Kada želim da kažem božansveno, kažem Gradac

Nepopravljivi optimisti će bez razmišljanja reći da u Srbiji nema potpuno čistih reka i obala bez plastike, kesa, rashodovane bele tehnike i svih ostalih rezultata srpskog poimanja korišćenja prirodne sredine i dobrog izleta. Naravno da postoje i takva mesta ali sa jednom zadrškom. Ili tu ljudska noga još nije kročila, ili je to bilo isuviše retko i obavezno od strane nekog „zaluđenog“ prirodnjaka. Ipak, da ne bude baš sve tako crno, pobrinuli su se neki razboriti ljudi iz Valjeva i napravili (ili bolje reći sačuvali) prirodnu oazu koja godinama prkosi našem mentalitetu. Zaista ne znam osobu koja je posetila klisuru reke Gradac i nije bila impresionirana onim što je videla i doživela.

O reci Gradac sam od svojih prijatelja mušičara godinama slušao priče koje su se graničile sa religijom. Sve do trenutka kada sam i sam posetio ovo mesto i postao još jedan od brojnih „vernika“. Još uvek se sećam dolaska na parking kraj manastira Ćelije, proveravanja opreme i spuštanja putem prema klisuri gde je odzvanjao huk brzaka. Sve ostalo je istorija, bar za mene.

Dužina toka reka Gradac je 28km i nastaje spajanjem Bukovske reke i Zabave. Uliva se u Kolubaru, i to u samom Valjevu. Voda, koja se u gornjem toku može slobodno piti, pripada prvoj kategoriji i jedna gatalinka, zelena, je od načistijih u Evropi. Zbog svog bogatstva biodiverziteta i geomorfoloških karakteristika, klisura reke Gradac je proglašena predelom izuzetnih odlika i zaštićenim prirodnim dobrom, a površinom od 1270 Ha uspešno gazduje Ekološko društvo “Gradac” iz Valjeva.

U klisuri koja je urezana u kraškom terenu valjevske podgorine izrazito dominiraju krečnjačke stene. Prosečna dubina klisure iznosi 150-200m a najveća je u uzvodnom delu, gde na pojedinim mestima dostiže dubinu od 300m. Kako je reka kanjonskog tipa, sa malo širokih livada u priobalju, antropogenih tvorevina je malo, tako da se i okolna sela nalaze iznad kanjona. S druge strane, raznolikost staništa kao što su plavine, aluvijumi, kraška vrela, litice i kamenjari uslovili su izuzetnu raznovrsnost ekosistema na malom prostoru. Karakteristika klisure su i različiti tipovi vegetacije – šume, šikare, šibljaci, livade i obalska vegetacija. Na ovom prostoru registrovano je oko 400 biljnih vrsta i 240 vrsta gljiva, i predstavlja stanište većeg broja reliktnih vrsta. Šumske zajednice se sastoje od vrbe, jove, topole,graba i hrasta. Među značajnim biljnim zajednicama na nacionalnom nivou mogu se izdvojiti divlje orhideje, čije se prisustvo ogleda u više vrsta.

Fauna reke Gradac je posebna priča. Mada se tokom dana i na otvorenom prostoru teško mogu posmatrati, sisari su zastupljeni u velikom broju. Od bubojeda (ježevi, krtice, rovčice, slepi miševi) preko glodara (miševi, voluharice, veverice, puhovi, zečevi), pa sve do životinja iz reda zveri (lisice, divlje mačke, kune). U nešto manjem broju i u prolazu prisutna je srna i divlja svinja, a od nedavno se u gornjim delovima klisure, oko izvorišnih krakova, povremeno sreću vukovi, pa čak i medved. Ipak, po svom značaju i lepoti izdvaja se vidra, životinja iz porodice kuna, kao nepogrešivi indikator čistih vodenih tokova. Oko 100 vrsta čini ornitofaunu klisure.

U sklopu prirodne celine Valjevske planine, Gradac je u sastavu jednog od 42 srpskih IBA područja (predela od međunarodnog značaja za ptice). Na liticama se gnezdi par sivih sokolova, a pored nijh prisutne su i retke vrste kao što su buljina, suri orao, kamenjarka, daurska lasta, siva žuna, crnogrla strnadica i čižak. Ako prilikom pecanja ili šetnje obratite pažnju, lako možete na kamenjarima oko brzaka videti vodenog kosa i potočnu plisku ili uz obalu vodomara i polojku. Najpoznatiji gmizavac klisure je svakako poskok, naopasnija otrovnica naših prostora. Ima ga u velikom broju i treba pripaziti tokom proleća i leta kada se najčešće sunča na prilazima reci po priobalnom kamenjaru prošaranom retkim žbunjem. Bez obzira na toksičnost njegovog otrova, to je korisna životinja koja značajno reguliše populaciju sitnih glodara. Pored poskoka, prisutna je smukulja, smuk, belouška i ribarica a u populaciji guštera to su zidni i livadski gušter, zelembać i slepić.

Fauna vodozemaca je zastupljena sa dve vrste kornjačabarskom i šumskom; daždevnjakom i nekoliko vrsta žaba - gatalinka, zelena, smeđa i obična žaba, i zelena i siva krastača. Entomofaunu je teško ukratko opisati ali treba istaći da su njihove larve (nimfe) jedan od bitnijih uslova koji su uticali na bogatstvo ihtiofaune.

A šta reći o ihtiofauni? Gradac je bez ozbiljne konkurencije najpoznatiji mušičarski revir u Srbiji i reka najbogatija potočnom pastrmkom na ovim prostorima. Za to su svakako najzaslužniji domaćini čije gazdovanje služi za primer. Odlično organizovana ribočuvarska služba, ekološka kultura valjevskih ribolovaca, ali i ribolovaca koji dolaze sa strane i ustanovljen režim „UHVATI I PUSTI“ na celom toku, postavili su standarde koje bi cela Srbija trebala da isprati. Osim potočare na reci se sporadično lovi i lipljen, na srednjem i donjem toku klen, a u reci se može naći krkuša, kesega, zlatać i peš.

Klisura reke Gradac ne pruža zadovoljstvo samo za sportske ribolovce i prirodnjake. Za ljubitelje aktivnog odmora predivne staze uz obalu i kroz šume predstavljaju nezaboravan doživljaj, gde mogu videti i posetiti brojne kulturne i istorijske sadržaje, kao što su eko-etno bivaci i parkovi, vodenice-potočare, arheološki lokaliteti i verski objekti.

Za one koji žele podrobnije informacije, preporučujem odličan sajt Ekološkog društva „Gradac“ na adresi www.rekagradac.org

Autor teksta: Čeda Vučković
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 32, Novembar 2011