Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Malo vode na dlanu

Postavio sportski ribolov 31/03/2017 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Zakon o ribarstvu, prvi put posle više decenija, ozbiljnu pažnju posvećuje ugroženim vrstama – Da li je potrebna edukacija ribolovaca, kako bi mogli da ispoštuju zakonske odredbe? – Veštačko razmnožavanje i uzgoj, sa ciljem reintrodukcija linjaka, karaša, čikova... Posao budućnosti za male ribnjake...

Naredbom o ustanovljavanju lovostaja trajno je zabranjem izlov najmanje devetnaest vrsta riba i dve vrste raka. Ka- žemo „najmanje”, jer naredba u slučaju zmijuljica koristi termin „sve vrste roda” Eudontomyzon ssp i Lampetra ssp. Na spisku se nalaze dve vrste haringi, moruna, četiri jesetre, dva vretenara, koji baš i nemaju velikog učešća u ulovu naših ribolovaca. Međutim, nije nam cilj polemisanje sa zakonodavcem, niti prepisivanje pasusa iz Službenog glasnika. Zaštita retkih i ugroženih vrsta je dobra odluka i treba da zaživi.

 

Upravo zato nije na odmet znati da su u našem okruženju, na planu zaštite pojedinih ugroženih vrsta, u proteklih nekoliko godina načinjeni značajni koraci. Čak su i naši stručnjaci, uz pomoć inostranih kolega, ovladali tehnologijon i tehnikom veštačkog razmnožavanja linjaka i zlatnog karaša. Uzgred, u „veštačkom razmnožavanju” nema ničeg veštačkog, ničeg neprirodnog i genetski manipulisanog, nego je sve prirodno. Čovek samo usmerava, čuva, pazi i mazi...

 

Paralelno s tim veoma su značajna nova saznanja do kojih su stručnjaci došli prilikom uzgoja populacija linjaka i srebrnog karaša dobijenih veštačkim razmnožavanjem. Nakon što su stvorili velike količine, došli su do novih zapažanja, koje na malom uzorku nije bilo moguće videti. Radi se prvenstveno o brzini rasta linjaka i zlatnog karaša kada se uzgajaju u monokulturi ili mešovito, i upoređivanjem tih rezultata sa rezultatima dobijenih prilikom njihovog uzgoja u polikulturi sa srebrnim karašem i šaranom. Krajnje pojednostavljeno: narod bi rekao: kao ... i oko!

 

LinjakNije nam cilj prepričavanje tabelarno iskazanih rezultata, već samo interpretacija konačnih. Brzina rasta linjaka i zlatnog karaša u društvu srebrnog karaša upola je manja, nego jedinki iz istog jata, ali uzgajanih u monokulturi! Pored toga, jedinke linjaci i zlatni karaši u društvu srebrnih karaša pokazuju nedvosmislene znake slabe uhranjenosti i zakržljalosti. Eksprimenti su potvrdili da je razmnožavanje srebrnog karaša ginogenezom, tokom čega ispoljava mresni parazitizam, manje opasno od konkurencije u ishrani. Od ranije je poznat podatak da dvadesetak srebrnih kara- ša ukupne mase jednog kilograma dnevno pojede prirodne hrane koliko i pet šarana kilaša. Po linjaka i zlatnog karaša to je, izgleda, još pogubnije.

 

Istovremeno, populacije držane u monokulturi ispoljile su veoma brz rast. Mnogo brži od onog koje je do nedavno navodila stručna literatura. Paralelno s tim dokazano je da linjak i zlatni karaš podnose velike gustine nasada. Gornja granica za sada nije poznata, eksperimenti su i dalje u toku, međutim, već sada je evidentno da je pet tona po hektaru lako izvodljivo. Za uspešan uzgoj tako masovne populacije nisu dovoljni prirodni prehrambeni resursi, neophodno je i prihranjivanje. Blago prilagođena hrana za šarane pokazala je dobre rezultate. Ove činjenice imaju dodatni značaj, ukoliko se uzme u obzir da je mlađ linjaka i zlatnog karaša na evropskom tržištu izrazito tražen artikal, i postiže visoku cenu. Poređenja radi: kao podmladak ugroženih i retkih, znatno je skuplji od mlađi štuke i smuđa.

 

ČikovTokom eksperimenata, prilikom kojih su linjak i zlatni karaš uzgajani u društvu čikova, stručnjaci su zapazili da im je rast gotovo identičan kao kod jedinki gajenih u monokulturi. Iz toga se izrodila ideja da pristupe veštačkom razmnožavanju čikova. Dok je na karaša i linjaka „otišlo” tri godine, čikova su – zahvaljujući stečenom iskustvu – uradili „iz prve”. U prilog ovakvom uzgoju čikova govori činjenica da raste relativno brzo, i da je već u godini izleganja zreo za tržište – kao mamac.

 

Ribnjački uzgoj otvara mogućnost reintrodukcije ugroženih vrsta u sve vode u kojima trenutno vladaju životni uslovi podesni za razvoj i napredovanje populacija nabrojenih vrsta. Nije na odmet znati da su one u neka davna vremena delile stanište. Sve dok se naši preci nisu dosetili da odvodnjavaju. Ugroženost linjaka, zlatnog karaša i čikova nije posledica preteranog izlova, već nestajanje staništa. Me- đutim, od davnih vremena na ovamo nastalo je mnogo voda, koje bi ovim vrstama bile potaman, kada bi ih u tim vodama bilo. Ostaje nam „samo” da ih tamo vratimo. Sada već raspolažemo znanjem da to uradimo. Ali slika ne bi bila kompletna, kada ne bismo pomenuli još jednu vrstu, koja je za vraćanje „zrelija” od linjaka, karaša i čikova. Radi se o ribi po imenu crnka, rapa iliti umbra. Možda je jedina vrsta koju ne zovemo po narodski, već posežemo za skraćenicom naučnog imena (Umbra krameri). To je trenutno, verovatno, najugroženija vrsta u Evropi. I ima jednocifreni broj staništa na kojim još ima samoodržive populacije. Pominjemo je iz dva razloga. Prvi je da je onomad delila stanište sa čikovom, zlatnim karašem i linjakom. Drugi razlog je da se na njenom (polu)veštačkom razmnožavanju takođe radi. Da li će biti iz „prve”, koliko već ove godine, uskoro ćemo videti. Ako ne bude, sačekaćemo!

 

Autor teksta: Mihalj Buzaš
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 12, mart 2010.

Ostavite komentar