Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Ribolov u gradskim uslovima

Postavio Pedja Pašćan 26/06/2017 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

DO SAPAČE I SA KRAVATOM - U ovoj eri besparice i svih ostalih pratećih životnih problema, zagriženi ribolovac može, ipak, pronaći izlaz i prirediti sebi ugodno opuštanje i uživanje u ribolovu. Doduše, neće loviti trofeje, ali će uživati u krajoliku, bistrini vode, i na kraju imati punu mrežu kvalitetne i borbene ribe koja se zove potočna mrenica ili sapača i koja živi u svim slivovima i u skoro svim jačim potocima, rečicama i gornjim delovima većih reka. Nema grada ili naselja koje nije blizu takve vode. Sarajevo „leži” na 7-8 rečica od kojih je jedna i Željeznica koja protiče kroz opštinu Ilidža. Ova rečica ispod čuvenog krajolika Vrela Bosne, zajedno sa Malom Bosnom pravi dugu i poznatu reku Bosnu. Ja u ovim vremenima redovno na ovoj reci, pecam sapu (kako joj kod nas tepaju) i prenosim vam moja iskustva koja će i vas sa sigurnošću lakše dovesti do ulova ove lepe, borbene i veoma ukusne ribe.

Željeznica izvire ispod planine Treskavice i kao što sam već napisao, protiče kroz sarajevsku opštinu Ilidžu i duga je oko 20-25 km. Ova planinska reka protiče kroz mnogobrojna naselja, kroz teritoriju dva entiteta i tri opštine sa različitim administrativnim sastavom, pa možete misliti kakvo je onda stanje i staranje o njoj i vodama uopšteno. Opština Ilidža je i u prošlosti bila u stvari industrijska zona, što je svakako ostavilo ožiljke i na ovoj reci. U Željeznici, gledano od izvora (opština Trnovo), žive potočne pastrmke, a u nešto nižem vodotoku susreću se lipljeni, skobalji, klenovi, krkuše i potočna mrena koje su ujedno najbrojnije i njih ima do samog uliva u reku Bosnu. Naravno, u njoj ima peša, gage i pliske. Ponegde u nekom većem viru, može se uloviti (najčešće ubiti bombom) pokoja mladica od 3-4 kg. Mrena, potočna mrenica ili sapa nosi latinsko ime Barbus meridonelis i manja je rođaka mreni. Živi u brzim, čistim, planinskim, manjim vodotocima i uvek je u društvu sa krkušom koja joj nije ni rođaka, jer ova pripada rodu Gobio. Sa klenom i skobaljem je naročito u proleće u društvu iz razloga što se penje iz većih voda u manje, tj. brže i skokovitije - koje su pogodne za mrest. Mrenica počinje „pripreme” za mrest krajem aprila i obavlja ga do kraja juna. To je vreme njenog najboljeg lova. Mada nije zaštićena, nije poželjno preterivati sa količinom ulova, niti loviti veoma male primerke. Potočna mrena naraste do 350 g, ali joj je lovna težina u manjim i „napadnutim” vodama znatno manja. Krkuša je još manja i ne može biti teža od 100 g. Brzo ćete uočiti razlike između ovih riba ukoliko obratite pažnju na veličinu, broj brčića i... o tome vam neću „tupiti”. Samo znajte: ukusne su i hranjive obe. Potočna mrena je uvek na dnu u brzoj vodi koja može imati dubinu od 15 do 150 santimetara pa i više.

 

Kada, gde i kako se lovi potočna mrena

Potočna mrena se lovi od kraja marta pa neprestano do kraja oktobra, mada ova druga granica može biti produžena i na novembar, što zavisi od vode i njene toplote. U većini slučajeva potočna mrena zimi miruje, mada se može uloviti u dubljem zimovniku. Kao što smo rekli, potočna mrena živi u brzoj vodi koja mora imati šljunkovito i kamenito dno sa puno brzaka i preliva. Leti takvi brzaci znaju izgledati poput levka, jer se voda smanji i sabije u uzak brzak nakon koga se obično pravi razliv sa umereno brzim ali ravnomernim tokom. Potočna mrena se ujutro nalazi u tom razljevu. Kako dan odmiče temperatura raste tako i potočna mrena ide ka levku i u njemu se nalazi do podne, zatim se opet vraća na jutarnju „deonicu”. Ja sapaču kao i nijednu drugu ribu ne lovim noću i ne znam radi li i tada. Najverovatnije radi, no, nema potrebe loviti i noću jer će te do tada sigurno imati desetak komada u mreži što je sasvim dovoljno. Sapače se love „udicom na plovak” takozvanim „kotrljanjem mamaca” (o čemu ćemo drugi put) i dubinskom metodom sa prohodnim olovom na dnu. Mamac je u svim metodama na dnu, a u dubinskoj metodi zakačen je za kraći predvez koji je pomoću male virblice zakačen za osnovni najlon.

