Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).

Srpski ribolovački brend - plovak

Postavio Radovan Stanic 16/03/2017 0 Komentara Ribolovački pribor i oprema,

Nišlije su postale poznate širom nekadašnje, a i sadašnje države, po proizvodnji kvalitetnih plovaka. Istina, danas se plovci masovno, serijski proizvode, i izvoze, u nekoliko renomiranih gradskih firmi, ali još postoje entuzijasti koji, za svoju i tuđu dušu ručno vajaju razne vrste plovaka...

U neku ruku, slobodno možemo da kažemo, da su, pored skobaljaša, plovci postali ribolovački brend Niša. Uostalom, neke od serija postale su deo zaostavštine muzejskih zbirki. Tako, među poklonima pravljenim za nekadaš- njeg prvog čoveka SFRJ - Josipa Broza, u beogradskom Muzeju „25. Maj”, čuva se i unikatni komplet plovaka koji je pre četri decenije za „voljenog predsednika” uradio niški ribar Momčilo Veljić - Futajka, legenda našeg plovkaroškog ribolova.

 

- Koliko su bili popularni naši prvi plovci, pokazuje i kolekcija plovaka koju sam 1973. uradio za Tita. Radio sam ih dugo, nekoliko dana. Zatim sam načinio i posebnu navlaku, zasebno šivenu kutiju, upakovao ih i poslao na njegovu beogradsku adresu. Moj poklon je postao sastavni deo zbirke Muzeja „25. Maj” - pričao nam je Momčilo Veljić - Futajka.

 

Guščije pero

Futajku na jugu Srbije znaju svi sportski ribolovci! Strastveni ribari, ali i mnogi - mladi i stari, proizvođači plovaka, osnove zanata, sredinom 70-ih, uglavnom su učili od njega. Naime, Futajka je izmislio mnoge stvari koje danas krase niški brend proizvod. Rečju, za nekoliko decenija usavršio je preko 200 modela. On i drugar, komšija, Palilulac, Dragan Stamenković - Šerpi, ušli su davno u šaljive zbirke ribolovačkih priča, koje je brižljivo sakupljao i štampao Futajkin paša - Čedomir Miljković.

 

- Prve plovke je u Nišu, od balze, radio Rade Crnogorac. Ja sam počeo da učim „zanat” 1967. godine. Radio sam ih ručno - nožem. Tek negde 1970. konstruisao sam prvu mašinu za modeliranje. Ali, najkvalitetniji su ručno pravljeni plovci. U stvari, u početku pecali smo guščijim perom, ali negde krajem 60-tih, Nišlije su krenule da usavršavaju pravljenje ovog važnog dela ribarskog pribora. Po plovcima postali su prepoznatljivi, kao što, na primer, Užičani vajaju najkvalitetnije varalice – kazivao nam je, s puno nostalgije, Futajka. Kao i ostali majstori za pravljenje plovaka, ističe da uvek treba da imamo na umu da je glavna svrha upotrebe plovka da mamac (o)drži na izvesnoj dubini, bilo na dnu, bilo iznad dna. Zato bi trebalo da bude urađen od najkvalitetnijeg materijala. Trebalo bi da svaki njegov deo ima svoju, što bi se reklo - specifičnu težinu i dužinu! Futajka ih je radio od balze i poluuretana. To su neka osnovna načela, ali jedno je stalno držao u strogoj tajnosti. Naime, nikome - pa ni sinu Jovici Veljiću, koji je od oca nasledio ne samo zanat, već i tehniku ribarenja (bio je višegodišnji prvak u pecanju), nije otkrivao tajnu farbanja plovaka.

 

Glavne i sporedne funkcije

Kao što strastveni ribolovac čuva neku tajnu, tako i mi, proizvođači plovaka. A ona se odnosi na tajne rada plovka. Da li je to opterećenje, način kako se potapa i reaguje na ugriz ribe, a ceo proces balansiranja zavisi od smese i boja koje nanosimo, upotrebljavamo, - ističe Zoran Mirović – Guća, koji je svojevremno neke od tajni pravljenja plovka „skidao” od Futajke.

