Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Osnove ribolova sa direktašima

Postavio Pedja Pašćan 16/11/2018 0 Komentara Ribolovački pribor i oprema,

Prvi štap za ribolov definitivno je potekao od kakve grane drveta i nemoguće je utvrditi ko se toga prvi dosetio. Verovatno upotreba takvog štapa seže nekoliko stotina godina unazad u istoriju. Pravu evoluciju doživeo je kada se neko dosetio da štap napravi od bambusa. U početku su to bili jednodelni bambus štapovi. Kako je vreme odmicalo neko se dosetio napraviti dvodelnu i trodelnu verziju upotrebom metalnih rukava ili navoja...

Negde početkom šezdesetih godina prošlog veka pravi potisak je napravio štap u teleskopskoj verziji, izrađen od staklo-plastike, što je omogućilo proizvodnju konusno cevastih elemenata. No, krajem šezdesetih Japanci su uvezli u Italiju prvi teleskopski štap napravljen od poliestera. Za to doba to je bio lagani sintetički material, što je pridonelo široko korištenje sportskog ribolova u samoj Italiji a potom i u celoj Evropi. Na kraju sedamdesetih godina prošlog veka, dodatni preokret donela je upotreba prvog karbona. Pojavom novog materijala - karbona, svi ostali materijali su ubrzo pali u zaborav. Upotrebom karbona u izradi, dobilo se smanjenje težine ribolovnog štapa za trećinu. Čak sam i sam kao dete imao par bambus štapova i sa njima sam počeo svoje prve ribolovne korake u ribolovu na plovak. Kako to biva i ja sam doživio neku vrstu evolucije, i danas, dvadeset i pet godina posle, posedujem više komada i vrsta štapova izrađenih od laganih karbonskih vlakana.

 

DIREKTAŠI

Direktaš je definitivno jedna od osnovnih tehnika ribolova na moru i manje-više, svi smo, svoje prve ribolovne korake napravili upravo ovom tehnikom. Za ribolov sa direktašima se smatra da je to tehnika koja se brzo savladava, što je relativno istinito. Iako kao i kod drugih korištenih ribolovnih tehnika ima tu puno tajni i finesa koje svaki ribolovac mora lično savladati. Ribolov direktašima ima mnogovarijacija i specijalizacija za pojedine vrste riba i ribolovnih pozicija. Kod nas na Jadranu se uglavnom lovi po lukama, stenama i plažama, bez obzira da li se lovi na samome dnu, u pola vode ili na samoj površini.

U ovom broju pričaću o osnovama tehnika ribolova sa direktašima, ostavljajući dalju priču o specifičnim tehnikama za pojedinu vrstu riba za neki budući broj magazina “Reviri Srbije”.

Sami direktaši se izrađuju u različitim dužinama i uglavnom se mogu naći u rasponu od 1,50 pa do fantastičnih 11,00 metara dužine, i manje-više svi su teleskopske izvedbe. Na moru se uglavnom koriste štapovi dužine od 4,00 pa do 9,00 metara dužine. Što se tiče ovih kraćih štapova od 4,00 metra, ja lično ih koristim samo u određenim uslovima. Kada mi treba živi mamac poput malog ciplića, tada koristim upravo takozvane četvorke (štap od 4,00 metra ). Tu ima jedna caka, a to je da kad primetim da puno ribolovaca konstantno prihranjuje narezanom ješkom sardele ili inćuna mali ciplići se uglavnom dignu na samu površinu mora. Tada se ja smestim između ribolovaca sa spremnom kantom pune mora i na brzinu sa plovkom male nosivosti nalovim desetak ciplića. Uglavnom uhvatilo bi se i puno više, ali me ostali ribolovci već počnu gledati popreko i nije im baš drago da se motam oko njih, jer ja lovim a oni baš i ne, ali ko im je kriv kada im je ribolovni pristup potpuno pogrešan. U svim ostalim uslovima lovim uglavnom štapovima od 7,00 do 9,00 metara dužine. Pošto direktaš nema niti vodilice niti mašinicu, dužina zabačaja koja se pokriva direktašem je određena samom dužinom štapa i najlona, umanjena za dubinu vode na kojoj se peca. Sama linija mora biti kraća za nekih 20cm od dužine direktaša.

