Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Nešto se migolji u loncu Panonskom

Postavio Pedja Pašćan 01/03/2018 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Čikov je pre manje od jednog veka u karpatskoj kotlini bio sezonska konzumna riba, a danas ga ima tako malo, da bi sve što je od njega ostalo stalo u nekoliko povećih kotlića...

Uporedimo li hidrološke karte od pre dva veka sa ovim današnjim, a zatim to upoređenje proširimo na davnašnji i sadašnji riblji fond, stičemo utisak da su za smanjenje riblje populacije krive njive. Da bi njih bilo više, ribe je moralo da bude manje, jer je sa močvarnih terena sklonjena voda. Najmanje četiri riblje vrste su dovedene na rub istrebljenja, a da ni u jednom slučaju nije igrao ulogu preterani izlov, već „samo” nestanak staništa.

Linjak, karaš, mrguda, čikov... Niko nikada nije se napecao ovih riba, još manje ih se „natukao”. Ribolovci koji ovih godina stiču prve sede, teško mogu da se prisete kada su poslednji put ulovili neku od nabrojanih vrsta. A oni bez sedih o „četiri jahača ribljeg izobilja” poseduju samo teoretska znanja. Dežurni pesimisti već poodavno pričaju da se od tih riba možemo oprostiti, nikada više ih neće biti, i kraj...

Međutim, tamo gde je po pesimistima kraj, za neke druge likove je (novi) početak. Od ere velikih odvodnjavanja do današnjih dana mnoge vode postale su taman po meri čikovu, linjaku... Samo ih treba zapatiti. Mere zaštite, zakoni, propisi, odredbe, „Crvena knjiga”... daju dobru osnovu da se reintrodukcija čikova kao autohtone vrste u skoroj budućnosti odradi na mnogim našim vodama. Međutim, ne radi se samo o tome.

Nedugo nakon nastanka ideje da se ovlada kontrolisanim razmnožavanjem ugroženih močvarnih vrsta, nametnula se ideja da to preraste u neku vrstu pokreta. U njega bi bile uključene sve države koji su geografski prisutne ili su hidrološki vezane za prostore na kojima su sada već ugrožene vrste svojevremeno bile masovno zastupljene. Prema okvirnim zamislima ne bi se radilo o glomaznoj internacionalno-politikantskoj tvorevini, već isključivo stručno-zanatskoj grupaciji, koja radi po principu zajedničkog „lonca pameti”. U taj simbolički lonac svi bi trpali znanja kojima raspolažu, a vadili koliko im treba. Ideja je potekla iz činjenice da sve zemlje Panonskog okruženja imaju različite zakone, odredbe, propise – pa je tako realizacija pojedinih zamisli neizvodljiva na jednom mestu. Iliti: ni u jednoj državi ne može da se odradi od početka do kraja, a da se ne pojavi potreba za uključenjem komšija. Primera radi: jedna od država raspolaže određenim resursima pojedinih vrsta; druga je ovladala kontrolisanim razmnožavanjem; treća ima odgovarajuće vode za eksperimentalno poribljavanje; četvrta nema ništa, ali je zainteresovana da stekne sve, jer ima dobre propise; peta bi da uloži pare u to, jer vidi mogućnost zarade.

I ovo je trenutak, kada se čikov „umigoljio” pod svetlo refl ektora.

Ribolovci koji čikova još pamte, o njemu govore kao o neprikosnovenom šampionu u disciplini prizivanje grabljivice na udicu. Od njega boljeg mamka za smuđa, vele – nema. Samo što ga više nije dozvoljeno izlovljavati. Samim tim, niti ga prodavati, niti ga posedovati, niti ga koristiti kao mamka. Međutim, ukoliko je – iliti kada bi bio – ribnjačkog porekla, i namenski uzgajan, po važećim propisima ne bi postojala prepreka za njegovu upotrebu kao mamka. U opstanku, ili „velikom povratku” čikova ekonomski momenat može da ima značajnu ulogu.

Nakon obavljenog kontrolisanog mresta čikova i podizanja eksperimentalnog jata, nedvosmisleno je dokazano da pomenuta riba već u godini izleganja može da dostigne tržišnu dimenziju. Jedinke iz aprilskog mresta krajem jula bile su dugačke oko 12 centimetara, što znači da mogu na udicu. Osim tog podatka veoma je bitna činjenica, da veoma skupo prihranjivanje jedinki u praskozorju života – koje je uvek najveća stavka u uzgoju – kod čikova uopšte ne treba primenjivati. Dovoljno ga je izmestiti u unapred i na pravi način pripremljene bazene sa prirodnom hranom, i to neposredno nakon izleganja.

Ne gajimo iluziju da se na ovoliko prostora mogu nabrojati svi detalji i sve finese masovnog uzgoja jedne gotovo izumrle riblje vrste. Ali bitno je naglasiti, da u njegovom opstanku – za razliku od mnogih sličnih vrsta – ozbiljnu ulogu igra činjenica da uzgoj obećava para!

Sve manje utopistički deluje ideja prema kojoj će opstanak ribljeg sveta osigurati gazdinstva. Oni, koji će ribu proizvoditi jeftinije, nego što je prodaju oni koji je kradu. Možda će radnicima uspeti, što Prljavom Hariju nije.

 

Autor teksta: Mihalj Buzaš 
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 24, Mart 2011

Ostavite komentar