 

Plovak se uglavnom koristi kod ribarenja udicom na plovak. Njegova osnovna funkcija je da mamac sa udicom održava na potrebnoj dubini vode i njegovi titraji označavaju napad ribe na mamac. Plovak se, inače, upotrebljava kada mamac treba da stoji iznad dna ili da pliva, to dobro znaju niški skobaljaši. Ili kad treba da pređe izvestan prostor, kao i kada je dno obraslo travom ili je muljevito. Ako lovimo, odnosno plasiramo mamac, na jednomjedinom mestu, obično upotrebljavamo stajaće plovke. I tom prilikom na sistem montiramo što manji i osetljiviji plovak, a olova stavljamo tek toliko, da mamac drže na dnu. U situaciji kada lovimo vrlo duboko, na stajaćicama, kada i plovak mora da bude znatno distanciran od mamca, tada je dobro da se koriste, zbog ispravnog izba- čaja, klizeći plovci.

 

Pošto plovci mogu lako da poplaše ribe, naročito kada je voda mirna i bistra, treba ih upotrebljavati što je moguće manje ili ih izostaviti, ako nisu neophodoni. Najpraktičniji su: duži, što tanji i lakši. Ukoliko je matica jača, voda dublja i vreme vetrovitije, utoliko plovci treba da budu veći, tj. sa većom otpornom snagom. U nedostatku plute, plovci se mogu načiniti od perja živine, celuloida, plastike, lakog suvog drveta ili ma kakvog drugog lakog materijala koji pliva po vodi – priča za Revire Srbije Guća.

 

(O)bojeni plovci

Ističe da svaki sportski ribolovac može i sam lako da napravi plovke od zdrave i pune plute. Potrebno je, najpre, da se burgijom izbuše i kroz dobijene otvore proturi obično pero od živine ili unapred pripemljene antenice. Oblik plovka se načini pomoću turpije sa vrlo sitnim zubcima, a zatim se izglača. Gornji deo plovka potom se farba - obično crvenom ili belom, a donji deo - plavičastom ili zelenkastom bojom. Krupni plovci se premažu dva do tri puta lakom rastvorenim u alkoholu.

 

Strunu treba opteretiti olovom toliko da plovak može stajati u vodi uspravno i da njegov gornji deo bude nešto iznad površine vode, jer je preko potrebno da se uvek vidi kako bi se po njemu mogao lako primetiti napad ribe na mamac. Plovak najbolje pokazuje kako je mamac plasiran.

 

Najbolje je, ako su 2/3 plovka nalaze ispod, a 1/3 iznad površine vode. Ako plovak leži na površini vodoravno, onda je to znak, da na struni nema dovoljno olova. Tone li više nego što je potrebno, onda ima previ- še olova. Da se postigne ispravni položaj plovka, odnosno da mamac dođe na pravo mesto na dnu ili u vodi, potrebno je pre pecanja pažljivo izmeriti dubinu vode.

 

Za noćni ribolov upotrebljavaju se i plovci koji na gornjem delu svetle florescentnom svetlošću ili se na vrh plovka stavljaju, kače kupljene svetlosne ampule!

 

Danas se proizvode razne vrste plovaka. Sve najpoznatije ribolovačke nacije, maltene, patentirale su svoje modele. U tome prednjače Englezi, Francuzi i Italijani. Ali i mi Srbi, posebno Nišlije na zaostajemo za belim svetom. Niš je poznat kao jedan od centara ovog dela Balkana u izradi plovaka. Prepoznatljiv je po nekoliko vrsti za lov skobalja, kao što su „kruškast”, „obrnuto vreteno”, te klizajući, koji se, istina, retko koristi, samo onda kada je dubina vode veća od dužine štapa. „Kruškast” je nepogodan za ribolov kada je dno prekriveno krupnim kamenjem, kao na nekim južnomoravskim revirima. Ali njegovo ve- šanje, kroz alku s bužirom na donjoj strani, omogućava da lovimo skobalja „kočenjem” plovka – ističe, za naš list (samo) jedan od niških majstora za izradu plovaka Zoran Mirović - Guća.

 

Autor teksta: B.M.
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 12, mart 2010.

Tagovi: plovak izrada

Ostavite komentar