Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Sa plovkom na Moravu

Postavio sportski ribolov 13/06/2014 1 Komentara Ribolovački tekstovi,Destinacije / Vode,

...Da posetim ljubav staru.

Još jedna sezona se „gasi“, važilo bi kao pravilo pre dvadesetak godina kada je zimski ribolov bio gotovo nepoznat! Posebna kao i svaka druga, ova sezona donela je nestabilno leto sa veoma promenljivim vodostajima i generalno gledano nije baš obradovala mnogo ribolovaca. Kako nije sve u životu ni crno ni belo ostaje (ili predstoji) barem zimska sezona da doda malo te nedostajuće bele boje, pa opet nanovo u sledeću godinu...

Jesen na izdisaju daje mnogo specifičnosti koje se uglavnom ogledaju u činjenici da hlađenjem vode polako prestaju da rade skoro sve ciprinide, lišće opada u reku a počinju sezonske migracije riba. Šaran i som traže krtoge, klen ulazi u blagu apstinenciju i drži se blizu, u dubokim i podlokanim obalama, bucov prestaje sa raubovanjem, nosara sve slabije uzima hranu, plotica počinje pripreme za svadbeni ples. Jedino što će biti sigurno bolje je skobalj koji se najzad grupiše u velika jata a apetit mu radi na principu „što hladnije, to bolje“! Hmm, ne zvuči loše! 

Pale su i te dugo očekivane kiše (i snegovi), vodostaj je sada u redu, temperature su krenule naniže a riba je pošla dobro nam poznatim tokovima.

Prvo skupljanje u velika migraciona jata obično se dešava iznad letnjih staništa, u prelivima sa većom dubinom i neznatno sporijim tokom. To praktično znači da se ovakve pozicije u sumrak mogu uočiti na osnovu izbacivanja ribe. Sva ta riba se sakupila sa nekakvim ciljem, što će nama ribolovcima dati neke dragocene spoznaje. Dakle, predstoje migracije na tačno određene pozicije u zavisnosti od vremenskih prilika. Generalno, velike hladnoće potiskuju skobalja u mirnije tokove većih dubina a podloga zna da bude i sitan pesak, mulj i blato. U slučaju blage zime, skobalj ostaje na umereno brzim tokovima sa dnom od zbijenog šljunka ili kamena i ne zalazi na druge podloge. Po jakim hladnoćama prihvata ponuđenu tanku crvenu glistu (posebno na Ibru), traži crva, a po umerenom vremenu hleb nema alternative. Sve to valja začiniti nečim nepredvidivim i tajanstvenim što svaka godina donese ne oslanjanjajući se na ljudsku logiku. Zna se na hleb dobiti som, jedne godine se pojavio i poneki amur (?), na Moravi se pojavila plotica i sl. (Šta li je ove godine na programu?) Definitivno, opet će stari dobri zimovnici na Ibru i Moravi biti aktuelni i posećeni cele zime uz opasku autora da će verovatno zbog velikog prisustva ribe proraditi i neka nova odredišta i dati novu aromu predstojećoj polusezoni.

Pingvin naoružan karbonskim kopljem

Prosto obožavam zimsko pecanje. Efektan ribolov je sveden u nekoliko aktivnih sati provedenih u prirodi što ostavlja za sobom onaj zaboravljeni osećaj prijatnog umora (kao deca nakon sankanja) koji žari obraze, a telo nahranjeno čistim vazduhom onako bezbrižno klone. Takve izlaske uglavnom diriguje i režim vodostaja Morave uslovljen radom brane u „Međuvršju“ jer zimi uglavnom ujutru bude veliki vodostaj, pred podne krene opadanje i najzad, oko 1h, kreće blago opadanje, tzv. „ceđenje“ koje je za ribolov najbolje. Ibar nema izraženih oscilacija vodostaja ali je uvek za par stepeni hladniji od Morave pa stoga najbolje vreme za ribolov bude središnji deo dana odnosno od podneva pa do sumraka uz opasku da na Ibru važi kontra pravilo u odnosu na Moravu jer riba najbolje radi kada voda blago nadolazi.

Zimsko plovkarenje nudi pregršt situacija koje zahtevaju pravo umeće. Tehnike se svode na pecanje dugačkim takmičarskim štapovima i bolonjeze tehnikom, u zavisnosti od mesta. Generalno, Ibar kao brza planinska reka, u delu kanjona uz Ibarsku magistralu ne nudi baš često priliku da se čovek razmaše, pa se najčešće peca dugačkim takmičarskim štapovima, modelima od 4 do 6 metara. 

