne pomenem kako se među ovdašnjom pecaroškom populacijom priča da se pojedini članovi Novog zakona poštuju kao i znak za jednosmernu ulicu u malom zabačenom selu u koje milicijska patrola dolazi samo na poziv ili za kirbaj. Pa, priča se...

 

Dalja dunavska voda teče kroz mali rukavac „Kod Podruma“ i pored „Skelice“ gde se obično peca bela riba na plovak ili, po nešto nižem vodostaju, varaličari štuka koje ovde s jeseni i te kako ima. Kada smo već kod podruma, vino je ono pravo domaće – ladno, tako da nije redak slu- čaj da kad se oči zamore od gledanja u vrhove štapova ili kada se zglob zacrveni od varaličarenja... „E, 'ajd pripazi samo na 10 minuta idem na jedno mesto”. To mesto obično bude ladovina ispod podrumskog trema sa uznojanom čašom ladnog špricera. No, vratimo se na vodu.

 

Na mestu gde se neštinski rukavci spajaju „Na Špicu“ nastala je velika peščana „platforma“ koja iz godine u godinu polako diže nivo dna. Tačka na kojoj se presecaju vodene struje i gde voda dobija nepravilan i nejasan smer jeste dobro mesto za lov bucova. Lovimo ga najčešće tehnikom miša i strimera, mada dobro udara i na plitkoronce, kao i na varalice koje baš i nisu namenski za njega spravljene. E, tu, na toj obali kobasice se najlepše ispeku na vrbovom štapu i na vatri od granjevine. Tu nekad kad bucov i ne radi, mi naslonimo štapove na stari panj, pa miris masti od kobasica krene lenjo niz vodu. Meša se sa onim lakim dunavskim vazduhom koji se oseti na momente iz jutra ili pred veče leti... E, to su posebni ribolovačko – gurmanski trenuci, ali ne bih sada puno o tome. Nešto malo niže nalazi se čuveni kamemen kod „Livadica“, sa „ustima“ kako to vikendaši kažu. Taj deo vodenog toka je mesto gde neštinska ada polako prestaje i izlazimo na ribolovne terene otvorenog Dunava. Na ovoj tački voda je besna i „neosedlana” kulja, okreće, seče, ne miruje. Ako imate sreće, tu vas čeka smuđ. Stane se nekako uz sam naper do kolena u vodu, pa se baca onako tik uz samu vodenu struju. Ima dosta sitne riblje mlađi, pa smuđ često iz nešto veće dubine „istrčava“ u mirnu vodu po užinu. E, tu ko zna kakav sendvič treba da mu napravi može da dobije lepe primerke ove grabljivice - pravilo cuga ovde kao da ne važi. Nego, hteo sam reći... Kada baš i nije neki vodostaj, ima tu na obali pod vedrim nebom, jedan poveći betonski astal sa klupama. Tu kad se sedne teško se ustaje. Čovek se obično zanese pogledom koji počinje na krošnjama vrba gore na Zelenom sprudu, čapljama, oblacima..., a završava se negde daleko nizvodno prema Koruškoj i Novom Sadu za dunavskim galebovima, sojenicama na bačkoj obali, talasima, lađama... Ovde može i malo duže da se predahne, da se zapali, da se prozbori po koja reč sa neznanim kolegom koji se upravo vraća sa vode. Razgovor se po pravilu započinje re- čima „Jel 'oće ovih dana...”

 

Som se obično lovi dubinskom tehnikom ili se varaličari nešto ozbiljnijim priborom. Mesta za brku su obično veća dubina uz samu ubalu, naperi ili odseci kojih ima na pretek, ali se često desi da udara i na tipičnim smuđaroškim mestima tj. na tipič- ne smuđaroške mamce. Koincidencija je da je u toku pisanja ovog teksta (21. aprila) poznati somdžija sa ovih prostora Zoran Ćulum iz Bačke Palanke na neštinskom naperu izvadio macana od 36 kg i 180 cm (ovo mu je drugi ove godine „manji“, prvi je imao 46 kg). Sa somovskih mesta put obično čamcem vodi do obližnje čarde da „malo odanemo“ i oslušnemo tambure, koje se lepo na miris Dunava, pečenu ribu i krompir salatu.

 

Zaobilazeći detalje oko pribora, dužine štapova, težine bacanja, mašinica, preporučenih mamaca, statistike ulova i tome sličnom, želeo sam da ispričam pomalo neobičnu priču o podunavlju zapadnog Srema i vodi koja protiče pored sela Ne- štin. Priču o mestu gde svaki vinograd ima svoju ruku, svaka paprika svoje mesto u kotliću, a svako čulo svoje uživanje i adresu. Dunav ovde mami na zabačaj, opija u trenucima kada usporite mislima, očekuje da mu se iznova prišunjate, da se barem još jednom u njega duboko zagledate i osetite kako teče... Zato dobro došli u njegov sremački zagrljaj...

 

 

Autor teksta: Rade Vujičić
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 15, jun 2010.

Ostavite komentar