Septembarske štuke

Postavio Pedja Pašćan 20/01/2021 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Dok je štuka preko leta dremala, velika armija štukolovaca se marljivo za jesen spremala. Sređivao se pribor, nabavljale nove varalice, i na svakom varalicaru možemo videti ozareno lice. Lica gore, srce plamti, ova ce jesen po ulovu štuke da se pamti. Budimo uporni, izlazimo na vodu, ali posle hvatanja štuke vratimo joj slobodu. Bacajmo voblere, leptire, kašike i silikone i znajte da ce one uporno da ih gone. Uzimace sve što u vodi pliva, dok ce ribolovac na obali sa zadovoljstvom da uživa. Budimo uporni tokom celog dana, jer njoj je sada jako potrebna hrana. Ona vrlo dobro oseti dolazak hladnih dana, kada ce u vodi ostati sama. Zato iskoristimo priliku dok ne dođe zima i jedan veliki BISTRO varalicarima svima.

Dolaskom septembra svi vec dobro znamo da dolazi najlepši period za hvatanje, nama varalicarima, najdraže grabljivice- štuke. Posle dugog pretoplog perioda, temperature vazduha i vode dolaze u svoju normalu a samim tim i riba postaje aktivnija. Baš za vreme toplih dana bio sam aktivan, kako u izlascima na vodu, tako i komunikacijom sa varalicarima iz cele Srbije. Konstatacija svih nas je da je riba slabo radila na svim terenima, bilo na stajacim ili na tekucim vodama. Verovatno zbog svega toga svi smo jedva cekali 19. avgust (Preobraženje), kada noci lagano postaju hladnije a dnevne temperature prihvatljive za boravak na vodi tokom celog dana. Pošto je temperatura vode još dosta visoka u ovom periodu, ne možemo ocekivati neke znacajnije rezultate u lovu štuke. Vode su još uvek pune bele ribe, koju štuka sada maksimalno jede, jer oseca dolazak hladnih dana, kada ce za nju biti sve manje hrane. Bez obzira na sve to, kada dođe period u toku dana kada ona pođe u potragu za hranom, svaka naša ponuđena varalica bice prihvacena kao živa ribica. Pošto znamo da svaka štuka ima svoju teritoriju, sve što se krece u njenom okruženju, bilo keder ili varalica, bice napadnuto. Ona jako dobro oseca sva pomeranja i vibracije, tako da korišcenjem raznih vrsta varalica uspeh nece izostati. Uz sve to je jako bitno i pogoditi period u toku dana kada ona krece u potragu za hranom. Ima dana kada taj cug traje i do sat vremena i onda se nauživamo do maksimuma, a ima dana kada to traje jako kratko i onda nastaje tajac. Ko pogodi taj period može (pogotovo pocetnik) da pomisli da u toj vodi i nema štuke. Zato treba biti uporan i skupljati takva iskustva godinama i kasnije ih primenjivati. Ja godinama pravim zapise sa svake vode gde pecam, i kada kasnije polazim na tu vodu listam zapise i podsetim se događaja i prethodnih iskustava. Ne mora to ništa da znaci ali godi kada te neko predznanje ka određenoj destinaciji vodi. Naravno,uz sve ovo moramo dobro poznavati vodu na kojoj varalicarimo. Pod tim podrazumevam dubinu vode, konfi guraciju terena, gde ima granja i raznih zapreka u vodi. To su preduslovi koji ce nam varalicarenje uciniti lepšim i doneti više uspeha. Ako neku vodu ne poznajemo dobro, nije nikakav problem upoznati lokalnog varalicara i raspitati se o svemu. Stecice se novo prijateljstvo, ulovi ce biti uspešniji a varalice na broju.

