Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Uramljivanje života

Postavio sportski ribolov 16/03/2017 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Spašavanje riblje mlađi, onako kako smo to radili u nekim „o-ruk vremenima” više nije dozvoljeno, dok postavljanje smuđevih gnezda takođe iziskuje izvesnu papirologiju – Da li je količina regulišućih akata obrnuto srazmerna bogatsvu ribljeg fonda?

S tudija izvodljivosti i studija uticaja – tako glase nazivi dvaju dokumenata bez kojih, navodno, nije dozvoljeno postavljanje gnezda za smuđeve. Ali, o kakvom je to uticaju reč? Voleli bismo da nem neko izrazito mudar objasni, kakvog je ikada uticaja smuđ imao na ostatak ribljeg sveta? Negativnog, naravno. Jer studije su, ako smo ispravno shvatili, radi prevencije zla.

 

Ovog momenta u našim vodama imamo bar desetak vrsta masovno zastupljenih alohtonih – što greškom donetih, što invazivnih – ribljih vrsta patuljastog rasta, koje su smuđu zalogaj po meri. Povrh toga, čak i dele stanište s njim. Kakvog tu može da bude (negativnog) uticaja? Ne želimo da budemo ironični, ali kada je mnogo smuđeva ičemu naškodilo? Jer nikada ga nije bilo previše. A nije ga bilo, jer za tu pojavu postoje dva izrazito efikasna reguli- šuća faktora. Prvi je smuđ, a drugi smo mi! Smuđa u startu ne može da bude previše, jer mu je razvoj uslovljen adekvatnim zalogajima tokom veoma dugog perioda. Ako taj period prebrodi veliki broj jedinki, a idealni životni uslovi potraju, pa stoga populacija postane izrazito bogata – stupamo na scenu mi. I neki drugi, naravno. Studija izvodljivosti! Pojma nemamo, šta je pisac time želeo da kaže. Ali, znamo kako može da se izvede. Pomoću štapa i kanapa. Al’ doslovno!

 

Gnezdo za smuđa - BuzasKako bismo pomogli smuđu u mrestu ne treba nam ništa, osim nešto štapova, malo kanapa i komad-dva kamena. Sastojci, kao i u Tarzanovoj kuhinji, mogu da variraju u zavisnosti od onoga što nađemo, a da odgovara nameni. Okvir ivica 0,8 do 1 metra isprepleten kanapom, preko kojeg nanosimo sloj adventivnog korenja vrbe, sasušene trave, grančica... Ponovo umrežimo kanapom, a u uglove pričvrstimo kamenje. To bi bilo gnezdo za smuđa. Ukoliko se nadležni bune, možemo reći da je to umetničko delo pod radnim naslovom „uramljivanje života”.

 

Zahvaljujući ovoj skalameriji populacija smuđa spašena je i obogaćena u mnogim zemljama Evrope. Jedino mi moramo da joj pribegavamo putem „umetničkih kreacija”. Poribljavanje ribom, mlađi, oplođenom ikrom... propisano je zakonom. Da li ono važi i kada tom procesu dajemo samo podlogu, i ništa više od toga? (Retoričko pitanje: da li ćemo biti optuženi za protivprirodnu blud, samo zato što smo stavili čiste čaršave?)

 

Temu smo načeli u nevreme, jer sada je vreme. Zanima nas naime reakcija nadležnih, neka nam kažu (na vreme), koliko koštaju te njihove studije, kako bismo mi naš deo posla mogli da odradimo – džabe. Jer razmnožiti smuđa i imati ga puno, ne košta ništa.

 

Uprkos jednostavnosti, metoda je perfektna i funkcioniše besprekorno. Naročito ako imamo u vidu da je putem nje moguće eliminisati čitav niz opasnosti, koje pod normalnim okolnosti vrebaju, pa čak i uništavaju smuđev mrest.

 

Okvir može da bude izrađen i od metala (armature), tada perfektno tone i bez otežanja u uglovima. Ako preko armature ide preplet od žice, okvir može da se koristi i više godina. Kao postava najbolje se pokazalo već pomenuto adventivno korenje, s tim, da zbog nje vrbu ne treba oguliti na „nulu”. Stabljike sirka takođe su dobra podloga, mada je njihova žuta boja pomalo drečava i odudara od okoline. Dubina vode na koju valja postaviti gnezdo varira od 0,5 do 1 metra, tako da za postavljanje gnezda nije potreban čamac. Veoma je važno da mesto bude zaklonjeno, najbolje u senci priobalnih stabala, vrbaka ili trske. Na osunčana mesta – čak ni mresta radi – smuđ nerado izlazi. Istovremeno podloga ne sme da bude muljevita. Rovit mulj, u kojem traju procesi organskog razlaganja, veliki je potrošač kiseonika, a ikra u takvoj sredini brzo propada.

 

Praksa je pokazala da smuđ lako pronalazi gnezdo koje je postavljeno na zgodno mesto i na vreme. Kako bi se naša „umetnička kreacija” ambijentalno uklopila, potrebno je da prođe nešto vremena, bar nekoliko dana. Nakon mresta – ovo već nema dodirnih tačaka s umetnošću – gnezdo treba obmotati materijalom od kojeg se proizvode džakovi za krompir. Postoji mogućnost da rasecamo džakove, ili da taj materijal nabavimo u bolje snabdevenim poljo-apotekama koje prodaju mreže za senčenje i protivgradnu zaštitu. Radi se o jeftinom materijalu. Ovo je neophodno da bi se mrest zaštitio od potrošača ikri. Treba napomenuti da su prvenstveno bodorka i deverika, a zatim srebrni karaš veliki potrošači tuđeg mresta i larvi – za razliku od američkih somića, za koje se u praksi potvrdilo da to baš i nisu. Mužjak smuđa, koji nadzire gnezdo, nije sposoban da otera veće jato. Gnezdo sa oplođenom ikrom, obmotano mrežastim materijalom treba postaviti u vertikalan, viseći položaj vezivanjem za granu. Na taj način ikra će doći do dovoljno sveže vode, bogate kiseonikom i tako se postiže visok procenat izleganja. Par smu- đeva prosečne veličine ostavlja 50 do 150 hiljada zrnaca oplođene ikre po jednom gnezdu. Inače, kompletna tehnologija razmno- žavanja smuđa pomoću gnezda – u našem slučaju „uramljivanje života” – već više od pola veka opšte je poznata, i za pola sata svaki majstor od udice može da ovlada celokupnom naukom. Suštinu smo ispričali, a pesnik bi rekao: „Sve su ostalo nijanse...”

 

Autor teksta: Mihalj Buzaš
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 12, mart 2010.

Tagovi: smudj ribe gnezda

Ostavite komentar