 

 

 

LINIJA, PLOVCI I UDICE

 

Šta je linija? Linija je osnovni najlon na kojem se nalazi plovak, mala grupa olovnica i predvez sa udicom koji se montira na vrh direktaša pomoću posebnog konektora. Debljine same linije su uglavnom: osnovni najlon/predvez, 0,12/0,10mm; 0,14/0,12mm; 0,16/0,14mm. Tu je najbitnije da se osnovni najlon razlikuje od debljine predveza za 0,02mm, odnosno da me bolje razumete, osnovni najlon uvijek mora biti deblji od samog predveza. Inače, ako bi došlo do nekog kidanja prilikom ugriza veće ribe ili nekog zapinjanja za kakav kamen itd, gubili bi celu liniju, ovako, pošto je predvez tanji od same osnove, gubimo samo predvez.

Kada koristim direktaše u ribolovu na moru, najviše koristim plovke oblika bačvice. Takvi plovci se puno bolje ponašaju i puno bolje stoje na moru. Istina je da bačvica nije toliko osetljiva kao neki drugi oblici plovaka ali na moru, za razliku od slatkovodnog ribolova, to ne predstavlja neki problem, morska riba ga bez većih problema potapa. U zavisnosti od dužine štapa i vremenskih prilika, na moru biramo nosivost plovka koji se krećuod 1,00 pa do 10,00 grama težine. Što je grublje more, biramo teži plovak i obrnuto.

Tu se još orijentišemo i na dužinu štapa, kao primer navodim štap dužine 9,00 metara na koji ne stavljam plovak manji od 2,50 grama, jer da je plovak lakši od navedene težine gotovo ga je nemoguće pravilno zabaciti radi male težine, odnosno velike dužine samoga štapa, dok sa štapom od 7,00 metara bez većih problema zabacujem plovak težine od jednog grama. Pošto direktaš nema mašinicu koja bi eventualne begove ribe amortizirala proklizavanjem kočnice kod same udice je najbitnije da bude dovoljno čvrsta.

Kada lovim sa bigetinima (mesni crvi) koristim uglavnom udice veličine 14, za komadiće lignje veličinu 12 a za sve ostale mamce, veličinu od 8 do 10. Uglavnom, svim mojim udicama za ribolov plovkom na moru karakteristične su dve stvari, a to su da su udice kraćeg vrata i šireg luka.

Još jednu bitnu stvar koju bih spomenuo je ta, da pri kupovini direktaša gledate da je bar u nekoj srednjoj cenovnoj kategoriji, znači za nekih stotinjak eura možete kupiti solidnu sedmicu iako imate i puno skupljih.

Zašto baš to napominjem?

