Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).

Moćni protfiš noćni

Postavio Pedja Pašćan 28/08/2018 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Slično ljudima, i među ribama postoje domaći izdajnici - za strane plaćenike ne znam. Na početku karijere, smuđa sam tražio uz tuđu pomoć (u ulozi izdajnika: bucov). Gde jednog nađeš danju, drugi će biti noću. Odavno ne eksploatišem relacije mrena-som, tj. krupatica-deverika, tj… Zauzvrat, ne propuštam tandem sabljar-protfiš!

Rečenica “nađi izdajnika sabljara, našao si protu-patriotu” zahteva hirurški precizno seciranje. Većini nizijskih riboljuba sabljar je bezvredna stranputica. Nit’ mu znaju navike, nit’ su ga ikad namerno lovili. Evo kako stoje stvari. Leti, sabljar je riba srednjih i površinskih slojeva brzog toka, dok protfi š bar 80% vremena provodi na 2,5-5 metara, uz dno. Preostalih 20% su situacije sa poluosvetljenim/neosvetljenim lovištem. Svakako najtipičnija je sumrak posle vedrog dana. Sunce leže, prota se diže. Isto se dešava i po vetru: talasi lome površinu, prodiranje svetla je smanjeno, ala kreće u akciju. Najbolja je kombinacija dvaju faktora, recimo vetar/sumrak, oblaci/ sumrak. Volim tandem oblaci/vetar, jer površinski cug padne u podne, kad mu vreme nije. Kao kompenzacija, večernji cug izostane: protfiši se namirili preko dana, za večerom nema potrebe. Idi kući.

Kad evociraju neke od svojih naj-ulova, iskusni ribolovci pričaju o „teoriji prvog dana“. Recimo, posle mnogo sparnih dana dolazi do promene na bolje. Počinje da duva hladan vetar... riba reaguje povećanim apetitom. Po pravilu, ribolov je najbolji prvog, eventualno i drugog dana. Providnost vode postaje ključni faktor. Pale kiše u Nemačkoj, talas mutljaga stig’o do nas. Ako potrefi š prvi dan, kad do juče bistra voda počinje da se muti, imaš ribolov za pamćenje. Dosta puta u mladosti bio sam u idealnim situacijama za ovo. Sličan ribocid danas ni slučajno ne bih ponovio! U prvom satu 40 udaraca (Meps „Black Fury“), strašno...

 

JE’N, DVA, TRI...

 

Pod optimističkom pretpostavkom kako neko u ovoj zemlji još radi (ispravka: ide na posao), seciraću popodnevnu seansu: vedar dan bez vetra i Sunce koje ti sija u lice, što za posledicu ima osvetljeno lovište. Taktička pretpostavka: krupni primerci (1-2kg) najtopliji deo dana provedoše na 4-4,5 metra, uz dno, a sitniji (budući da, kao svi klinci, žegu bolje podnose) na 2-2,5 metra.

Početak prvog čina označava Sunce koje seda na horizont. Vreme trajanja: 30-40 minuta. Plivajući uz dno, odrasli protfi ši polako kreću ka plićoj vodi, prateći samo njima znane orjentire i saobraćajnice. U jedan mah, nailaze na svoje duplo do trostruko lakše saplemenike. Iš! Omladinci nemaju kud, i sami kreću ka obali.

Drugi čin počinje sa Suncem koje je upravo zašlo, i traje koliko i prvi. Mlađi primerci ekspresno završiše horizontalnu dnevnu migraciju – eno ih kako luduju po plićacima, obesno rasterujući mlađ. Oprezni, veliki protfi ši gotovo nikad ne zađu toliko plitko. Čak i kad se intenzivno hrane, na površini se ništa ne vidi pa gozba prođe neopaženo. Eventualno, od lokalnog „stručnjaka“ dobije smuđevsku dijagnozu!

Treći čin traje najduže, oko sat i četvrt. Karakteriše ga naglašen površinski cug, kao pokazatelj da je i vertikalna migracija uzela maha. Ne kažem kako trenutno na tri metra nema protfiša – ima, al’ mlogo malo, bre. Uz to, riba koja je sada uz dno je sigurno mnogo neaktivnija (tj. teža za prevariti) od one koja se digla, zar ne?