Pošto je Vojvodina puna kanala, bara i rukavaca, pocecu sa varalicarenjem na zatvorenim vodama. Svi znamo da štuka s proleca, kada su vode Dunava Tise i ostlih reka visoke, rado ulazi u razne razlive, bare i kanale. Na tim vodama možemo ocekivati najbolje rezultate. Tu je velika koncentracija bele ribe i štuka tu ostaje sve do zime, osim ako te vode preko leta ne presuše. Najbolje rezultate cemo postici u izlivima gde voda ostaje tokom cele godine, jer kolicina bele ribe i razna vodena vegetacija ce sacuvati štuku. U ovom periodu je treba tražiti u dubljim i srednjim slojevima vode. Još je dosta topao površinski deo vode, gde za sada caruje uporni bucov. Pošto je vodena vegetacija zahvatila velike površine vode, dobro je vuci varalice uz njih i napadi nece izostati.

Ona je u rastinju skrivena i sigurna, a kada dođe momenat da krene u potragu za hranom, pre ce naici na naše varalice. Ako je voda siromašna vegetacijom, treba je tražiti u dubljim slojevima, jer tamo je sada niža temperatura i ona tu rado boravi. Dok vucete varalicu treba stalno posmatrati vodu i cim zapazite aktivnosti bele ribe na površini vode znajte da je štuka u blizini i da odmah treba bacati varalice u tom pravcu. Ako u pocetnim zabacajima ne reaguje na brzinu, izmenjajte: leptire, kašike ili tvistere, jer neka od ponuđenih varalica ce je isprovocirati. Zabacaji trebaju biti uporni i tacni, jer mi se dešavalo da je dobijem tek nakon desetog ili petnaestog zabacaja. U ovom periodu, po mom iskustvu, najbolje rezultate sam postizao u prepodnevnim satima, dok sam u popodnevnim izlascima prolazio slabije. Ovo se naravno ne odnosi na one pecaroše koji štuku pecaju na plovak, jer mamke drže po ceo dan u vodi i imaju vecu mogucnost ulova. Što se tice varalica koje koristim u ovom periodu, sva-ko od nas vec ima izgrađene svoje sisteme. Neko pocinje sa leptirima, neko kašikama, silikonima ili voblerima. Moje dugogodišnje iskustvo mi govori da malte ne svaka voda ima određenu vrstu varalice koju štuka rado prihvata. Naravno, ovo ne mora ništa da znaci, treba probati sve i na cega pocne da se javlja, to i koristiti. Od leptira koristim „Meps 3 i 4 (aglija i long)“, Celta, Balcer kolonel, Blu foks u raznim bojama. Od kašika: Espo spiner, Dam Effzett Standard spoon, Balcer, Kusamo itd. Razne vrste voblera prilagođene raznim slojevima vode i naravno, razne vrste silikonskih varalica sa raznim otežanjima. Znaci od svega po malo i rezultat nece izostati. Ranije mi se dešavalo da ponesem leptire i kašike a lik u karlovackom dunavcu dobija štuku za štukom na belog tvistera. Pošto ona u ovom periodu kidiše na sve ono što se pomera u vodi, velicina i oblik varalice ne igraju neku veliku ulogu, ali brzina povlacenja da. U zavisnosti od velicine i težine varalice zavisi i brzina kojom cemo je provlaciti kroz vodu. Moja iskustva govore da nije svejedno kako vucemo istu varalicu. Kod sporijeg povlacenja ona je pri dnu i onda dobijamo krupnije primerke, a kod bržeg se javljaju sitniji primerci. Za ovih desetak dana septembra dobro sam prošao u Banatu, na mojoj omiljenoj vodi. Imao sam oko dvadesetakak štuka u rasponu težine od 0,4-1,7kg. Sve sam ih dobio na mog aduta Espo s spinera i na crnu kašiku Lav-md, koju možete nabaviti kod buraza Ranka. Obojica smo je koristili i bili iznenađeni zašto baš nju tako rado uzima. Manje uspeha smo imali na leptire i voblere. Tih prepodneva je najbolje radila u peridu od 8 i 30 do 11 i 30h. Menjajuci varalice i brzinu povlacenja, otkrio sam da joj najviše odgovara što sporije, sa blagim cimanjem štapa. Primenjujuci ovaj nacin, vadeci štuku iz vode, primetio sam da je svakoj varalica bila duboko u grlu, što je dobar pokazatelj koliko ju je to isprovociralo.Pored navedenih varalica i nacina vucenja, za pravilno varalicarenje i uživanje na vodi, potrebno je odabrati i adekvatan pribor za to: štap, mašinica, dobar najlon ili struna, kvalitetne sajle i ostali prateci pribor. Za mašinice je bitno da nisu jako brze i najbolje su se za lov štuke pokazale one sa prenosom od 3,6:1 do 5,1:1. Štapovi dužine od 2,7 do 3m, težine bacanja od 30-60, 40-80gr a za krupnije primerke od 50-100gr. Novije generacije najlona i struna su veoma dobrog kvaliteta, tako da je tu izbor veoma velik, a na ribolovcu je da odabere ono što želi. Kada ovo sve pravilno ukomponujemo imacemo daleke, tacne i uspešne zabacaje. Što se tice varalicarenja na zatvorenim vodama u ovom periodu, dobra strana je ta, bilo da pecamo sa obale ili iz camca, što možemo otplivati i u vecini slucajeva izvaditi zakacenu varalicu.

