Rekordni crni kineski šaran - PROLOGIC

Richard Johnson, menadžer proizvoda u Prologic-u, često putuje u Kinu zbog posla. Takođe uspeva da nađe vremena za pecanje. Ovog puta zakačio je čudovište svojih snova. Ovo je njegova priča o tome kako se sve to dogodilo.

Počinje svoju priču: “Moj posao se promenio i šta će biti, sa njim je nestao i moj “ritual” svake dve nedelje od 3 noći na obali. Sredinom 2018. preuzeo sam ulogu menadžera proizvoda za brend Prologic. Oni koji me poznaju razumeće strast i posvećenost koju sam uložio u ovo tokom proteklih 16 godina kao pecaroš koji reklamira Prologic. Dakle, sada se situacija okrenula, ima mnogo posla, a nikad dovoljno vremena za ribolov. Ali imajući to na umu, video sam ovo kao izazov i mogao sam da dočekam da konačno počnem.

2019. god. sam prestao sam da pecam (osim nekoliko dana na mom lokalnom jezeru). Ponosan sam što ulažem 100% u ono što radim, budućnost Prologic-a je sada bila u mojim rukama i ja nisam hteo razočarati i izneveriti očekivanja. Dakle, doneo sam odluku da se koncentrišem na zadatak koji predstoji i sve će doći na svoje mesto kako budem uspostavio novu rutinu. Provođenje vremena van kuće polako je postalo norma, prisustvovanje sajmovima širom sveta sa sastancima prodaje i posećivanje naše fabrike u Kini. Sećao sam se razgovora sa prijateljem o jezeru u Kini koje je bilo u kontaktu sa rečnim sistemom. Godinu dana kasnije, evo nas sa novim proizvodima koji se finaliziraju i testiraju i skoro su spremni za proizvodnju. Mislio sam da bi bilo sjajno, nakon tronedeljnog boravka na poslovnom putu u Kini da ih malo testiram.

Nabavio sam par naših C3C, 12ft., 3,25lb šaranskih štapova iz jedne od naših fabrika zajedno sa našim novim Okuma T-rex big pit mašinicama sa namotanim našim novim monofilom od 20lb. Sada sam bio naoružan opremom za hvatanje kita… Pronalaženje dubokog kanala od 8 stopa između dva potopljena ostrva od 4 stope bila bi moja oblast za koncentrisanje napada, to bi mi dalo mogućnosti da otkrijem da li se ribe sigurnije hrane u plićem delu ili dubljem delu. Bavili smo se “vazdušnim bombardovanjem” spombovima i bacili izdašnu mešavinu slatkovodnih puževa, kukuruza, peleta i boila preko te oblasti. “Super Charged” leader od 50 lb bi bio dovoljan za taj zadatak povezan preko virble veličine 8, povezan za “Mimicry” najlon na 30 lb i Gladio sistem uz šaransku udicu vel. 1 i 2 slatkovodna puža su zatim montirana pomoću konca za mamac i umotana u kuglicu RG mamca Artic Crab paste od 50 mm kako bi se izbeglo bilo kakvo zaplitanje.

Sa moja 2 štapa, čekanje je počelo i kako je dnevna svetlost počela da bledi, obale su oživele, i rakovi koji su ceo dan proveli skrivajući se od velike vrućine u blatu su počeli da izlaze van. Tada sam shvatio koliko boile mogu biti atraktivne i rakovima, i nisam smeo da ih ostavim nezaštićene dugo vremena sa ovim momcima koji se šetaju na obali. Tako sam brzo krenuo da uzmem svoj levi štap i oba sam promenio u sveže puževe umotane u pastu. 10 minuta kasnije prvi znaci ribe su bili u tom području dok su moji svingeri zaplesali i signalizatori momentalno zazvonili.

Levi svinger je iznenada udario o tlo. Odmah sam kontrirao. Štap se savio celom dužinom, dok je veoma moćna riba poletela uzevši u startu 60m najlona u svojoj prvoj vožnji. Stao je i uspeo sam da ga okrenem. Borba se sada pretvorila u spori ples tamo ovamo, dok sam polako namotavao i vraćao izgubljeni najlon u prvom begu. Tada je u tren oka voda eksplodirala dok je ova moćna riba još jednom poletela napred bežeći od obale. Nisam ni znao da je sa moje desne strane podvodna šuma posuta velikim kamenjem i stubovima ograde. Osećao sam kako moj najlon dere o to rastinje dok sam vršio sve veći pritisak da pokušam da zaustavim ribu. Nažalost, ova bitka je izgubljena brzo kao što je i počela. Najlon se presekao i gledao sam u njega u neverici i u ono što mi se upravo dogodilo.