Uglavnom, dobra mesta su kratki potezi sa umerenim tokom iza raznih prepreka, izlazi iz virova i delovi sa kontra tokom. Veoma izazovno, s obzirom da Ibar nudi uglavnom pristojne primerke skobalja od 0,5-1,2 kg. Zimski skobalji su veoma jaki i posebna je draž loviti ih tako kratkim direktnim štapovima i na tako maloj distanci. Ibarski skobalj veoma slabo reaguje na prihranu i uglavnom ribolov treba koncipirati tako da se pronađe pozicija sa velikom koncentracijom ribe. Tek tada je moguće blagom hranom (stari hleb sa malo hrane) napraviti zaista odlične rezultate uz obavezno pridržavanje načela „hrani malo i blagom hranom“. Ukoliko zima bude oštra ali sa malo padavina, tako da ostane relativno nizak vodostaj i bistra voda, ribolov će biti veoma zahtevan ali će na programu biti i kapitalne mrene.

You are always on my mind...

Na Moravi je situacija kompleksnija jer je često potrebno da ribu lovimo daleko od obale, bolonjeze tehnikom. Umereni tok nudi određene pogodnosti ali nosi i takav spektar visokosofisticiranih načina uzimanja mamaca ribe da je samo za to potreban jedan zaseban članak. Na Moravi se prvi vesnici zimskog pecanja jasno prepoznaju svake godine na isti način. Deo toka neposredno iznad ušća Ibra najedanput zaposednu ogromna jata skobalja. Na toj poziciji prvo počinje sa uzimanjem hrane. Jasno je uočljivo da je tu riba u prolazu jer se smenjuju generacijska jata tako da se jedno vreme lovi sitan i srednji skobalj, a zatim i onaj krupan. Nadalje, riba redom popunjava zimovnike i počinje da radi svuda.

Karakteristika moravskih zimovnika su veći virovi, stare obale i prisustvo podvodnih prepreka. Najčešće su to virovi oko mostova, a na teritoriji Kraljeva ih ima ukupno pet (odličan 5). Strategija se najčešće sastoji od toga da se mamac plasira iza prepreka koje su na sredini reke i to ka daljoj ivici brzaka. Riba dobro reaguje na prihranu koja je obavezna i takođe mora biti blaga, ali za razliku od Ibra i obilatija i češća. Pribor mora biti vrhunski podešen jer su uzimanja mamca najčešće fina i jedva uočljiva. I na Moravi je od velike važnosti odrediti pozicije sa najvećom koncetracijom ribe i te pozicije zatim prihranjivati. Riba se najčešće javi odmah nakon prihrane i ima neke svoje cikluse pa je važno biti strpljiv i uporan. Najčešće, „šaranje“ prihranom donosi kontra efekte. Zbog nežnog uzimanja mamaca neophodna je i precizna prezentacija. Neophodno je plovak zabaciti uzvodno i nešto dalje od hranjene regije da bi se stvorili uslovi da kočenjem plovak prosto uvedete na hranu. Najbolje je kada se plovak zadržavanjem navede neznatno ispred hranjene regije i zatim pusti da slobodno pređe preko nje. Tada treba očekivati udarce koji se često ne manifestuju potapanjem plovka već i blagim usporavanjem, zakošavanjem ili prosto cupkanjem. Najbitnije je stalno imati na umu da svako nenormalno ponašanje plovka može da rezultuje i ulovom. Kada tome dodate obavezu da dubina na sistemu mora biti podešena tako da udica prolazi tik uz dno i pri tome često dodiruje krupnije kamenje i sl., jasno je da će mnoge kontre otići i u prazno. Vremenom se stekne takav osećaj da naizgled iste manifestacije plovka jasno definišemo kao uzimanje ribe ili „dance“ (dno).

U ovoj veštini neobično veliku važnost ima odabir plovka i tip udice. Plovak mora biti na granici optimalnog u minimalnom smislu. Najbolji su oblici ragbi lopte ili okruglastiji sa tankom i dugačkom antenom od plastike. Oblik će omogućiti dobro „kočenje“, a dugačka antena će jasno razotkrivati sve „podvale“ kojih je na repertoaru skobalja zaista puno. Raspored olovaca je najčešće koncentrisan, uz upotrebu jednog velikog klizećeg olova i eventualni dodatak nekoliko sitnijih dramlija. Ukoliko je dno neravno (ili je razlika u dubini jako izražena) raspored olova je podeljen tako da od udice na nekih 20-30cm budu dva sitna olovca a na narednih 20-30cm glavno otežanje. Osnovni najlon mora biti tanak (0,12) jer je to bitno za pravilno vođenje plovka, ali zahteva i upotrebu visoko kvalitetnih proizvoda. Predvez je obično 0,10 mm. Obično koristim Trabucco Super Cast jer je mekan i bez memorije. Udica je možda najbitniji deo sistema. U danu kad riba slabo uzima, praktično je moguće da se uz lošiju udicu ne realizuje ni jedan udarac. Za hlebnu ružu treba koristiti udicu veličine 12 ili 14 u zavisnosti od modela (udica sa širim a plićim ubodnim delom) a za crva nešto manju, 14 ili 16 (duži vrat i dublji a uži ubodni deo).