Što se tice varalicarenja na zatvorenim vodama, voleo bih da ova godina bude slicna prošloj i kako mi štukaroši kažemo: „Ono je bila štucja godina“.

Varalicarenje štuke na otvorenim vodama, bar u ovom pocetnom periodu, nije dalo neke zapažene rezultate. Pošto živim na Beogradskom keju, svaki dan obilazim ribolovce i svi se žale da se štuka slabo javlja. U odnosu na prošlu godinu to je postalo pomalo i zabrinjavajuce. Ne javlja mi se ni na petrovaradinskoj strani na mestima ispod tvrđave, gde sam je uvek uspevao nadmudriti. Bez obzira na sve to treba biti uporan i probati varalicariti tokom celog dana. U poslednjih par dana, razgovarajuci na obali sa smuđarošima, par nijh mi se požalilo da im je došla štuka na tvister i zbog ne korišcenja sajle im sve pokidala. To je dobar predznak za nas, ali ne treba kretati bez sajle u avanturu. Pošto je vodostaj na Dunavu i Tisi dosta nizak, sitnije primerke sam dobijao uz potopljene grane, betonske zapreke i na krajevima šporova. Javlja se uglavnom na mestima gde voda ima malo brži tok. Rado uzima Meps 2 i 3 i tvistere sa lakšim otežanjem. Pošto skoro svakodnevno kontaktiram sa varalicarima iz cele Vojvodine i oni za sada imaju pricu slicnu mojoj i svi ocekuju veci vodostaj a samim tim i vece šanse za ulov. Onda ce obali prici sitna bela riba a za njom i sve ostale grabljivice. Najviše mi se sa ulovom štuke hvale Apatinci, ali oni imaju predivne terene, sa dosta razliva i dunavaca, koji su i dalje u vezi sa Dunavom, tako da štukla slobodno ulazi i izlazi u potrazi za hranom. Što se tice pribora i opreme, i na otvorenim vodama važe ista pravila, s tim što se mora koristiti jaci i ozbiljniji komplet, jer postoji mogucnost ulova krupnijih primeraka.Velika prednost je na strani varalicara koji poseduju camac, jer im je veca mogucnost prilaska boljim terenima. Ne znam kakva je situacija na ostalim rekama u Srbiji ali dolaskom hladnijih dana i smanjenja kolicline bele ribe, svi se nadamo boljim ulovima na otvorenim vodama. Ovo je tek pocetak jesenjeg varalicarenja i kako vreme bude odmicalo, rezultati ce biti sve bolji. Upornim izlascima, menjanjem terena (ko ima mogucnosti), uz do sada steceno iskustvo i naravno srecu, možemo ocekivati jednu dobru jesenju sezonu. Neko ce imati uspeha više, neko manje, ali bitno je ucestvovanje.

Zato pribor u ruke, na vodu kreni, ali prvo izusti: Uhvati štuku pa je onda pusti, pusti je da pliva da i neko kasnije može da uživa.

Bistro Jovo Kojic

 

Autor teksta : Jovo Kojic

Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Uhvati i pusti", broj 4, Jun 2011

Ostavite komentar