Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Riba zmijuljica - čudo migoljivo

Postavio sportski ribolov 10/03/2017 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Riba koja je upokojila dvojicu engleskih kraljeva, ruskim ribarima donela pregršt para, amerikance onomad bacila u trošak, a ihtiologe naterala da se češu i tamo gde ih ne svrbi! Zaštitili smo je zakonom, mada je kod nas niko ne lovi, a proizvođači veštačkih mamaca je sve više kopiraju...

Riba ZMIJULJICA

Zmijujica je počela da puni stupce ribolovačkih časopisa pre nešto više od četiri godine. Tada je u Savi kod Sremske Mitrovice pronađeno više razvijenih primeraka, a jedan je dostavljen struci radi identifikacije. A to, ispostavilo se, nije bio nimalo lak zadatak.

 

Danas se zna da su zmijuljice izrazito retke, zakonom trajno zaštićene, ali je manje poznato da su u Panonskoj niziji uvek bile retke. Primera radi, kada je 1960-ih Holčík krenuo u njihovo izučavanje, kao uzorke koristio je muzejske eksponate. Međutim, na drugim, pa i trećim prostorima zmijuljice su postizale veliku masovnost.

 

Postoje istorijske zabeleške da su bile omiljeno jelo engleskog kralja Džona, koji je kažnjavao svoje podanike, kada mu nisu donosili dovoljno zmijuljica. Umro je otrovavši se njima! Ista sudbina zadesila je i Henrija I. U prvoj polovini prošlog veka ribari na Volgi godišnje su izlovljavali između 400 i 500 tona zmijuljica. U početku su je plasirali „natur”, a kasnije i kao konzervu. Frapantan je podatak, da su anadromne vrste zmijuljice nakon izgradnje kanala Veland, koji zaobilazi Nijagarine vodapade, ovim novim vodenim putem masovno migrirale u Velika jezera. Radilo se o parazitskim vrstama, koje su populaciju jezerske pastrmke u jezerima Hjuron i Mičigen za dve decenije svele na svega 1 procenat! Borba protiv parazita trajala je godinama – građene su brane, upotrebljena je struja, trovane su larve... A sve to koštalo je 50 miliona dolara. Nikada do tada, a ni od tada, na borbu protiv nečeg sličnog toliko para nije potrošeno.

 

U našim vodama živi nekoliko vrsta zmijuljica

Njihovo nabrajanje još i može da pro- đe, ali detaljno opisivanje krije u sebi poprilično veliku mogućnost greške. Primera radi, prilikom analize uzorka pronađenog u Savi, konsultovano je više naših ihtiologa, a fotografije i prateći podaci poslati su kolegama u Mađarsku. Tek nakon toga uvek oprezna struka izrekla je zaključak da se radi o dunavskoj zmijuljici (Eudontomyzon mariae). Prekopavanjem stručne literature ustanovili su da je pomenuta riba do sada imala čak sedamnaest naučnih (latinskih imena), a nezavisno od toga razni istraživači „otkrili” su isto toliko njenih podvrsta. Usaglašavanjem stavova u vezi sa ovom tematikom, nakon poduže akademske gimnastike, broj podrvsta zvanično je sveden na tri. Ovoliko šarenilo prvenstveno proizilazi iz činjenice, da se kod nas veoma retko pronalaze njeni primerci, samim tim ni stručnjaci, ni ribolovci nisu stekli potrebna iskustva. Bilo bi čudno da je drugačije.

 

Do dunavske zmijuljice teško je doći, a zato je kriva njena biologija. Dok kod ostalih naših riba stadium larve traje nekoliko dana-nedelja, kod zmijuljice to iznosi četiri godine. Nakon izleganja njena larva ukopava se u mulj i hrani se organskim otpadom. U tom stadiumu je slepa. Nakon četiri godine transformiše se u ribu (obič- no u oktobru), organi za varenje odumiru, a nakon mresta (obično u aprilu) ugiba. U periodu između metamorfoze i mresta koristi akumulirane rezerve. Pošto se ne hrani, udicom je nemoguće uloviti je. Tanka je i migoljiva, tako da prolazi kroz sve mrežaste alate. Dok su njeni srodnici paraziti – kružnim ustima naoružanim rožnatim zubićima uhvate se za plen i sišu mu krv, telesne tečnosti, pa čak i otkidaju deliće tkiva – i moguće ih je pronaći na ribi domaćinu, do dunavske zmijuljice nije mogu- će doći na taj način.

 

Mitrovačka „Nesi”

Mitrovačko otkriće pronađeno je u zaostalim lokvama nakon opadanja Save. Poučeni ovim iskustvom dvojica prirodnjaka – Draško Grujić i Šandor Šipoš – naredne godine našli su veći broj larvi pomenute ribe u kubicima na peščanim sprudovima u blizini Beočina. Novo otkriće, osim velikog broja jedinki, dobija na značaju, jer su larve bile u različitim stadijumima razvitka. Tri generacije larvi! Na osnovu ovog otkri- ća, pa i činjenice da ih je Grujić pronašao i sledeće godine, dolazi se do zaključka da je dunavska zmijuljica mnogo masovnija nego što se mislilo. A mislilo se da je kod nas uopšte nema. Osim toga nameće se i pretpostavka da se manje-više redovno mresti. Beočinski nalaz potvrđuje da joj je to pošlo za rukom tri godine zaredom!

 

Paralelno sa naučnim saznanjima vezanim za ovu vrstu, u priču je upletena i varaličarska nit. Pominjani mitrovački uzorak, pre nego što je pao u ruke struke, nastanjivao je akvarijum u prodavnici ribolovačke opreme u vlasništvu renomiranog varaličara Nenada Ivanića Škeneta. Dok su ribolovci posmatrali to „čudo migoljivo” sinulo im je da su delimično svarene ostatke „nečeg sličnog” nalazili u želucima smuđeva. I to relativno često! Zapažanja, pa i pretpostavka tih ribolovaca po svemu sudeći su tačna.

 

Mitrovačka „Nesi” je mesecima posmatrana u akvarijumu. Testirana je na promene temperature vode, a bila je i provocirana. Puštana je u akvarijum sitna riba, bacana razna hrana, kako bi se videlo jede li nešto i da li je sklona parazitizmu. Ne i ne. Jela nije, ali...

 

Povremeno je zauzimala vertikalan položaj i ukopavala se u talog na dnu akvarijuma. Pri tome je ispoljavala takvu brzinu, pokretljivost, živahnost..., da u poređenju s njom čikov deluje kao lenjivac pod ruč- nom. Vrtoglavom brzinom uvijala je celo telo (dužine oko 20 centimetara), zabijala bi se u mulj. Nedugo zatim izranjala je. Taj ritual ponavljala je više puta na sat. Ovi pokreti, bez sumnje, u vodi stvaraju izrazito jake vibracije. Nema mesta sumnji, da zmijuljica takvim trikovima pribegava samo u akvarijumu, po svemu sudeći isto takvo ponašanje ispoljava i u prirodnom okruženju. Zbog toga joj grabljivice „posvećuju” više pažnje, nego mi.

 

U svetlu ovih činjenica nije na odmet postaviti retoričko pitanje. Na šta asocira silikonac u vertikalnom propadanju? Sudeći po ponudi proizvođača – u kojoj su sve zastupljeniji dugački, vitki silikonci – i industrija je postavila isto pitanje. I, indirektno, dala odgovor.

 

Autor teksta: Mihalj Buzaš
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 11, februar 2010.

Tagovi: riba zmijuljica

Ostavite komentar