Razlog je jednostavan, koliko para toliko muzike, kaže stara poslovica. Ako kupite istu sedmicu za nekih desetak-petnaestak eura, jer i takvih ima, u nemogućnosti ste loviti sa tankim najlonima. Zašto je to tako? Takvi štapovi su dosta krući i upotrebom tankih najlona dolazilo bi do čestih pucanja, dok sa kvalitetnijim direktašima, koji su uglavnom namenjeni takmičenjima, možemo koristiti jako tanke najlone. E sad bi ste rekli, pa kakve to ima veze, loviću ribu i sa jednim i drugim, što je donekle i tačno. Ali kad na vašim pozicijama imate konkurenciju koja barata finim priborom, vi nemate nikakve šanse da veličinom i količinom ulovljene ribe budete konkurentni. Kao primer naveo bi jednog svog prijatelja koji je tek nedavno počeo sa ribolovom i zanimala ga je upravo tehnika ribolova sa direktašima. Lično sam mu sugerisao da nabavi nešto kvalitetniji takmičarski direktaš, i kako to biva sa gotovo svim početnicima nije me poslušao i kupio je jeftiniju verziju direktaša, kojeg mi takmičari nazivamo u žargonu kolac, a to uistinu i jesu. Tako ga jednom sretnem na moru kako lovi i stanem do njega, zbilja je donekle i lovio, ali lovio je sve dok ja nisam izvadio svoj štap i zabacio do njegovog. Njemu su grizevi u potpunosti prestali, dok sam ja normalno lovio, čak je pokušavao da nam plovci budu udaljeni svega nekoliko centimetara ali on više nije imao niti griza. Razlog tome je bio što je moja linija bila duplo tanja od njegove i samim time manje uočljiva i prezentacija samog mamca je bila prirodnija.

 

MALO O RIBOLOVU

 

Jedna od ključnih stvari vezanih za ovu ribolovnu tehniku je prihranjivanje, odnosno kako većina na Jadranu k a ž e , brumanje. Ovde ću vam za početak dati jedan osnovni i jako jednostavan recept koji je dostupan svakome.

Osnovni recept uključuje dva kilograma krušnih mrvica, koje ćemo lako pronaći u svakoj pekari ili trgovini prehrambenih proizvoda. Zatim nam treba pola kilograma svežih inćuna ili sardele koje prethodno sameljemo kakvom starom mašinom za mlevenje mesa. Kada smo pribavili sve potrebne sastojke, u jednu kantu prvo istresite krušne mrvice i polako dodajte vodu (najbolje morsku). Krušne mrvice iziskuju puno vode radi njene fine granulacije, ali pazite da ne preterate, jer jednom previše usutu vodu više ne možemo izvaditi. Primietićete da ulivanjem vode krušne mrvice dobivaju na volumenu. Kad smo izmešali krušne mrvice, dodajemo samlevene inćune ili sardelu i tada sve skupa umesimo sve dok smesa ne postane homogena. Ako vam je smesa pretvrda, dodajte još malo vode, a ako je smesa premekana, dodajte krušne mrvice. Želite li loviti na samom dnu, napravite kompaktnu smesu od koje možete izraditi kugle veličine narandže. Lovite li na površini mora ili u pola dna, napravite smesu mekšom dodavanjem više vode, da bi se prilikom prihranjivanja ona odmah raspala pri prvom dodiru sa površinom mora. Tada će smesa polako tonuti prema dnu radeći mali mirisni i mutni oblak. Ovu smesu možete koristiti kao univerzalnu, koja je prikladna za svaku ribolovnu tehniku sa plovkom.

Kada jednom stignete na pecanje, prvo pripremite brum kako je prethodno objašnjeno, te u more ubacite par kugli veličine narandže. Ako ste kao mamac izabrali bigetine, njih ubacite praćkom u manjoj količini a posle u daljnjem ribolovu svakih 3 do 5 minuta. Kada jednom riba prihvati vašu prihranu i mamac, tada u nekim pravilnim vremenskim razmacima dohranjujte, kako sa brumom tako i sa mamcem koji koristite, razlog tome je kako bi zadržali prisutnu ribu na hranjenom mestu i kako bi privukli još druge ribe. Ako vam se ne pravi ova prihrana, dobro će vas poslužiti i sama naseckana sardela ili inćun, koja vam može poslužiti i kao mamac na udici.

Eto, nadam se da sam vam bar donekle približio ovu nadasve zanimljivu i uspešnu ribolovnu tehniku.

Ako odlučite da se oprobate u ovoj tehnici, obavezno nam javite vaše rezultate.

 

Autor teksta: Anel Hadžić - Hagy
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 32, Novembar 2011

Ostavite komentar