Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).

Nove osnove takmičarskog feeder ribolova na divljim vodama

Postavio Pedja Pašćan 20/11/2018 1 Komentara Destinacije / Vode,

Nakon postavljanja rekorda piste od 26.910gr ribe potražili smo neimara feeder ribolova u Mađarskoj Döme Gábora, da podeli s nama tajnu svog uspeha, koji je postigao na feeder takmičenju na divljoj vodi, na potezu Dunava kod Ordaša

Na divljim vodama jesen je izuzetan period pecanja. To tvrdi i naš stari poznanik Gábor Döme: „Kad prva zahlađenja zakucaju na vrata i magija jeseni prekrije krajolik, predivan ambijent i redovno niski vodostaj moje omiljene reke Dunava, prosto me mame na pecanje“, priča nam vrsni pecaroški as. Za neimara feeder ribolova u Mađarskoj znamo da spada u one pecaroše koji obožavaju rekreativni ribolov, no srce ih još više vuče prema takmičarskom ribolovu. Dolaskom jeseni Gabor je rešio da potraži potez na Dunavu kod mesta Ordaš. Ciljno.

Kako nam objašnjava, odlučio se da poseti to mesto s obzirom da se radi o pecaroškom mestu koje je inače i takmičarska pista, ne samo da bi uživao u lepotama jeseni i čarima ribolova, već i da bi iznova testirao svoju metodu pecanja, i obogatio sebe novim iskustvima. Na tom potezu inače svake godine u proleće i jesen održava se jedan od najpopularnijih feeder takmičenja u Mađarskoj, pod imenom Haldorádó Duna Netbarát Horgásztalálkozó. Na ovom visokorangiranom nadmetanju feederaša, da bi se izborili za titulu prvaka, uvek učestvuje najmanje 50 takmičara i to nezavisno od vodostaja i vremenskih prilika. Gabor je na ovoj pisti već pobedio (ove godine u maju), ostvarivši fenomenalan ulov od 26.910gr ribe, što je ubedljivi rekord ove piste. Njegov postignuti uspeh je bio razlog što smo ga i mi potražili. Zanimalo nas je, kako je velemajstor feeder ribolova uspeo da na Dunavu, na pisti gde je inače 10-15kg ulova izvanredan rezultat, do te mere poveća efikasnost feeder tehnike.

„Mislim da kad budem predstavio moju metodu feeder takmičenja, kao i opremu koju koristim, da će mnogi ljubitelji feeder pecanja to smatrati novom osnovom feeder pecanja na divljim vodama, i da će im ta metoda predstavljati jedan sasvim novi pristup takmičenju, i navesti ih na razmišljanje”, započeo je priču o svojim iskustvama iz prakse Gabor.

 

IZBOR MESTA

 

Gabor je krenuo od opšte činjenice da je na reci jedan od najznačajnijih preduslova za uspešan ribolov pravilan izbor pecaroškog mesta. Pronalaženja takvog mesta zapecanje za onog ko ima ribolovačkog iskustva i ne predstavlja neki problem. Naravno, ako se radi o rekreativnom ribolovu. Međutim, situacija je sasvim drugačija kada se radi o ribolovačkom takmičenju. Jer, kako tamo možemo da biramo najbolje pecaroško mesto?

Skoro nikako! Žrebanje nam dodeljuje konkretno parče pistei preostaje nam jedino da u zoni od nekih desetak metara širine pokažemo naše znanje i umeće, te da „proizvedemo” maksimalnu količinu ribe. I to istovremeno dok na tome rade i naše komšije. Konkurencija je na takmičenjima oštra te treba žestoko da se borimo za svaku ribu.

Što se takmičarske piste na Ordašu tiče, najveći broj feederaša ovde se opredeljuje za pecanje na nekih petnaestak metara udaljenosti od kamene obale, gde je inače Dunav najmirniji. Ta udaljenost je i pogodna i dobitna, jer na tom mestu može se okupiti značajna količina ribe prihranjivanjem. Naravno, to važi u slučaju kad smo sami na obali, međutim, slika na takmičenjima je nešto drugačija. S obzirom da većina takmičara upravo peca na navedenoj udaljenosti, iz te pogodne zone brzo će ponestati ribe. Zato oni smeliji, koji se upuste u eksperimentisanje, te zabacuju na veću udaljenost, a koja može biti i 20-25, pa i više metara, a koji još i znaju to udaljenije mesto precizno da prihranjuju, stiču značajnu prednost ispred onih koji pecaju blizu obale.

