Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).

Šaran A LA FRANCE

Postavio sportski ribolov 21/06/2017 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Zahvaljujući tome što ima neuporedivo više velikih voda i mnogo manje ribolovaca, ribolovni pritisak u Francuskoj ne može se porediti sa onim u Engleskoj ili Holandiji. Pa ipak, povećan broj domaćih ribolovaca utiče na to da on danas ima mnogu veću važnost nego pre 10 godina - kaže Jocelyn Dupre, novi dopisnik vašeg i našeg magazina. Gospodina Duprea nemamo šta mnogo predstavljati. Jedan od „onih” što love najveće „ove”! Želimo Vam toplu dobrodošlicu u naše REVIRE...

 

Stvori atmosferu poverenja

S uprotno od onoga što mnogi misle, riba iz divlje, nekomercijalne vode nije po svojoj prirodi nepoverljiva. Kao i svaka životinja, ona se oslanja na instinkte da bi preživela. U tome joj pomažu i čula vida, sluha, njuha i dodira, kojima detektuje defektne situacije u sopstvenom okruženju – recimo, prevelika koncentracija hrane, prisutnost zategnute strune, itd. Kod ribe iz neke komercijalne vode oprez je na mnogo višem nivou zahvaljujući brojnim negativnim iskustvima. Šarani izvlače pouke iz kritičnih situacija u kojima su se nalazili. Sva čula ovakve ribe stalno su u stanju pripravnosti. Stoga je divljeg šarana sa nekomercijalne vode mnogo lakše nadmudriti nego onog sa komercijalne. Bez obzira loviš li prvog ili drugog, potrebno je da stvoriš atmosferu poverenja. Mora se obratiti pažnja na svaki detalj, što će sprečiti da se riba uznemiri. Da ne bude zabune, kad riba proguta tvoju udicu to ili znači da joj se sve činilo normalno, ili je bila totalno izgladnela!

 

Veruj u svoju pripremu

Danas je opšteprihvaćeno kako je prethodno prihranjivanje terena (PPT) najbolji način da se dođe do ulova. U pitanju je dresura prirodnim izvorom - hranom. Ovaj metod omogućava da se kod ribe stvori ono što naučnici zovu „stanje poverenja”. Pitajte Rod Hačisona, Teri Herna, Tim Pejslija ili Aljin Danaua, od mnogih smatrane za najtalentovanije šarandžije na planeti. Oni će vam reći isto! Na ekstremno teškim holandskim vodama kakav je kanal Kempiš (ili engleski Rejsberi, jezero Kent...) karpmen se smatra srećnim ako uspe da ulovi 10 riba godišnje. Ovo dovoljno govori o teškoćama sa kojima se sreću ostrvski karpmeni! Stoga hranjenje započeto nekoliko dana pre ribolova ostaje jedini metod koji omogućava redovan ulov šarana. Radeći ovo, karpmen navikava svog ljubimca na svoje mamce. Svakako treba uzeti u obzir i ostale faktore koji utiču na konačan uspeh kampanje (meteorološki uslovi, uticaj vetra...).

 

Prethodna priprema terena definitivno omogućava da ulovi postanu redovniji. Osnovna ideja PPT-a je jednostavna, a sastoji se u navikavanju šarana na nove mamce da bi ih ovaj u jedan mah prihvatio kao nov izvor hrane. Čak i ribe sa terena izloženih velikom ribolovnom pritisku ostaju veliki oportunisti i neće propustiti priliku da svoje potrebe zadovolje uz minimum napora. Da to nije slučaj, odavno niko ne bi bio u stanju da išta ulovi na jezerima kakav je Sen Kasijen! Ribe koje počnu da se hrane onim što im nudiš postaju sve manje oprezne i prihvataju tvoj mamac sa mnogo više poverenja.

