Štuka je riba, sve ostalo - mamci

Postavio sportski ribolov 29/09/2016 0 Komentara Ribolovački tekstovi,
Na opšte zgražanje u Srbiji sve brojnijih smuđaroša, nešto moram da priznam. Za mene, samo je štuja riba – sve ostalo su mamci. Beš „ribe“ što se brez sajlice love – je l’ tako, lolo moja neopevana? Kad reko’ sajlica... Kako li je samo tačna ona, po kojoj pravu vrednost nečega spoznaš tek kad to izgubiš...

 

Desetak džigova, desetak strimera, desetak voblera: u Krcedin kren’o, desetak da naplatim. Bucov, smu – ne pravim razliku. Po Marfi jevom zakonu, voda u opadanju, a one dvojice k’o da u Dunavu nikad bilo nije. Zauzvrat, štuja luduje u priobalnom granju. Šteta što sajlice ne rastu u šumi! Improvizovan celicni predvez mora se zbudžiti na licu mesta. Možda ne izgleda lepo, ali ce provereno obaviti posao. Ako je teren plitak i relativno sporog protoka, „ogrlicu“ je bolje napraviti samo od kopci, da bi predvez (p)ostao lakši. Samim tim, propadanje mamca je sporije, što u praksi rezultira vecim brojem udaraca.

 

Dvadesetak strimera, dvadesetak pilkera, dvadesetak leptira... Kren’o u Becej, bucovu da se (p)osvetim za prekjucerašnje „duvanje“. Hajci, a ne uzima, kakav brezobrazluk! Danas, po Marfi ju, voda k’o ulje, nigde rauba. Srecom, velika štuja izofi rala se na izlasku iz limana. Zacudo, ni na tiskim vrbama sajlice ne rastu. Dodatni problem je što na tekucoj vodi cak i kašika jako teroriše najlon. O leptiru da i ne govorim: jedna vrtilica de-fi -ni-tivno nije dovoljna. Stoga predvez treba zbudžiti od virbli naoružanih kopcama! Ne postoji spiner sposoban da ovako zašticenu strunu ukovrdža. Priznajem, ovakvoj montaži estetika (uopšte) nije jaca strana. Ako, Njoj ne smeta. Poš’o na Tamiš, baš na štuju! Gazi se neki kilometarski kubik, spram koga su vijetnamske mocvare tek uređeni engleski vrt. Okliznuo se više puta, dvared na glavu pao, i sa torbekanjom punom mulja konacno stigao na reku moje mladosti. Štuka luduje! Posle izvesnog vremena, otkinuo... Pola sata bezuspešno tražim sajlice: ocigledno, ispadoše. Jedini izlaz beše da poskidam sve gornje alkice(!) sa kašika, komada dva’js. Kopce – naravno - nisam poneo, jer bih na kraju svake sajlice (da ih nisam posejao) imao jednu. Da bi sprecio mršenja bocnih predveza sa bucovskim strimerima, kao i uvek sistem vezao monofi lom 0,40 mm. Špulna slucajno ostala u torbi. U nedostatku celicnih, solidan antištucji predvez može se izraditi od debljeg monofi la. Treba ga udvostruciti, da ga tigrica što teže pregrize. Posle svake uspešno okoncane borbe prekontrolisati stanje predveza. Imaš samo 30-icu? Idi kuci, kukajuci...

 

Do podneva pokidao sve sajlice, komada deset. Plus, lovi kanapom (pletenicom). Na prvi pogled, nema od cega da se napravi predvez. Na drugi... Za razliku od mono-predveza, ovde važi: što tanje, to bolje. Zamisao je ocigledna. Zahvaljujuci malom precniku kanap ce (daj Bože) uspeti da se usece u štucje desni, van dohvata onih cudesnih oštricama naoružani’ ocnjaka koji bi mirne duše mogli da nose oznaku „Made by Owner“. Za svaki slucaj, aždaju zamaraj što kraće.

 

Dva predloga za razmišljanje

Deset šedova, deset grabova, još deset šedova, brežina, panjevi. Naravno, plemstvo posti. Za to vreme, oni što love na gliste (lauferke) uz te iste smueve što, kao, ne jedu, privode protfi ša, deveriku... Šta sad? Žrtvuj jednu Berklijevu gumicu, eto šta. Može neka iz serije „Twice the power“, još bolje „Tornament strength“. Najbolje: „GULP“! Iseckati na adekvatno male komade, staviti jednokraku udicu i zabaciti dubinku! Ovo nije moj izum. Pre desetak godina probali basa na Triangli u Backom Petrovcu. Nece! S. Zec (NS mušicarski instruktor) vez’o plovak, i „krstio“ parce ’leba s nekol’ko kapi Berkley Strike-a, ne shvatajuci da ispisuje novu stranicu u sportskom ribolovu. Bodorka, babura, basic (!), patuljasti klintonid, deverik(ic)a... Smu meraš! Po vedrom danu! U metar vode!? Kuda to ide ovaj svet?!

 

Na takmicenju u Novom Beceju prilazi nepoznati kolega po strasti. Vi ste taj-i-taj, kažem: ja sam taj-i-taj. „Napisali ste: pliva smu niz žutu štraftu“ (misli se, fluo strunu), „a na kraju štrafte – hrana“. Red je da posle 20 i kusur godina nešto priznam. Autor inkriminisane recenice odavno nije s nama. Želeci da slankamenackim vikend-smu- arošima pokaže kol’ko (ne)znaju, na džig-glavu vez’o komad žute pertle! (Džubre, nije im kaz’o da ga je preko noci potopio u Berkley Strike). Na vr’ špora petorica stoje, složno vukuci uzvodno, moj Žikica svlaci nizvodno. Rezultat posle pola sata? Svi uzvodni: nula, on tri komada, oko pet kila... Da se ne lažemo, može i bela pertla, iz originalnih kineskih „starki“...

 

Objavljeno u časopisu "Uhvati & Pusti",  broj 1, decembar 2010.

Ostavite komentar