3 puta se ponovilo isto kidanje i ja sam potražio rešenje u dubini svoje kutije sa ribolovačkom opremom. To je bio .50 Spectrum Fluorocarbon! Do duboko u noć sam menjao svoju opremu. Kako je sunce izlazilo, u 3.30 ja i moj prijatelj smo imali dva dobra udarca, i 30 -40 minuta kasnije smo na kraju nagrađeni sa 130-140cm dugačkim kineskim crnim šaranom u veoma teškoj borbi. Srećni smo išli da se slikamo, pustimo ribu i naravno slavimo uz hladno pivo.

Moj prijatelj se vratio u udobnost svog šatora da čeka novi udarac. Ali tek do sredine dana nismo videli više akcije. Sa 2 mala amura za mene i još jednog divnog crnog šarana za mog prijatelja. Zatim sam počeo da uvodim još mamaca preko spomba. U stvari, mislim da sam se malo zaneo, jer sam imao preko 20 kg bačene hrane u vodu. Ovo je zaista bio banket dostojan kralja. Ponovo sam seo u mrak iščekujući dolazak prave ribe. Kada je konačno jutro svanulo nešto je pokazivalo interesovanje, ali uz svu svoju spremnost nisam mogao da isprovociram udarac.

Gledajući i čekajući, prošlo je još 5 sati nakon doručka, moj signalizator se ponovo oglasio i ponovo je svinger udario o tlo. Brzo sam reagovao podigavši štap, i udario u gotovo “mrtvi” teret. Dok sam se sabrao, mislio sam da ovo ne liči na crnog šarana. Pitam svog prijatelja : ima li raža ovde? Moj prijatelj je rekao da misli da ih nema. Štap je bio savijen do kraja i moćna riba je polako izvlačila najlon. Sledećih 20 minuta stvorenje je nastavilo da samo kruži gore-dole preda mnom. Niko od nas nije dobio ili izgubio poziciju koju je držao, a ja nikada ranije nisam bio povezan sa nečim tako velikim i moćnim. Ali stvari su se spremale da krenu na gore! 30m sa moje desne strane bile su zastrašujuće džungle pod vodom koje su me već koštale 3 ribe. Ova riba je tačno znala gde treba da ide i upravo tamo je i krenula i ja nisam mogao ništa da je zaustavim. Štap je bio zariven duboko u moje prepone dok su me ruke i ramena počela da bole od ovog ogromnog naprezanja. Osetio sam kako je najlon zakucao kada je nešto dodirnuo i odmah sam popustio dril. Moj prijatelj me je gledao u neverici dok sam mu rekao da pokuša da zaustavi jedan od čamaca koji putuje kroz srednji deo jezera. Posle nečega što je izgledalo kao večnost, jedan ljupki momak iz čamca nas je spasio. Moj prijatelj mu je ukratko ispričao našu trenutnu situaciju i sa oduševljenjem se ponudio da pomogne. Popeo sam se na palubu i polako smo manevrisali. Dok se najlon još uvek odmotavao sa špulne u narednih 30 minuta, počeli smo da ga izvlačimo iz zaglavljenog područja. Preko 200 m najlona bilo je izvučeno u ovim begovima sa moje špulne. Nastavili smo da se borimo na otvorenoj vodi. Sledećih sat vremena sam bukvalno vraćao izgubljeni najlon. Sunce je nemilosrdno pržilo.

Kada se riba konačno pojavila na površini, sa glavom poput slona, moj prijatelj je bacio na tlo 50 inčni meredov rekavši, ovo će biti beskorisno za ovoliku ribu. Setili smo se velikog obruča opletenog mrežom. Ovo se sada pretvaralo u bitku mog života, boreći se protiv umora i iscrpljenosti. Polako smo se borili sve do obale gde su se okupili neki meštani pokazujući interesovanje za ono što se dešava. Nikako mi nije trebao dodatni pritisak ljudi i njihove galame. Na kraju se ovaj levijatan otkotrljao na stranu i čim sam video da uzima prvi udah vazduha, shvatio sam da smo ga imali. Ugurali smo ribu u obruč i odmarali je oko 30 minuta pre nego što smo pokušali da je podignemo iz vode. Trebalo je 4 čoveka da ga podignu iz vode i spuste na prostirku.

Inače, na ovom jezeru postoji muzej i gospodin koji ga vodi bio je prisutan kada smo konačno izvukli ribu na obalu. Rekao nam je da je rekordni kineski crni šaran u Muzeju, imao 164 cm i bio težak 75 kg. Isti čovek je izmerio mog šarana 174 cm dužine i procenio je da je težak oko 85 kg. Tada sam objasnio da sam više nego srećan što sam ga uopšte upecao i što ću ga pustiti nazad, i da je naša vaga pokazala 70kg, ali da sam ja presrećan bez obzira na njegovu težinu. Kakva neverovatna avantura i što je još važnije odlična ekspedicija za testiranje novih Prologic proizvoda, testiranih do pravih ekstrema!