 

Količine i učestalost

Količina ne bi trebalo da bude ključni kriterijum prilikom efikasne pripreme terena. Bilo bi poželjno prilagoditi prihranjivanje količini ribe, konfiguraciji dna i godišnjem dobu. Količina upotrebljene prihrane na ribom siromašnijoj vodi u rano proleće manje je bitan faktor od PPT-a sprovedenog u septembru ili oktobru na bogatom terenu. Da bi se došlo do optimalne količine, treba uzeti u obzir i zastupljenost bele ribe, patuljastog somića i rakova. Na francuskim jezerima, na izabranu poziciju od nekoliko desetina kvadratnih metara treba svaka tri dana servirati od pet do sedam kilograma boila. Ovo ponoviti pet puta – ukupno 15 dana, što bi trebalo da garantuje da su prisutni probali bar nešto od ponuđenog. Na divljoj, nekomercijalnoj vodi navikavanje na nov jelovnik može biti izvedeno za samo dve nedelje. Nasuprot ovome, jezero izloženovelikom ribolovnom pritisku zahtevaće četiri do šest nedelja pripreme. Redovnost u prihranjivanju svakako je jedna od ključnih komponenti dobre strategije.

 

Koji tip mamca izabrati?

Svako ko poželi da obavi PPT može da se osloni na nekoliko mamaca. Najčešće korišćene su boile. Uspešno se koriste i razne semenke i zrnevlje (kukuruz, tigrov oraščić). Ako na izabranoj poziciji nema previše bele ribe, uvek koristim kukuruz koji je, po mom mišljenju, jedan od najefikasnijih mamaca! Šarane ne treba navikavati na njega, pa na prve udarce ne treba dugo čekati. Tigrov oraščić je odlična zamena kukuruzu, jer je zbog svoje tvrdoće mnogo manje interesantan beloj ribi i rakovima. Iako cena ovog ekstremno izazovnog mamca neprestano raste, on ipak ostaje dostupan običnom ribolovcu.

 

Za one koje žele da koriste sopstvene boile, evo jednostavnog recepta: ¼ soje, ¼ kukuruza, ¼ kukuruzne semoline i ¼ ribljeg brašna. Finalni proizvod sadrži 30-35% belančevina, šaranu je vrlo privlačan i lako ga vari. Preporučljivo bi bilo dodati 10-20% Robin Red-a, uz 11-12 jaja po kilogramu miksa. Lično, na jezerima izloženim velikom ribolovnom pritisku nisam nimalo lud za (pre)jakim, prearomatisanim proizvodima iz prostog razloga što mi nikad nisu omogućili da ulovim više ribe. Što je još gore, gajim izvesne sumnje u vezi njihove masovne upotrebe. Nikada mi nije uspelo da ostvarim vrednije rezultate na „frizirane” mamce, isuvi- še koncentrisane tečnosti ili dipove. Stoga izbegavam sintetičke mirisno-ukusne kombinacije, a svoje napore fokusiram na miks i ugljene hidrate (šećere).

 

Miks i „Hnv” teorija Freda Wiltona

Sastav miksa je po mom mišljenju veoma važna stavka. Uvek se trudim da koristim sveža brašna, jer se testo dobijeno od njih lako valja. Što se privlačne moći tiče, najradije se odlučujem za miksove na bazi više vrsta ribljeg brašna ili one na mlečnoj (creamy, dairy) osnovi. Ove dve varijante uspešno pokrivaju većinu francuskih voda sa kojima ćete se sresti: bare, jezera, reke. Sedamdesetih godina prošlog veka Britanac Fred Wilton lansirao je teoriju po kojoj je na vodama izloženim ekstremnom ribolovnom pritisku najbolji mamac za šarane onaj sa što višim (i preko 80%) sadržajem proteina, prepun kazeina, laktalbumina...

