Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).

Koji štapovi ribolovcima trebaju?

Postavio sportski ribolov 02/11/2016 0 Komentara Ribolovački pribor i oprema,

Po pravilu, svaka nova sezona na tržište donosi novotarije kojima proizvođači pokušavaju da povećaju svoju prodaju i prilagode se novim svetskim trendovima...

Treba nam štap koji će optimalno da odradi izbačaj i registruje ribu ili rad varalice, kao i da izvuče ulovljenu ribu (nekima treba i da iznese iz vode). Kroz istoriju posmatrano u proizvodnji štapova, primećuje se trend razvoja materijala od kojih se oni proizvode, a sa ciljem da dobijemo osobine koje će zadovoljiti sve tehničke zahteve ribolova i ribolovca koji se kroz vreme sve više povećavaju. Ukratko ću se osvrnuti na materijale koji se koriste za izradu blank štapa:

  • bambus (beli i crni) štapovi
  • fiberglas štapovi
  • kompozitni štapovi
  • karbonski štapovi

 

Bambus štapovi

Predstavljaju početak savremenog shvatanja izrade štapova, a kroz njihovu modifikaciju koja se sastoji od isecanja komada i lepljenja u šestougaonu formu dobili smo vrhunske štapove veoma visokih performansi, ali, nažalost u većini slučajeva i veoma skupih. Takvi štapovi se danas najčešće proizvode za mušičarenje jer poseduju veliku elastičnost i snagu.

 

Fiberglas štapovi

Da bi se pokrili i ostali segmenti ribolova (osim mušičarenja), u upotrebu su uvedeni i štapovi od fiberglasa. Najpoznatiji ovakvi štapovi su Istočno Nemačke firme Germina koja je proizvodila širok spektar štapova primenjivanih za bukvalno sve vidove ribolova, a do dana današnjeg mnogi ribolovci ih koriste posebno za dubinski ribolov od bele ribe pa sve do soma. Jedina mana ovih štapova je, bila i ostala, slaba hilzna (spojnica), koja veoma često puca. Osim višedelnih fiberglas štapova, izrađivali su se i jednodelni (šuplje unutrašnjosti), od kojih su najpoznatiji tzv. žuti roling štapovi, veoma popularni kod starijih novosadskih ribolovaca.

Tehnoški razvoj je doneo karbon i krenulo se sa primenom kompozitnog materijala. Naime, sada je moglo u određenom procentu smanjiti učešće fiberglasa u sastavu blanka.

Dobijena je manja težina štapa, povećan je modul elastičnosti. Zbog tih osobina materijala bilo je moguće proizvoditi štapove veće dužine, manje težine i boljih kvalitativnih karakteristika od fiberglas štapova.

 

Karbonski (grafitni) štapovi

Stvorili su mit da se može napraviti štap koji pokriva sve tražene performanse, vezano kako za vrstu ribe, tako i za tehniku ribolova. Ali, napretku nikada kraja! Tako smo svedoci sve novijih i kvalitetnijih ugljeničnih vlakana, koja podižu nivo traženih mogućnosti štapova u svakom segmentu ribolova.

Oplemenjivanje grafitnih vlakana je tehnološki proces koji se konstantno usavršava, jer zahtevi savremenih ribolovaca i konkurencija između proizvođača opreme sve više rastu.

U ovoj priči neću komentarisati Boron kao osnovni materijal, jer je on po fizičkim osobinama predstavljen u nekom vremenu ispred karbona, ali je zbog visoke cene izgubio tržišnu trku.

Ni Kevlar nije uspeo da se održi kao dobar i pouzdan materijal, pre svega zbog svojih hemijskih i fizičkih osobina, koje mu onemogućavaju da bude kompatibilan sa nijednim od prethodno navedenih materijala te je našao primenu samo kao dodatni očvršćivač karbonskih štapova. Vlakna kevlara povećavaju zategnutost karbonskog štapa do 15%. Karbon i kevlar povezuje epoksidna smola, kao lepak, a usled zamora materijala, taj kevlarski vez ima ograničavajući faktor u trajnosti samog blanka.

