Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Prolećno varaličarenje štuke

Postavio sportski ribolov 31/05/2017 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Prvi topliji dani posle zaista duge zime su idealna prilika za obilazak lepih, pre svega, štukaroških terena u Crnim Barama i barama oko sela: Crnobarski salaš, Glogovac i Badovinci, smeštenih uz reku Drinu. Cilj je, naravno, štuka, koja bi sa prvim toplijim danima posle mresta trebalo da bude aktivnija. Kišovit april i hladna voda loše su uticali na aktivnost ribe - „štuka boluje”. Ipak treba okušati sreću, a, pre svega, provesti jedan lep dan u prirodi...

U ovom kraju, uz reku Drinu, ima zaista mnogo bara i većina je nastala vađenjem šljunka uz priobalje ili promenom samog toka reke. Ove bare vodu dobijaju iz reke Drine kada su vodostaji visoki i tada često, pred mrest, krupne štuke ulaze u njih prateći belu ribu koja takođe ulazi iz ,,živog” toka u mirnije vode. I pored velikog broja bara, ne treba preskakati ni jednu, jer nikada ne možete biti sigurni gde je riba ušla. Često neke bare koje vam nisu mnogo obećavale na prvi pogled kriju u sebi krupne štuke, pa vas iznenadni ulovi solidne ribe mogu veoma obradovati.

 

Duga i hladna zima, topljenje snega, kao i kišovit april, doprineli su dosta visokim vodostajima ovog proleća. Prava sezona varaličarenja štuke će verovatno kasniti nekoliko nedelja. Vodostaj na većini bara je dosta visok, ali je ipak moguće pecati, dok se na „živim” tokovima mora još čekati. Pošto se trava na barama još nije podigla, ima dosta čistog prostora u vodi i mogu se koristiti gotovo sve varalice, od leptira, spinerbajtova, pa do teških kašika i većih voblera. U ovo doba godine štuka je još uvek troma i oporavlja se posle mresta, pa varalice treba vući što je sporije moguće. Izgledna mesta treba „češljati” iz svih pozicija. Ribu treba tražiti na dubljim mestima, ali ne treba zapostavljati ni plića gde se voda brže zagreva i štuka na takvim lokacijama najčešće napada varalice.

 

Potopljeni panjevi i granje uz obalu, često su i mesta koja kriju krupniju ribu i na ovakvim lokacijama treba isprobati više vrsta varalica. Ovde su favoriti one koje možete najsporije vući, a od leptira to su svakako mepps leptiri i to brojevi 4 i 5 sa crvenim tufnama i obaveznim crvenim kićankama. Leptiri firme „Blu fox” su takođe dosta lovni. Ova dva gore pomenuta leptira su idealan izbor, jer imaju solidnu težinu što omogućava dobre izbačaje, a ujedno imaju dobre performanse i mogu se lako pokrenuti na malom prostoru.

 

Spinerbajtovi su takođe odličan izbor, pogotovo na mestima sa dosta granja, jer se ne kače i prilično su lovni. Inače svako kačenje granja po pravilu plaši ribu, pa ukoliko nam se to desilo obavezno treba promeniti mesto i probati na drugom delu bare ili negde drugde.

 

Vobleri treba da su dvodelni, jer se oni mogu vući dosta sporo i treba da budu lakši i plivajući kako bi se što brže pokretali pri sporoj vuči. Lovni dekori voblera za ovo doba godine su pre svega imitacije malih štuka, black gold (crna leđa i zlatni trbuh) i naravno i Ft dekor koji nikad ne treba zapostavljati. Tamo gde je dosta duboko i gde ima prostora mogu se uspešno koristiti i jednodelni vobleri. Preporučio bih veličine od devet do 12 cm kao najprikladnije za ove terene. Kada bacate kašike, takođe treba ih vući što sporije, ali tako da vrh štapa prilikom vođenja varalice bude malo podignut u vis kako varalica ne bi otišla preduboko i kačila se za dno ili neke podvodne panjeve, oko kojih najčešće i tražimo ribu. Preciznost zabačaja je uvek važna i treba bacati varalice što bliže granju i drugim zaklonima gde pretpostavljamo da ima štuke. Koliko god je to moguće treba zabacivati paralelno sa obalom, jer štuka je veoma često skrivena uz samu ivicu gde vreba kedere koji plivaju uz travu ili granje pored obale.

 

Gotovo sve štuke koje sam ulovio napale su varalice u „čistim” zabačajima (bez prethodnih kačenja trave ili granja) i to najčešće odmah po dolasku na neku baru. U svakom slučaju, ove bare su dosta atraktivne i svakako ih treba posetiti. Ako bude oblačno vreme bez vetra, može se očekivati uz malo sreće i kapitalna štuka, ali i po sunčanom vremenu treba pokušavati, naro- čito u poslepodnevnim časovima. Kretanje uz obalu i po plićim delovima bara nije opasno, jer je dno uglavnom šljunkovito i nema bojazni da propadnete u mulj, ali treba biti oprezan na mestima gde voda nije bistra i gde je teže utvrditi dubinu oko vas.

 

Inače, na ovim barama ima i bucova, klena, bandara i jeza, naročito na otokama koje su povezane sa živim tokom. Često, dok sam sa svojim prijateljem Zoranom Stojakovićem lovio na ovim barama, imali smo ulove solidnih primeraka klena i jeza.

 

Moram da pomenem i jednu ružnu pojavu, a to je, naravno, bacanje đubreta u i oko bara. Najtužnije od svega je kada dođete na neku baru na kojoj ste bili pre pet ili šest godina i umesto lepog terena gde ste nekada lovili štuke zateknete deponiju i ostatke bare u kojoj definitivno nema života. Na svu sreću, po ovom pitanju stvari idu na bolje i ipak radije fotografišem one lepše i od puteva više udaljene bare. Do nekih je dosta teško doći, jer su gusto obrasle niskom vegetacijom i gustom šumom, ali upravo na takvim barama (gde srećom ne mogu da dođu ni oni što bacaju đubre) možete imati puno dešavanja. Ponekad desetominutno provlačenje kroz gusto granje sa sklopljenim štapom može biti lepo nagrađeno ulovom solidne štuke.

 

Ovde važi savezna dozvola, a ribarsko područje je „Srbija Zapad” gde vodom gazduje „Eko Ribarstvo” DOO Valjevo. Upornost i temeljno obrađivanje svake bare sigurno će vam doneti ulove, a za uspomenu lepe prolećne fotografije. U svakom slučaju, posle dugog perioda lošeg vremena i lovostaja, šetnja po lepom prolećnom danu će vam svakako prijati...

 

Autor teksta: Zoran Pantović Kosta 
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 14, maj 2010.

Ostavite komentar