 

Pribor i mamci

Naravno i ovde važi ona stara i dobro poznata teoretska fraza: „Koliko para, toliko i muzike!”. No, majstorluk je ispuniti strast i zadovoljstvo po što manjoj ceni. Nemojte zaboraviti da pričamo o ribolovu u koji se ide pešice, biciklom, tramvajem, a možete biti i u odelu sa kravatom. Pribor koji već posedujete za lov varalicom ili plovkom, može vam poslužiti i u lovu sape. Najbolje je imati kraći štap, dvodelni ili teleskop, u dužini od 2,10 do 3,00 metara, mada može biti i kraći, a i puno duži. Tehnika lova i uslovnost obale, najčešće diktira i dužinu. Nosivost vrha štapa je od pet do 35 grama, akcije A ili B (meni draža i uspešnija u dubinskom lovu). Špulna je manja, sa sto metara 0.20 mm najlona i predvezom 0.18 mm i tanji, dužine 20-tak santimetara. Udice manje sa dužim vratom i tanke. Ja koristim mušičarske udice (sa okcem) Gamakacu br. 12, ali to ne znači da ne mogu biti uspešne i bilo koje druge, samo da su tanje. Udice moraju biti izuzetno oštre i tu oštrinu morate često kontrolisati. Prohodno olovo iznad virble je nepravilnog oblika radi brzine vode i od toga upravo zavisi i njegova težina koja se kreće od 10 do 30 grama. Mamci su svi živi i mrtvi prirodni mamci, ali su daleko uspešniji živi. Gliste, crvići, razne podvodne larve (naročito sedža) se koriste u prolećnom lovu, mada je bez premca apsolutno najbolji mamac za sapaču od sredine aprila do sredine juna „baja” iz same vode koja se nalazi ispod obalskog kamenja. Kada sam mog uvaženog kolegu, mušičara, Sašu Panića iz Pirota zamolio da mi „seljački” kaže o kojem živom stvoru je reč on se je malo ljutno rekavši mi da on ne zna tako objašnjavati. Obzirom da sam ja pristalica najobičnijeg srpsko - hrvatsko - bosansko - crnogorsko - makedonskog izražavanja, ja ću vam reći da je ta baja buljooka, ima tri repića, na oko liči na malog punoglavca, samo je braon ili maslinaste boje, brza je i nežna. Od nje se stvaraju čuvene prolećne mušice koje mušičari imitiraju i nazivaju martovske mušice, a sam Panić ju je krstio kao balkansku martovku. I ova „baja” se imitira veštačkom podvodnom mušicom koja se zove march brown nymph, a i sve druge imitacije (zečje uho, fazanov rep i sl.) inspirisane su najverovatnije ovom nimfom. Ova živa nimfa martovke se na udicu stavlja pojedinačno (ako je veća, a pred preobrazbu je tolika da se može kao imitacija praviti i na udici broj 8), a može i njih nekoliko manjih probijanjem kroz prsa. Čuva se u dotičnoj vodi, a najbolje je u mokroj krpi kojom su prekrivene u kutiji. Nežne su i mogu se sačuvati sveže najduže 24 sata. Kako godišnja doba odmiču, tako se i menjaju mamci, pa nakon martovke i kišne gliste, na red dolaze mamci poput larve tulara u kućici, crvići, hleb i razne druge larve i rakušci nađeni ispod kamenja dotične vode. Rečne mrene je dobro prihranjivati tvrdim kuglama (otežanim) slepljenih crvića koji se mogu i izmešati sa hlebom i obalskom glinom. Ja ih najčešće lovim bez prethodnog prihranjivanja.

 

Saveti iz prakse

Uvek stavljajte „sočan i krupan zalogaj”. To znači po nekoliko nimfi martovke, crvića, tanjih đubretarskih glista, ili celu krupnu kišnu glistu za prolećnu, nabujalu i mutnu vodu. Za brzake stavite i pola ogromne kišne gliste. Mamac u vodi treba da izaziva mrenu (da se pokrene i zatitra), a ujedno i da ukaže da li je sakriven, odnosno zapao među kamenje (kada ga potočna mrena ne vidi!). To postižete privlačenjem sistema za jedan metar svakih 5-6 minuta. Proveravajte oštrinu udice i menjajte ih. Udice se u ovom lovu brzo troše. U mutnoj vodi bacajte isključivo blizu obale, takoreći pod samim nogama. Dozvolite joj da dobro uzme mamac, jer ona ukoliko se odluči na napad, nikada ne odustaje. Ribi se kontrira kada vrh štapa kontinuirano drhti ili pak, u brzoj vodi, vrh štapa odskoči unazad. Ne smete davati previše vremena ribi jer će, naročito ona manja, brzinom munje sa uzetim mamcem odjuriti pod kamen i onda sa sigurnošću gubite najmanje predvez i udicu. Mrene su naročito aktivne nakon kiše i u uzburkanoj vodi, kad malo zahladi i kada je vetrovito.

 

Dodatak za lov mrene

Potočna mrena spada u tzv. mirne i pridnene ribe, ali kad krene onda je jako „nemirna” i halapljiva. Jatna je riba i ko uspe pronaći jato ili ga zadržati, taj se može „naklepati” mrene. Inače, potočna mrena je hranjiva i jedna od najukusnijih riba (imam na umu i smuđa i lipljena). Kao što je rečeno i opšte poznato, lovi se na sve načine (osim varalice i džiga) a nauspešnije: klasičnom dubinkom, kotrljanjem, na tzv. zastavicu (gde si, bre, Travar?) i s plovkom „na vožnju”. Naravno, muvanjem i hranilicom (tzv. feeder štapovi) uspeh je garantovan. Međutim, kad „preseče” i neće, onda neće! Sve da joj s martovkom nataknete još i 100 evra.

Bistro!

 

 

Autor teksta: Alija Pušina
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 15, jun 2010.

Ostavite komentar