Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).

Svaki izlazak ima svoju ''kvaku''

Postavio Pedja Pašćan 16/11/2018 0 Komentara Ribolovački pribor i oprema,

Gotovo da nema sfere ljudskog interesovanja za koju u današnjim vremenima ne možete naći dovoljno kvalitetnih informacija, bilo putem interneta ili preko specijalizovanih časopisa. Međutim, pravu vrednost svaka spoznaja doživi tek u praktičnoj primeni, a već je svima poznato da se do pravih vrednosti stiže uvek dužim putem. U zavisnosti od pravih poriva i ciljeva koje svako pred sebe postavi, danas je lako biti ribolovac. Sve je dostupno i gotovo sve se zna, pa se pitanje prektične primene lako dostupnog znanja javlja kao ključno u momentu kada neko za sebe kaže da je uspešan i zadovoljan ili ne (naravno u ribolovu).

Ukoliko ste za svoju pasiju odabrali ribolov na plovak, izbegli ste razmišljanja o bezbroj vrsta varalica, o dekoru, dubini zaranjanja, veličini i prezentaciji koja muče varaličare, izbegli ste beskonačnu polemiku o sastavu boila, hemiji, zaslađivačima, atraktorima, signalizatorima i aminokiselinama koje opterećuju šarandžije, ali se nikako ne zavaravajte, biće toga na pretek i u „plovku“, iako na početku sve izgleda tako jednostavno. Jedan štap, jedan plovak, jedna udica i vi na vodi- tako jednostavno a u suštini tako moćno, jer bez obzira što ste kupili najbolji mogući štap, vrhunski plovak i udicu prava obuka tek predstoji.

Postoji više načina da se u praksi savlada ova tehnika. Oni koji imaju privilegiju da se sa plovkom druže od rane mladosti taj problem reševaju lagano, vremenom skupljajući informacije koje ih čine uspešnim, ali kako da to učine oni koji su na početku? Nažalost, najzastupljeniji oblik praktičnih spoznaja kod početnika je „krađa“ znanja. Ovo prividno daje brzo rezultate ali je kratkog daha, tako da nikoga u konačnom zbiru nije usrećilo. Ne znate šta je krađa znanja? Ona klasična situacija kada neko dođe na vodu i vidi kolegu kako uspešno lovi, vešto zapamti poziciju,mamac, dubinu i prezentaciju, pa sutra ranom zorom pre „izumitelja“ i bez ikakvog pardona, naravno pun sebe, ne obazirući se na trunku prezira u očima „izumitelja“ i tako sve do momenta kada on sam ne postane „izumitelj“. Sledeći način je da u ribolov krenete sa nekim „iskusnim“ kolegom i na taj način lako dođete do praktičnog saznanja za koja je tom kolegi verovatno trebalo mnogo vremena provedenog na vodi, pa takve izlaske morate zbog toga posebno vrednovati. I na kraju najteži, ali najkvalitetniji način, je da sami krenete u osvajanje prktičnog znanja, jer će te tako doživeti pravo zadovoljstvo i na kraju postati onaj „iskusni“ kolega. Ako se sada vratimo onom aksinomu sa početka

izlaganja, jedan štap jedan plovak, jedna udica i vi na vodi, gde suštinski kreću komplikacije?

Neko će reći da je zadovoljan samim izlaskom na vodu, bez obzira na ulov, ali ja lično nisam pobornik takvih stavova, bez omalovažavanja onih koji se tako opredeljuju. Sam čin izlaska na reku retko koga ostavlja ravnodušnim, ali ukoliko ste tom prilikom poneli štap za ribolov znači da očekujete nešto više od pukog uživanja u prirodi. O vrsti ribe i vodi na kojoj ste se našli odluku ste doneli pre polaska, a kada se već nađete na vodi nema „trčanja“ na prvo slobodno mesto, jer će te na taj način propustiti neke osnovne a veoma bitne spoznaje.

Dakle, prvo dobro osmotrite vodu i procenite vodostaj, bistrinu vode, brzinu protoka, uočite eventualne podvodne prepreke po površinkom previranju, locirajte panjeve i druge prepreke ili drugim rečima sve što može biti od uticaja na odabir tačne pozicije ribolova. Takođe, obratite pažnju na pokazatelje aktivnosti riba kao što su izbacivanje, praćakanje, ljuljanje drezge, izlazak mehurića, raubovanja grabljivica i slično. Tek tada ste u suštini svesni gde ste došli sa dovoljno kvalitetnih podataka za odabir tačne pozicije ribolova. Generalno je pravilo da pozicija mora biti uzvodno od regije hranjena, tačnije od mesta gde će hrana aktivirati ciljnu populaciju riba.