Naravno, da se precizno prihrani velika daljina i da neko postigne željeni cilj nije nimalo lak zadatak. Treba zasigurno savladati i izvežbati tehniku kako da se precizno prihrani udaljeno mesto, gde je čak i strujanje vode jače. Naravno da na takmičenju na reci kad se peca feeder tehnikom ne sme se rukom zabaciti u vodu ni jedna jedina gomboca primame. Iz razloga što hitac rukom nikada neće moći biti tako precizan, kao kad primamu zabacujemo štapom pomoću tehnike zakačenog najlona u klips mašinice. Zato je je moj savet da se na reci primeni identično pravilo kao i na stajaćicama. Odnosno da hranjenje i na divljoj vodi vršimo uz pomoć zakačenog najlona u klips mašinice!

 

OPREMA

 

Na pitanje kako da precizno zabacimo na veliku udaljenost primamu, koja može biti i gomboca teška i 200-300 grama, Gaborov odgovor je:

„Sa jakim Heavy feeder štapom. Ja to radim sa Nevis Raptor Feeder Extra Heavy štapom dužine 3,90m. Na mašinicu štapa stavljam pletenicu 0,20, koja sasvim lepo podnosi opterećenje. No, sa ovim štapom s kojim prihranjujem ne pecam. Za to je on suviše krut i tvrd. Za pecanje koristim feeder štap, koji još ima dovoljnu težinu bacanja da podnese veliku težinu montaže, ali koji je ipak dovoljno elastičan i mekan kod zamaranja ribe, a ima i osetljiv špic”.

Praksa je dokazala da tom zadatkuu potpunosti odgovaraju štapovi Spro Royal Sensitive Feeder 360H i 390H, koji su inače i lansirani na tržište sa mojim zaštitnim imenom. Na potezu Dunava kod Ordaša retko se zabacuje na veću udaljenost od 25m, te na ovoj stazi sasvim zadovoljava verzija štapa od 3,6m. Napomenuti štapovi pogodni su za pecanje na divljim vodama još iz jednog razloga. Na njima se nalaze karike većeg prečnika od prosečnih. I to je dobro jer reke uvek ponešto nose. Pa na najlon znaju da se zalepe cvetovi vrbe, topole i ko zna šta još...

Tako male karike mogu brzo da se popune, pa i da se polome osetljivi, klasični feeder vrhovi. Sa štapovima koje koristim to se ređe može desiti. Najbitnije karakteristike takmičarskih feeder štapova koje koristim na Dunavu već sam opisao. Što se mašinica tiče, moj izbor je Spro Special Feeder 555 mašinica, na čiju špulnu stavljam pletenicu Haldorádó Pellet Line prečnika 0,20mm. Smatram da nema potrebe koristiti deblji osnovni najlon, jer na navedenoj pisti na Dunavu veličina očekivanih riba to ne iziskuje. A osim toga tanji najlon pruža i manji otpor strujanju vode.

Treba da napomenem i to, da pre takmičenja imam običaj da uvek pripremim za zabacivanje tri feeder štapa, koji su sličnih parametara. S tim da do početka osnovnog hranjenja na sva tri štapa podesim daljinu zabačaja (u dužini osnovnog hranjenja) kačenjem osnovnog najlona u klips mašinice. Radim to jer sam uveren da je precizno zabacivanje i precizno hranjenje od presudnog značaja za uspešan ribolov i značajne rezultate. Da bi se dodatno osigurao,pravu dužinu na osnovnom najlonu označim sa belim filcem. To radim zbog predostrožnosti. Naime, zadesi li se da na udicu zagrize krupnija riba i moram otkačiti osnovni najlon iz klipsa, zahvaljujući toj oznaci moći ću nakon poentiranja ribe, bez gubljenja vremena, ponovo da podesim preciznu dužinu osnovnog najlona na dužinu hranjenja.

 

PRIMAMA

 

Osnovni sastav i dušu primame koju na feeder takmičenjima koristim na divljim vodama čine Haldorádó Nagy Dévér (velika deverika) i Ponty Piros (šaran crveni) primame, u koje još umešam i neophodne dodatke za tekuće vode. To su još sitni kamenčići, koji otežavaju masu primame, zatim Sensas Terre De Fond, koja otežava čestice primame, a koja za vreme rastapanja pravi ogromne žute oblake u vodi. Ne izostavljam ni lepak PV1, a niti kuvano žito, koje je pak omiljena poslastica za krupnije ribe. Sve to još i obogaćujem aromom. Konkretno koristim aromu Nagy Dévér i aromu Vörös Démon (crveni demon).

