Peđa - Mladica

Postavio sportski ribolov 15/05/2014 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

San svakog mladičara je da ulovi primerak teži od 15 kg, a one preko 20 kg većina uglavnom sanja, a samo retki zaista i ulove.

          Upravo zbog te silne želje da karijeru krunišu kapitalnom mladicom, većina naših mladičara koriste izuzetno robustan pribor. Mašinice su uglavnom veličine 7000 ili 8000, često teže i od 700 grama, a štapovi su prave močuge – 200, pa čak i 300 grama! Najlone gootovo niko više i ne koristi (ma šta je za mladicu 0,45 mm, pukne to k`o dlaka) već se koriste najdeblje upredene strune, nosivosti i preko 40 kg.

          Šta reći na ovakav izbor pribora, nego – u strahu su velike oči. Zaista, kad pogledam te naše mučenike sa mašinicama kao mlinskim kamenom i štapovima, koji po težini i akciji neodoljivo podsjećaju na pritke za paradajz, ne mogu se oteti utisku da oni izlazak na vodu ne doživljavaju kao razonodu, već kao rat, a ribe su tu njihovi smrtni neprijatelji. „Nemaš ti pojma brale. Mladica je to!? Kad prokuva i sune niz vodu, dobro se ukopaj, jer odvuče i tebe u Drinu“.

          U poslednjih nekoliko godina zagovornici teške artiljerije i rovovske bitke sa monstruoznim mladicama dobili su nekoliko žestokih šamarčina, i to od koga – od plovkaroša?!

          Prije 3-4 godine čovjek je na Krivom Viru izvukao mladicu od skoro 20 kg najlonom od 0,18 mm, loveći poticu na travu. Istina, imao je pomoć iz čamca, ali to ne umanjuje mnogo njegov poduhvat. Ove godine čujem da je neki omladinac izvukao (opet na travu) primjerak od oko 19 kg, na najlon 0,16 mm. U oba ova slučaja lovilo se na bolonjez ili telemeč i sa mašinicama marke „picajzla“.

          Da ovakvi ulovi nisu više nikakva slučajnost, već redovna pojava, potrudio se da dokaže moj drugar Predrag Lazić – Peđa iz Loznice, vlasnik prodavnice ribolovačkog pribora „Mamac“.

          U nedelju 16. Septembra oko 13 časova, Peđa je u Lonjinu iznad Gračaničke rijeke primjetio da se nešto čudno dešava. Naime, plotica, koja je uzimala gotovo svaki zabac, odjednom kao da je nestala. Dvadesetak metara nizvodno, tačno u kanalu, nešto jako veliko je samo pokazalo leđa i napravilo vodeni kovitlac. „Mladica majku joj....“ – pomisli Peđa  gotovo da je mislio da pakuje pribor i ide na mirnije mjesto. Ipak, onaj odozgo mu reče da bi trebalo još koji put zabaciti. Tako i bi. Već drugi zabac Ćuretov plovak od 7 grama nestade pod vodom i, naravno, uslijedila je šabačka kontra. Ako mislite da se desilo nešto spektakularno, griješite. Evo kako mi Peđa opisa nastavak događaja: „Osetio sam da imam na štapu veliku ribu, najverovatnije krupnu mrenu. Mladica mi nije bila ni na pamti. Polako sam je navalačio uzvodno, podesivši usput dril da proklizava, jer predvez je samo 0,14 mm (?!). tek kad je riba poravnala sa mnom usledilo je munjeviti beg jedno 40 m nizvodno. Tek tada sam počeo sumjati da je ovo ipak mladica, možda i teža od 6 kg. Plašio sam se kako zbog najlona od 0,14 mm, tako i zbog one tvoje Sasame udice Wormer 9-tke. Minuti su prolazili, a riba gotovo da nije micala sa jedne pozicije – par metara okrene nizvodno, pa se opet vrati. Tek nakon petnaestak minuta primetio sam da se polako, ali sigurno izvlači iz centralnog kanala i prilazi obali. Rekao sam svom drugaru da siđe naspram nje i bude spreman da zagazi. Prošlo je tačno dvadesetak minuta do momenta kad je moj pajtos gurnuo šaku ribi u škrge i uz vidni napor izbacio to čudo na obalu. Da znaš da je to bilo čudo, i za mene i za veliki broj okupljenih ribara. Svi su, uključujući i mene, očekivali veliku ribu, ali ne i mladicu od 16,20 kg! Bio je to pravi šok za mene. Nisam na momenat znao šta da radim – da se krstim, ili da trčim po ulov svog života.“

          Inače Peđa je zagriženi plovkaroš. Reče mi kako su ga godinama u Loznici mladičari plašili pričama o strašnim borbama sa „drinskim nemanima“, ispravljenim trokrakama i pokidanim strunama od 0,30 mm, lomljenju 200-gramaca i proklizavanju zupčanika na najvećoj „Steli.“ Sad mu ništa nije bilo jasno. Ili je ova mladica bila bolesna, ili su oni laguckali sudeći po izgledu ove mladice, biće da je ova druga opcija realnija.

          Ali, vratimo se mi opet ovom 16. septembru i našem junaku. „Razmišljao sam – reče mi – da li nakon ovakvog ulova da idem kući i slavim, ili, da još koji put zabacim. Nešto iznutra me natera da ipak još malo otpecam, ako ni radi čega, ono barem da se psihički malo sredim. Ma, nije prošlo ni desetak minuta, a na štapu sam opet imao krupnu ribu. Šta je ovo bože dragi, pomislim, nije valjda opet neki mladuljak. Na svu sreću nije, ali je zato još jedna riba mog života – plotica od 2,62 kg! E, kad sam i to izvukao rekao sam sebi da je za danas dosta – ma šta dosta, previše. Obe ribe nosim kući na prepariranje, da se zna da Peđa od danas nije samo dobri plovkaroš, već i odličan mladičar“.

          Šta na kraju ove lijepe ribarske priče reći? U životu se ponekad, često samo jednom, otvori voda samo za vas i nikog drugog. Kad se desi, ako se uopšte desi, taj dan iskoristite do daske, jer, to je ustvari vaš pravi rođendan – možda i jedini koji vrjedi slaviti.

Autor: Ranko Travar

Tagovi: pedja mladica drina

Ostavite komentar