Limitirajući faktor kod karbona predstavlja oksidacija vlakana. Naime o čemu se radi. Između slojeva karbonskih vlakana i lepka kao veziva vremenom uz prisustvo kiseonika dolazi do reakcije koja izaziva oksidaciju.

Da bi člankovi bili što lakši i čvršći prilikom njihove izrade primenom tehnologije koja smanjuje količinu epoksidne smole koja je vezivo vlakana, dobijamo efekat prenapregnutosti vlakana, što daje odlične osobine blanka. Blank je lakši i senzibilniji, pravilnim rasporednom snage, odnosno prečnikom duž korisnog tela, dobijamo štapove kod kojih se akcija planira u zavisnosti od snage otpora, a težina bacanja odnosno njen raspon širi. Tako da danas imamo štapove i sa težinom bacanja od 5-100g.

Sve se te osobine još ugrađuju u namenu štapa po vrstama ribolova.

 

1. Po snazi:

  • laki ribolov
  • srednji ribolov
  • teški ribolov

2. Po nameni ribolova:

  • za plovak
  • dubinka
  • varaličarenje
  • za takmičenje u bacanju u dalj i gađanje mete

Svaka od ove četiri najpoznatije vrste štapova ima varijante prilagođavanja potrebama – tehnikama ribolova.

 

3. Tehnika sklapanja:

  • teleskopski štapovi
  • štek štapovi: spoj sa trnom; donji deo ulazi u gornji; gornji deo nailazi na donji.

 

Modul elastičnosti

Na štapovima stoji oznaka JM, na primer JM6 označava karakteristiku, odnosno koliko taj materijal može podneti opterećenja, a da pri tom ne dođe do deformacije. Što je veći broj i snaga materijala je veća.

Težina bacanja odgovara nižoj do najvišoj mogućnosti da kvalitetno i bez rizika izbacimo određenu težinu mamca. Ako je štap deklarisan da treba da baca 20-70g, onda teret ispod 20% ne stvara dobar „katapult“ na štapu i ne izbacujemo precizno, ma koliko brzo zamahivali. Kod veće te- žine od 70g ulazimo u rizik da usled prenaprezanja „katapulta“ dođe do loma. Pri tome „katapultom“ nazivamo izazvanu snagu štapa, koja zavisi od njegove elastičnosti i same akcije štapa. Ako je oznaka librama, jedna libra se računa kao 30g.

 

Akcija štapa

Predstavlja količinu elastičnosti po dužini štapa. Nekada se obeležavala štapovima i kretala se od 1 do 4 ili od A do D. Elastičnost na broju 1 je bila u prvoj četvrtini od vrha štapa, kao i oznaka A, da bi sa svakom narednom četvrtinom došli do broja 4, odnosno oznake D, što znači da je savitljivost do donje četvrtine, a takvi štapovi su poznati kao „parabolici“.

Danas ne nalazimo oznake akcije na svim štapovima. Mnogi proizvođači žele da predstave svoj štap kao najadekvatniji za određenu vrstu pecanja i samim tim priznaju garanciju da je u odnosu na namenu i težinu bacanja napravljeno upravo ono što garantuje da zadovoljava prosečne potrebe, ali ako nešto nije čvrsto definisano, moramo sami svojim iskustvom ili afinitetom osetiti.

 

Svaki ribolovac mora odrediti prema svojoj prirodi što je ono pravo, da bi mogao štapom, kao „produženom rukom“ dirigovati zabačaj, vođenje varalice, vađenje ribe i otkačivanje zaka- čene udice za neku prepreku. Namerno završavam sa otkačivanjem udice jer je to bio najkobniji trenutak u životu mnogih štapova koje donose u moj servis. 

 

Preporuke:

  • ne treba savijati štap preko 90 stepeni vrh u odnosu na kundak
  • ne treba trzati vrhom štapa jer se zamara i štap i mašinica
  • ako ono što je zakačeno ne popušta pri snazi najlona, nije vredno žrtvovanja štapa.

 

Autor teksta: Danilo Richter
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 7, oktobar 2009.

Tagovi: stapovi pribor

Ostavite komentar