Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).

Peštan - ko je ko?

Postavio sportski ribolov 19/09/2017 0 Komentara Destinacije / Vode,

Provoditi što više vremena pored vode je želja svih ribolovaca. Samo mali broj njih to mogu a da ne zapostave svoje poslovne i društvene obaveze. Većina nas sanja taj san. Neki ga i dosanjaju kućom uz samu obalu, pa još ako je i bračni saputnik ribolovac onda je san potpun...

Ova priča počinje na obalama Peštana, a bila mi je lep povod da napišem nešto o reci na kojoj volim da provedem slobodne trenutke. Mala i neugledna, zna da bude „mišićava”, ali i krotka, reka koja ima svoju atmosferu i ribu koja je razlog zbog koga se nazivamo ribolovcima.

 

O Kolubari će još biti priče. Tema ovog broja je njena desna pritoka oko čijeg imena se godinama ne slažu ribolovci iz okoline Lazarevca i meštani okolnih sela kroz koja ona protiče. Da ne bude ni po babi ni po stričevima, kako kaže naš narod, morao sam da prekopam pa netu, bibliotekama, a pitao sam i par geografa. Tako dođoh do nekih „istina“, a verujem da je i potkovana činjenicama.

 

Da razjasnimo!

Reka Peštan izvire na Bukulji gde pripada planinskim vodama kojima dominira krkuša i lep klen. Teče prema Ibarskoj magistrali, ali i delu koji je uneo zabunu oko njenog imena. Čitav taj kraj je od davnih vremena (prvi pisani dokumenti datiraju iz sredine 18. veka) bio bogat površinskim naslagama uglja. Kako se ugalj kopao tako su ostajali kanali i rupe koje je vrlo brzo osvajala voda po čemu je kolubarski kraj i poznat. Posle II Svetskog rata pokrenut je površinski kop uglja, a izgradnjom TE „Nikola Tesla“ u Obrenovcu potreba za ovom sirovinom je povećana. Da nebi pričao o tehnologiji i načinu „struganja“ uglja i zemlje, rećiću samo da je voda neophodna za taj proces. Za ispiranje jalovine bila je potrebna veća količina vode, a kako je Peštan bio mali za to, deo vodene mase je skrenut iz Kolubare u njegovo korito. Uz nekoliko novih kanala koji su prokopani i korišćenje spleta starih za potrebe EPS-a. Tu i nastaje nesporazum oko imena jer je izgledalo da se Kolubara uliva u Peštan kao manju vodu i odatle su staro korito ove manje reke nazvali Kolubara. Naravno ovo ne odgovara istini jer se Peštan na svom 47 km toka, par kilometara od Draževca, uliva u ovu reku. Nizvodno od ovog „ušća“ Kolubara i jeste mnogo manja, ali i u takvoj reci mnogi ribolovci nalaze svoje uživanje.

 

Da se mi vratimo na Peštan i njegove obale. Na delu koji protiče između sela Konatice i Poljane, reka je tipično ravničarska. Riblji fond je očuvan, koliko je to moguće reći za bilo koju vodu u Srbiji. Ribočuvarska služba je od ove godine počela da kontroliše ribolovce a najveći problem imaju sa „samicama“ koje postavljaju meštani na delovima koji nisu dostupni i dobro su prikrivene. Ovaj način ribokrađe nije previše delotvoran jer se može uloviti samo jedna riba a potencijalna opasnost je hvatanje velike ribe koja, obično nakon borbe koja traje sve dok ima snage, ugine i kada se izvadi ili je već izgrižena ili je otpočeo proces truljenja. „Samice“ se koriste u mnogim krajevima a sastoje se od jakog najlona i velike udice koja se mamči obilato. Sve se to vezuje za mladu vrbu na obali koja amortizuje udarce ribe i eventualno kidanje.