Vrlo malo koristim u miksu žive mamce, ali sam zato za upotrebu značajne količine smrznutih crvića. Na takmičenjima dobre efekte daju i larve komaraca koji se umešaju prvo u zemlju, zatim u primamu, što posebno privlači deverike. Moje je mišljenje, ko želi na takmičenju da ostvari dobar rezultat, pa i da pobedi, a u interesu tog cilja i da žrtvuje, njemu toplo preporučujem da u primamu svakako umeša larve od komaraca. Moje je iskustvo, da na takmčenjima i sa najboljim primamama ribe možemo maksimalno dva sata zadžati u mestu. Koristimo li u primami larve komaraca na opisani način, ribe će ostati sve do kraja takmičenja ispred nas. Na prosečnom rekreativnom ribolovu sličan postupak nije od presudnog značaja kao na takmičenjima. Savetujem da feeder takmičenje na reci započnemo sa osnovnim hranjenjem, koje se sastoji od 15-20 velikih gomboca, što ne predstavlja neki problem sa feeder štapom kalibra Raptor.

 

MONTAŽA

 

Volim da montaže sa kojom pecam budu jednostavne, ali i efikasne. Prestao sam da koristim klasične zatvorene hranilice na rekama iz razloga što u njih stane mala količina primame, a koja se još i sporo topi. Više sam za raketnu hranilicu sa kojom odjednom mogu zabaciti velikukoličinu primame (koliko ću hrane zgnječiti u njih, količina zavisi samo od izdržljivosti štapa), a osim toga iz njih i mnogo brže izlazi hrana. Zbog dobrih osobina takvih hranilica rešio sam da od sledeće sezone moja firma Haldorado lansira na tržište usavršene hranilice pod imenom Haldorádó Rocket Feeder. One će se praviti u 5 različitih dimenzija, od 15, 25 i 35 grama, koje su predviđene pre svega za stajaćice, i veće, od 50 i 70 grama za ribolov na rekama.

 

RIBOLOVNA TEHNIKA

 

Posle zauzimanja mesta na tri istovetna feeder štapa montiram hranilice različitih težina. Na jednu stavljam hranilicu od 35gr, na drugu od 50, a na treću od 70 grama. Jer još kao plovkaroš sam naučio da mamac možemo ponuditi ribama na tri načina:

° Da se mamac brzo pomera, slobodno se kotrlja

° Da se mamac pomera sporo, i još ga s vremena na vreme zaustavljamo

° Kad ga zaustavljamo potpuno.

Postoje takve ribe koje hoće da zagrizu samo onaj mamac koji stoji u mestu, a postoje i takve koje se zanimaju samo za brzo kotrljajući mamac. Mislim da na takmičenju takmičar mora da bude na sve spreman. Zahvaljujući ovim unapred pripremljenim štapovima sa različitim montažama može se, bez gubljenja vremena, proveriti koji način ponude mamca funkcioniše najbolje.

Ako se, na primer, prorede potezi sa montažom sa kojom se hranilica sporopomera, brzo mogu da promenim štap na montažu sa kojom mamac stoji ili se pak brzo kotrlja. U početku prvo zabacujem sa 50-gramskom hranilicom, a kao mamac koristim sendvič od crvića i larvi komaraca. Ako sam sve poradio kako valja, i ako mi je zabačaj precizan, čest mi je slučaj da već početno bacanje daje ribu. To se desilo i na pecaroškoj turi na kom su napravljene priložene slike. Bilo je i slučajeva, da je posle zabacivanja prošlo svega dvadesetak sekundi, kad se pošteno ni hrana nije istopila iz hranilice, a već je zakačena riba. Što je kod ove metode još značajno, zahvaljujući velikoj količini primame, koja se pomoću raketne hranilice odjednom zabaci, nema potrebe učestalo ponavljati hranjenje za vreme takmičenja.

Kako smo saznali, Gaborovo čisto pecanje trajalo je pet sati i on je za to vreme sa ovom metodom ulovio preko 40 kilograma ribe. Kako nam je poručio, verujem da ova količna ulova potvrđuje efikasnost opisane metode. I dodao:

„Želim da i Vi primenom ove metode oborite rekord staze na kojoj se takmičite, pa i da na divljim vodama posignete lepši uspeh nego ranije, na vašim ’prosečnim’ pecaroškim danima”

 

Autor teksta: Döme Gábor, Ištvan Kazi 
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 32, Novembar 2011

1 Komentara

Krejo:
14/04/2019, 01:00:32 AM
Odgovori

Dobar dan, potrebna mi je veoma vazna informacija. Uzeo sam jedan feeder stap za pecanje, ( 3,45m duzine) ( pocetnik sam inace) i voleo bih da znam da li masinica Falcon Rexon moze da posluzi h fider ribolovu. ( pogledajte na internetu, sarena je , zuto plava)

Ostavite komentar