 

SELEKTIVNOST, LJUDSKA

 

Nije svejedno nišaniš li pokilaše ili dvokilaše. Svi bi ono drugo – i tata bi, sine... Samo, ima li ih na t(v)om terenu? Kakve su nam vode, pametnije je da se u prvom činu posvetiš velterašima, u trećem – teškašima. Najviše objašnjavanja čeka te u drugom činu... Lično, volem da dosađujem teškašima sve vreme, po cenu da mi pri polasku kući kutija bude upola praznija! Svaka luda ima svoje veselje, ovo je jedno od mojih.

PRVI ČIN.

Bez obzira nišaniš li male ili velike, tvoj lažnjak mora da ide što bliže dnu. Ovo je najlakše postići tonućim varalicama, što traži odlično poznavanje konfi guracije terena. Ili to ili jako dubok džep, jer pad koncentracije svaki put rezultira gubitkom vobliške od 3-4 evrića. Početniku je pametnije da troši džigove. Jeftini su, lovnost im je dokazana, retko zapinju – idealno. Baš mora vobler? Uzeti plivajućeg srednjeronca maksimalne dubine zaranjanja 1,5-2 m. Kad čukne o kamenčinu/granu, napravi pauzu - on krene u vis i preskoči prepreku. Prezentacija: umereno brzo koso uzvodno povlačenje, uz poneku kratku promenu pravca (vrhom štapa). Efi kasna je i pauzica zbog koje varka nakratko prestaje da vibrira. Iako ni šedovi nisu loši, „kruškice“ ovde sijaju punim sjajem. Protfi šu sve liči na ribicu koja, nemajući dovoljno snage, biva povučena u rikverc prejakom strujom. Kako neodoljivo! Problemi nastaju ako vobler ne uspeva da zaroni dovoljno duboko. Najprezentaciju nude tek tonući modeli. Zabaci pred sebe, odbroj (21, 22, 23) do neke dubine, kreni. U sledećem hicu broj do 24, u sledećem do 25... Zakačio si? Bar znaš do koliko da brojiš a posle pola sata-sat se sa velikom sigurnošću može reći ima li tu protfi ša ili ne.

DRUGI ČIN.

Sitniji primerci (ispod 0,75kg) tako su blizu, da najbitniji deo prezentacije postaje tišina. U prethodnom činu to nije bilo važno, zverke su bile dovoljno daleko ali sada... Začudo, leptirići (nulica i kec) su bolji od vobler(čić)a. Većina će vući popreko ili koso uzvodno, ti probaj i koso nizvodno (!), pola metra od površine i/li pliće. Pri trenutnoj osvetljenosti lovišta protfi ši se, slično smuđu, transformišu iz Hajda u Džekila. Vući relativno brzo – za trećinu brže nego pre pola sata – jer ovo su primerci na vrhuncu aktivnosti. Plus love u jatu a to ti itekako odgovara. Konkurencija je strašna pa jadnog Mepsića često startuju dvojica is-to-vre-meno!

 

Krupni primerci patroliraju platoom između primarnog (glavnog) i sekundarnog odseka. U želji da se namire pre ostalih, najagresivniji teškaši više nisu uz dno, nego bar metar iznad. Zn’či, isti onaj srednjeronac (kojim si u prošlom činu tražio mlađariju) sada je pravo oružje za gladne askurđele s vrha jata. Vući relativno sporo i ujednačeno, bez većih promena pravca jer svetla je jedva dovoljno (proti je teško da nanišani isuviše živahnu metu). Jedna pauzica u toku hica se preporučuje ali nije obavezna. E sad, pri sporoj prezentaciji matica zanese kruškicu ka obali pa je ona u zoni udarca relativno kratko. Zatrebaće par čizama „dupetara“. Pre početka prvog čina ugazi, i smiri se. (Prethodno sve potrebno stavi u prsluk). Što dalje uspeš da ugaziš to bolje, Yogi će duže biti na strelištu. Kad teram mak na konac, ovo radim 4,5 metra dugim trodelnim mečom, zbog duže poluge! Tamo gde kolegi koji „lovi“ s obale varka, zbog zanošenja struje, u najboljem slučaju provede koji sekund, moja „Sonja“ stoji par-ki-ra-na, trepereći kao Ruženka Hrabalova. Shodno istom, egzekuciju može da odradi i baba Kurana. Cenim, ne treba da objašnjavam zašto tonući voblići ovde ne piju vodu.