Afrodizijaci plus sekirče

Hrane za skobalja su relativno nova kategorija kod nas (a možda i u svetu) i tek u poslednjih nekoliko godina moguće je nabaviti one deklarisane za tipski lov skobalja. Uglavnom ih proizvode Italijani jer se skobalj u evropskim razmerama lovi samo na rekama dunavskog i jadranskog sliva. Nekada se za prihranu skobalja koristio isključivo stari raskvašeni hleb. Vremenom su počele da se koriste i neke od manje ili više efikasnih hrana. Valja izdvojiti Trabucco Magic River koji na Savi daje dobre rezultate ili jednostavnu upotrebu mlevene prge (otpadak ceđenja semena bundeve). Danas na tržištu ima više vrsta miksova namenjenih skobalju a osnovna karakteristika je da su rađene na bazi sira. Ta kombinacija, istina povremeno, daje dobre rezultate. Od domaćih hrana valja istaći GICA mix Skobalj. Iskustvo sa Ibra i Morave govori da hrane daju odlične rezultate sve do momenta dok se voda nije potpuno ohladila (novembar i decembar). Od kombinacija koje sam probao odlične su 50/50 Gica mix Skobalj i jako razblažen Trabucco Magic River, uz obavezan dodatak prezla u boji. U hladnoj vodi TRABUCCO PLUS FIUME zna da postigne odlične rezultate i to posebno na terenima gde ima i plotice koja se rado javi na ovu hranu.

Skobalj zimi voli redovnu prihranu, kao šaran. Iskustvo koje se potvrđuje svake godine govori da je uvek najbolji ribolov na zimovnicima pored mostova. Zbog čega? Zbog toga što je na tim mestima najveće prisustvo ribolovaca (lako se dođe do vode). Oni svakodnevno hrane ribu. Polazeći od ove teze krenuo sam za potvrdom ove tvrdnje. Evo kako. Jedan dan sam odvojio na lociranje pogodne pozicije. U sumrak, jer se tada riba odaje izbacivanjem, obišao sam deo toka Morave koji nije na udaru ribolovaca (podrazumeva pešačenje od 15 min). Tada sam locirao dobru poziciju sa dosta ribe a ostatak vremena utrošio na uređenje mesta ribolova, zaraslog u granje. Sledećeg dana sam probao da lovim ali bez naročitog uspeha iako je bilo uočljivo veliko prisustvo ribe - javila se dva komada jedan za drugim i kraj. Uporno hranim mesto i pre odlaska kući bacam veću količinu starog hleba. Sutradan opet ribolov, ali ovog puta su rezultati mnogo bolji , uz par cugova sa 7-8 ulovljenih riba. Narednih dana se riba ponašala sasvim uobičajeno, kao da se radi o dobo poznatim (razrađenim) mestima.

Nakon toga je mesto „snimljeno“, počeli su da dolaze i drugi ribolovci. Ceo teren je na dalje bio produktivan i posećen što znači da mesto treba na neki način „razraditi“. Ostaje nada da će ove zime biti mnogo „razrađenih“ mesta, pa ukoliko Vas put navede na Ibar ili Moravu izvolte se oprobati u zimskom pecanju skobalja. Da ne zaboravim, topla odeća i obuća su obavezni a savet, druženje uz vatricu, slaninicu, rakijicu i poneku šalu je poseban dar domaćih ribolovaca koji svojim rekama daju jedan sasvim specifičan zimski život. To ćete doživeti ukoliko pravo sa dočeka Nove godine zapucate na Moravu jer ćete biti jedan od mnogih koji i na taj način odaju poštu voljenoj reci. Prihvatam svaku opkladu da na Moravi 1. januara svake godine u 8h ujutru ima više ljudi nego u bilo kojem lokalu za doček Nove godine. Ne treba ni reći da je ovde i atmosfera bolja!

 

Tekst objavljen u časopisu "Reviri Srbije", broj 21.

Autor: Goran Radović Gica

1 Komentara

zozon:
28/04/2016, 10:27:12 AM
Odgovori

Autor ovog teksta,uz dužno poštovanje Gice, sem uvodnog dela, je Milan Milosavljević-Mida iz Kraljeva, inače nakadašnji reprezentativac, a tekst je objavljen u listu "Ribolovački magazin" 90'godina.

Ostavite komentar