 

Ova teorija je ZAUVEK/NIKAD u Engleskoj i svugde u svetu omogućila da se na pravi način sagleda nadmoć ovakve vrste mamca. Štaviše, svi znaju privlačnu moć koju, iako sadrže svega 20-35% proteina, nad šaranom imaju konoplja ili tigrov oraščić, pa se postavlja pitanje opravdanosti upotrebe HNV (High Nutritional Value) mamaca. Pre pet godina, čvrsto sam rešio da istrajem u obimnoj PPT visokoproteinskim boilama. Posle nekoliko obavljenih kampanja, uz utrošak veći od 500 kg boila godišnje, došao sam do zaključka da, u odnosu na niskoproteinske boile, nikakve razlike u ulovima nema! Iz eksperimenata danas je poznato da je miks sa 20-35% proteina u stanju da održava šarane u dobroj kondiciji. Osnovni miks može biti na bazi ribljeg brašna ili semenja (birdfood). Aroma koja se koristi nije u stanju da u većoj meri utiče na rezultate. Imperativ je prvenstveno imati kvalitetan miks koga se treba držati kako tokom cele PPT, tako i za vreme ribolova.

 

Gotove boile

Kvalitet mnogih kupovnih boili danas je dovoljno visok, pa se može porediti sa onima iz kućne radinosti. Ne zazirite od kori- šćenja gotovih boili! S druge strane, potrebno je napraviti pravi izbor, a kao kriterijum nikako ne može poslužiti povoljna cena kod nekog trgovca na veliko. Treba izbeći prizvode koji sadrže teško svarljive sastojke ili su naknadno previše aromatisani (glikolnim rastvorima najčešće). Mnogi su pokušali sve da ostvare ulov ovakvim boilama. I sam sam svojevremeno bio među takvima, u eri koja je zbog idealnih uslova (zanemarljiv ribolovni pritisak, dobra pozicija, optimalni meteo-uslovi) omogućavala uspešan lov uprkos kratkim kampanjama. Čak i na najbogatijoj vodi upotreba nekvalitetnih proizvoda predstavlja dodatni, potpuno nepotrebni rizik... Osnovna ideja je da se šaran navikne da jede boile. Ako one ne zadovoljavaju osnovne standarde, postoji šansa da urade suprotno i oteraju ga. Ako ste finansijski ograničeni, koristite semenje! Iako je manje selektivno od boili, semenje i zrnevlje dokazalo je svoju efikasnost.

 

Nekoliko kalibara za veću efikasnost

Posebno efikasan metod na francuskim vodama baziran je na upotrebi boila različitih gabarita (10, 15 i 20 mm). Ribe se nau- če da izbegavaju mamce na koje su ranije bile hvatane. Po mom mišljenju, šarani brzo nauče da žude za tvojim mamcima. Pre tri godine na vodi zvanoj „Nievre” mogao sam da posmatram šarane koji su patrolirali mojim hranilištem. Bio sam veoma iznenađen, jer se jato hranilo isključivo slobodnim boilama kao da je znalo da ih ovi ne mogu ubosti. Na kraju, ostali su samo moji mamci na „dlaci”. U jedan mah jato je otišlo, a mi smo postavili dijagnozu kako su prilikom provere naših mamaca verovatno osetili određen otpor, nastao interakcijom predveza i neravnog dna. Materijali koje danas koristimo za izradu predveza (pletenica, fluorokarbon, skinbrejd...) omogućili su brojne provere malopre opisanog fenomena, uvek sa istim rezultatom. Jedini način koji je obećavao rezultate bio je upotreba boila različitih prečnika u kombinaciji sa višednevnom pripremom terena. Ako kao i većina šarandžija i sami koristite samo mamce od 20 mm, ribi će biti mnogo lakše da vas prozre. Nasuprot tome, uz korišćenje boili od 10, 15 i 18 mm riba će biti suočena sa više različitih mamaca različitih težina, pa je šansa da onaj na udici prođe neopaženo vrlo realna.

 

Vreme!

Da bi ulovio opreznu i mudru ribu osnovno je loviti dovoljno dugo, jer se time povećava šansa da dotična poseti tvoje hranili- šte. Čak i onda kad si siguran da si na odličnoj poziciji, na vodama izloženim velikom ribolovnom pritisku često treba da prođe mnogo vremena pre nego što akcije krenu...

 

Autor teksta:  Jocelyn Dupré
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 14, maj 2010.

Ostavite komentar