TREĆI ČIN.

Mrak je, a protfi ši nit’ imaju vid kao smuđ, nit imaju zube. Mala usta su još jedan hendikep. Stoga mamac mora da je još sporiji nego u 1. činu. Ubedljivo najviše udaraca – pa još na površini – desi se pri lerovanju! Frljni plitkoronca, dovedi ga na(d) hot-spot, parkiraj. Pola minuta bez akcije? Obori štap nizvodno, da kruška krene u rikverc pola metra-metar. Zatim je pooolako štapom dovedi na isto mesto, uz vibraciju koja se polako vraća do punog obima. Ovakav hitac može da traje dva sata. U praksi, posle dva minuta bezakcije spoooro izvuci slatkiš i ponovo zabaci. Često, pljusak od njegovog pada protfi šu je najbolji aperitiv. Ručica prešla četvrt kruga. Balza oživljava, trepereći k’o srce slavujsko... Tup!

Ne možeš da ne voliš ovo, u zvezdanoj noći panonskoj.

 

(ANTI)SELEKTIVNOST, PROTFIŠKA

 

Toliki blinkeraši stukoše živote na Dunavu (Tisi, Savi...) smuđeve i bucove proređujući, i skoro svi protfi ša zanemariše! Da, bilo je slučajnih ulova ali nikad u dovoljnoj meri da se „protivnikovom“ mentalnom sklopu i afi nitetima posveti bar stoti deo vremena potrošen na smuđa. Kao i svaki grabljivac, i protfi š je selektivan. Pod uslovom da to može da mu stane u usta, hraniće se onim čega na lovištu ima najviše. Ako se radi o ribicama, lepo – ima(š) realne šanse da opamprči leptirče, gumicu ili voblerče. Još kad, slučajno ili ne, nagaziš mamac adekvatnog gabarita tj. vibracije... Ihaj.

Problemi nastaju leti, u top sezoni za noćni lov prote. Teškom mukom prevario trofrtaljca. Hm, stomak će mu pući. Gde mi je nožić? Gamarusi, puna šaka. Kako ih imitirati? U ovoj varijanti, nikako. Problem br. 2: insekti. Da bi se i sam gostio sitnom mlađi (2-2,5cm), kao što to radi vesela mladež, krupan protfi š bi morao da izađe preplitko. Poslovično oprezan, radije će tući bube. Jes’ da su dvadesetostruko manje od onih „ribica“, ali ih je milijardu puta više! Pridruži se i ti gozbi. Ispred voblera/leptira, na bočni predvez montiraj adekvatno sitnu mušicu. Trebala bi da skakuće po površini što je dosta teško postići, jer ni Homo Sapiens nema noćni vid. Opcija B: mušica koja drht(ur)i. Ovo je lako postići. Stegni strunu palcem i kažiprstom, sporo motaj. Šta je pravi pristup kaš’će ti se samo, kad počnu drčna protfi ška ču(p)kanja.

U najčudnijoj, meni najstranijoj varijanti, krupni pa i kapitalni primerci opaljuju isključivo mušice. Dakle, ne strimere koji imitiraju mlađ, neg’ imitaciju određenog insekta! Na nokat staje a lovi dvokilke, serijski... Kad god mi se ovo desi osećam se nekako glupo. Onoliko voblera i guma na gomilu navuk’o - zar da sednem u vremeplov i vratim se vaser kugli? Neće moći. Sbirolino, kažeš? E, to je nešto drugo. Možda sasvim spoooro uzvodno vučenje, bolonjezom od šest metara? Uz svetleće perlice!? (Ludak, treba ga zatvoriti).

Trk na vodu, Srbijo.


Autor teksta:  Đorđe Veber
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 29, Avgust 2011

Ostavite komentar