 

Riblji fond

Kako rekoh, relativno očuvan pa je moguće provesti lep dan uz vodu a očekivati i ulov. Nabrojao bih nešto od najvećih riba, ali se ograničavam samo na primerke koje sam ili sam ulovio ili lično video da su izvađene sportskim metodama. Bilo je tu lepih primeraka soma i do 22 kg a oni od 4-7 kg su uobičajeni. Većina ga lovi na „buket“ glista ali najbolji mamac su pileća creva. Mnogi ribolovci, koji ga aktivno love prave i primamu u skladu sa ovim mamcem. Sitno seckana creva se ostave, par sati na suncu sve dok ne dobiju odgovarajući „šmek“ a onda to mešaju sa prekrupom i glinom. Dan pre ribolova obilato nahrane spot ovom primamom praveći kugle koje bacaju samo par metara od izglednog mesta. Najveća štuka na Peštanu je bila teška 4,7 kg i ulovljena je na Efcet kašiku od 25 gr, dok je šaran od 7 kg došao na nekoliko zrna šećerca, ali na dobro hranjenim i održavanim mestima. Bele ribe ima dosta, mada je retko ko ciljno lovi. Obično se ulovi par kilograma kada se za mamčenje udica koristi francuski hleb i crvići. Pecaljkom na površini je hvataju klinci iz okoline koristeći muvu (pravu) ili kuglice hleba. Klen se uspešno lovi preko cele godine svim tehnikama a ja poslednjih godina koristim mušičarsku opremu s kojom je moguće uloviti kilaša. Treba biti vrlo tih na obali i koristiti mokre mušice. Najveći koji je uhvaćen je imao 1,7 kg a napumpao je adrenalin zadovoljnom mušičaru. Lokalni mamci za klena su uobičajeni, skakavci, žabice, krompirova zlatica (kojoj prethodno otvore tvrda krila), dženariku, višnju, dudinju ili jednostavno svež hleb. Rano ujutro i predveče klen izlazi na otvoreno kada se aktivno hrani a u ostalim delovima dana ga treba tražiti u delovima reke koji su u debeloj hladovini vrba i okolnog rastinja. Smuđ obitava na delovima koji su pod šljunkom. Takvih ima dosta. Najzastupljenija tehnika je lov kederom a najveći ulovljeni se zaleteo na rapalin vobler i bio je nešto lakši od 2 kg. Veliki broj sitnih smuđeva se ulovi na crvića dok se peca bela riba. Ribočuvarska služba redovno proverava čuvarke i ribolovci se opominju da vrate sve primerke ove plemenite ribe koja je ispod propisane mere. U delu reke, ispod Konatica, još uvek ima lepih mrena, koje su uzvodno uz klena dominantne. Najveća koja je ulovljena na kačkavalj je težila 4 kg. Riba koja će svakom ribolovcu doneti radost borbe je ovde podjednako zastupljena kao i babuška koja voli nešto mirniju i topliju vodu. Kada dobro radi ulovi se par kilograma ali nema primeraka težih od 300 gr. Love se na crviće, hleb i žito. Njihovu brojnost kontrolišu grabljivice.

 

Peštan je pretrpeo mnogo izmena u proteklim godinama, sve zahvaljujući površinskim kopovima. Osim promene samog korita, Peštan je dobijao i mnoga jezera a jedno od poznatijih u ribolovnom smislu je bio Cvetovac. Jezero na kome se komforno pecalo sada više ne postoji a trenutno je aktuelno jezero u Crljanima. Pedesetih godina, ovog veka je tu izgrađena brana kako bi se na veštački način očuvala dovoljna količina vode potrebne za ispiranje jalovine. Početkom avgusta, ove godine, dobila i riblju stazu o kojoj će biti više reči u nekom od narednih brojeva. Ova staza je vrlo bitna za dobar mrest klena i skobalja koji to čine više uzvodno.

 

Vratimo se porodici Subašić koji su ostvarili svoj san kućom čije dvorište gleda na reku. Treba li opisivati jedan običan dan gde su sve aktivnosti vezane za vodu i izvode se pored vode!? Za sreću je potrebno vrlo malo a oni su svoju podelili sa ovom rekom koja im uzvraća svojom lepotom. Sa svojim prijateljima uživaju svakodnevno uz zabačene štapove i neizostavni kotlić. Uveli su pravilo da se na njihovom mestu pušta sve što se ulovi. Čuvarke su uvek u vodi, a ribolovac nakon završenog pecanja sam meri svoj ulov i pušta sve nazad u vodu. Onda slede čestitke ili šale na neslavan ulov.

 

I da završimo ovu malu šetnju obalama Peštana sa nadom i željom da će ova voda biti sačuvana i za one koji dolaze nakon nas...

 

Autor teksta: Zoran Premčevski 
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 18, septembar 2010.

Ostavite komentar