Vodite računa da na mestu gde treba da provedete izvesno vreme u nameri da uživate nema nikakvih smetnji u vidu grana iznad glave, da ima dovoljno prostora da se komotno stoji ili sedi. I dalje je neophodno da stišavate verovatno sve veću želju da što pre zabacite udicu, jer predstoji još jedan važan posao. Namontirajte veličinu plovka koja bi otprilike bila dovoljna za odgovarajuću brzinu vode, montirajte udicu i krenite sa zabacivanjem u „prazno“ (bez mamca). Cilj ovog „praznog“ hoda je da jednostavno vidite kretanje sistema na delu vodotoka koji ste odabrali, prateći linije prolaska i na taj način fino pretražujuči dno.

Ma koliko ovo nekima bilo dosadno od velike je važnosti, jer će nakon izvesnog broja prolaza postati sasvim očigledno gde je tačno idealna pozicija ribolova. Kada ste sve to odredili valja proceniti, u zavisnosti od tipa prihrane, tačnu poziciju i način prezentacije. Ukoliko je veća dubina i jači protok vode pozicija na koju se baca primama je uzvodnije i obrnuto.

Postoji bezbroj varijanti u zavisnosti od vrste ribe, konfiguracije dna i brzine protoka vode koje će odrediti i vrstu montaže sistema i način vođenja mamca. Ovom prilikom samo o uopštenim stvarima, sve ostalo će vam reći praksa. Generalno, što neravnije dno to duži predvez, veličina plovka može biti za nijansu jača ukoliko je potrebno da sistem kočite u hranjenoj zoni, dok je idealno ako je za nijansu lakši kada je potrebno da se mamac prezentuje slobodnim prolazom kada je od vrhunske važnosti „loviti“ one fine talase sa neznatno sporijim prolazom ili linije sa sporijim tokom u mom kraju takozvane „džade“. Nikako ne mešajte liniju zabacivanja sa linijom prihrane jer su te dve stvari umnogome različite. U principu, hrana koju bacite u vodu putuje prirodno i upravno na obalu, lagano formirajući trag. Sistem koji zabacite nikada ne može da ima takvu putanju jer je neophodno da namestite najlon i da po potrebi kočite što uvek dovodi do toga da sistem postepeno prilazi obali. Zbog toga je neophodno sistem zabacivati i dalje i uzvodnije nego što ste bacali primamu, kako bi pre nailaska kroz zonu hranjenja sistem bio pravilno namešten. Idealno je kada se sistem pripremi pre nailaska na hranjenu poziciju i tada pusti da kroz udarni deo prođe sasvim prirodno, a nakon toga laganim kočenjem pretraži i deo ispod hranjene pozicije.

Od načina motaže sistema pa do taktike ribolova postoji bezbroj varijacija koje mogu biti pre određene i vašim fizičkim predispozicijama (jer nije isto kada bolonjezom od 6 metara peca neki dvometraš ili sa laganom peticom junior od svega metar i po) pa sve što čujete finalizujte tek nakon praktične primene. Ovaj prostor je toliko veliki da dozvaljava raznorazne varijante spajanja svega i svačega pa se nikada ne ustežite da probate nešto potpuno novo. Ipak, stalno imajte na umu da neka logična veza mora postojati, pa shodno tome i zaključak cele ove besede može stati u jednu rečenicu: nikada se ribolovu nemojte prepuštati stihijski, već sa puno razmišljanja. Svaki izlazak na vodu ima svoju „kvaku“, na vama je da je otkrijete i primenite. Kada prvi put potpuno sami proniknete u neku od tajni ribolova osetićete ogromnozadovoljstvo i ispunjenost, a sve neuspele pokušaje i eksperimente ćete odmah zaboraviti. Pa naravno, biće i neuspelih pokušaja ali shvatite i njih pozitivno, jer koliko god da vas oni uspešni obogaćuju i oni neuspešni nose svoju poruku, ako ništa drugo smanjujući krug stvari koje dokazano ne funkcionišu.

Samo hrabro i uporno!

 

Autor teksta:  Goran Radović - Gica
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 32, Novembar 2011

Ostavite komentar