Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).

''Guru stil'' na Francuskim vodama

Postavio Pedja Pašćan 14/01/2019 0 Komentara Destinacije / Vode,

Koliko me sećanje služi, tokom čitave svoje pecaroške karijere, što je takoreći od detinjstva, uvek sam primarno praktikovao pecanje na dnu, ma koju ribu da sam tražio: grabljivice, šarane, belu ribu... nije da sam „anti-plovkaroš“, daleko od toga! Godinama sam na reci Vienne pecao bolonjez, ili weglerom na jezerima sa branom. No, ja ipak najviše volim direktnu vezu sa dubinom, kada je vrh štapa naš jedini pokazatelj situacije.

Veoma rano sam se susreo sa swing tip-om, što je inicirao moj škotski prijatelj rođen u Francuskoj. Kad god je to moguće uvek ću izabrati feeder ili olovo umesto weglera, bilo da pecam na malim i šljunkovitim podlogama, vodama u blizini velikih brana ili na rekama. Svojom odlukom sam se specijalizirao za specifični šaranski ribolov koji sam praktikovao duže od dve decenije a uobičajeni način pecanja sam praktikovao samo par puta godišnje, usled vremenskih ograničenja.

Ali sve je ciklično i ja sam nedavno osetio da se vraćam svojoj prvobitnoj ljubavi, vođen čitanjem i prevođenjem na francuski članaka Alex-a Bones-a, Adam-a Rooney-a i Maurice-a Keulen-a na tu temu. Tada sam osetio potrebu da proverim da li Guru tehnike i oprema za pecanje plivajućim fiderom može raditi i u mom „dvorištu“, pošto su naše vode, uključujući i veličinu, prilično različite od onih u Ujedinjenom Kraljevstvu. Tako sam sebi postavio izazov da napunim čuvarku divljim ribama upecanim na javnim vodama, bilo to na običnim jezerima ili na onim nastalim izgradnjom brane.

Ukratko: Adaptirati „britanski pristup“ na moje područje u centru Francuske, koje se obično smatra domom lovaca na pastrmke i grabljivice.

 

Zagrevanje...

 

Prvo sam morao da uradim neke testove, kako bih se upoznao sa materijalom. Za tu priliku sam otišao na jedno jezero površine oko 10 hektara, koje se nalazilo u predivno očuvanom krajoliku, što nije tako redak slučaj u području u kojem ja živim. Najbolje od svega je to što je jezero javno, skoro kao i većina mesta na kojima ja vežbam! U Corréze-u zaista imamo kilometre i kilometre obale i čak i ako nismo zagriženi ljubitelji ovakvog „grubog“ pecanja, zaista je veoma zabavno posedovati javnu pecarošku dozvolu, koja košta manje na godišnjem nivou nego što košta vikend karta na komercijalnim vodama! Pecaroška federacija je ovo jezero poribila znatnim brojem malih šarana i sada se zalihe sastoje od ribe u težini od 1 do 7kg. To je baš ono što mi je potrebno za nadigravanje sa ribom i odlična prilika da pokušam da napunim svoju čuvarku!

Takođe je pogodno i za test „teškog feeder štapa“, koji je pogodan za pecanje šarana kako u mirnim vodama, poput dubokih jezera pod branom, tako i na rekama, što ću vežbati kasnije. Za ovu priliku mi je Daiwa Company obezbedila „Aqualite Heavy Feeder“ štap od 12’’ zbog svoje prilagodljivosti. Ako ovaj model „radi posao“, ideja je da ga zadržim i isprobam na ostalim test-izletima. Na papiru, sve se čini da ide kako treba – dovoljno snage za velike terete (80kg i više), tri štapa i sprovodnici dovoljno veliki da se može koristiti schock olovo sa big mono-om. U zavisnosti od razdaljine koju želite da postignete, korisno je imati finog najlona na mašinici koji se neće prekinuti prilikom zabacivanja feedera od 100gr ili više. Korišćenje shock olova sa big mono-om je rešenje. Karakteristike ovog štapa su krajnje zavodljive, pogotovo kada se uporede sa njegovom cenom. To nije profesionalni model, već se trudi da ostane u rangu rekreacinog i amaterskog pecanja. Moja perspektiva nije takmičarska već pecanje iz zabave. Za štap koji košta manje od 100€ se čini savršenim, posebno jer kompletira moju tradicionalnu feeder opremu, bez kupovine glavnog štapa. Moj izbor za Aqualite HF je Team Daiwa Match 4012 mašinica. Veoma kvalitetan model. Prednost ovako prilagodljive mašinice je ta što se može „udružiti“ sa svim feeder štapovima, čak i onim najlakšim koji su ovog puta ostali kod kuće. Dakle, to je veoma dobra investicija i veoma brzo se isplati.

Pored toga, sa sobom nosim i celokupni Guru asortiman kako bih mogao da odgovorim na svaki izazov ali i da sve po malo testiram na ovom prvom izletu: method feeder-i i pellet feeder-i sa X-Safe elastičnim sistemom, kao i kavez feederi, mini lead clips-i i četvrtasta olova u raznim veličinama. Moram priznati da sam, kada sam po prvi put imao u rukama ove proizvode, bio zadivljen njihovom finalnom obradom i domišljatim dizajnom. Ljubav na prvi pogled! Na mašinici koristim 6lbs drag-line mono i N-gauge za predvez. Za početak ovog izleta sam izabrao 17/100 jer mi se činilo savršenim za šarane od 2kg pa naviše. Praviću manje ili veće izmene u skladu sa uslovima koji budu u toku dana. Želim da koristim montažu sa dlakom jer znam da je dno prilično čisto, kao i ne preterano tvrdo. QM1 i MWG udice su savršene. Malo sam uplašen jer mi u Francuskoj retko koristimo udice bez kontra kuke ali sada je prava prilika da pokušam.

 

Izbor mesta

 

Znanje koje već posedujem o ovom jezeru i njegovom dnu mi pomaže da uštedim dosta vremena pri izboru mesta. Osim jednog mesta gde voda skriva potopljeno drveće, nema mnogo prepreka koje bi mi mogle poremetiti planove... Odabrao sam mesto sa kojeg mogu da zabacim na najplići plato, koji se nalazi na nekih pedesetak metara ispred mene, veoma dobro mesto za postavljanje feeder-a. Kako bih ga locirao koristim marker štap i marker plovak, koji me prate na izletima na kojima pecam šarana. U isto vreme mi dozvoljavaju da upoznam topografiju dna i njegov sastav – da li je meko, tvrdo, obraslo travom ili čisto. Sve ove indikacije su od suštinske važnosti jer određuju izbor dobrog feedera i mlevenog mamca. Kada sam to sve završio mogu da počnem sa prihranjivanjem sa maksimalnom preciznošću – direktno na marker plovak. To radim koristeći Korda mini skyliner raketice za prihranjivanje, koje rade savršeno sa svim feeder štapovima. Tada zabacujem feeder što je moguće bliže marker plovku i koristim klip mašinice. Marker plovak sada može biti sklonjen jer je završio svoj deo posla! Preciznost, preciznost i preciznost su tri najvažnija pravila... Sada sam spreman da namestim feeder na dobru poziciju prilikom svakog zabačaja, i to na zaravan koja se nalazi oko 3m ispod površine vode.

Započinjem sa kavez feederom pomoću kojeg zabacujem dobar deo svojih „dobara“ i „izgrađujem mesto“ mnogo brže. Mleveni mamci koje koristim su Nutrabaitsov „Specialist Carpet Feed“ i Bait-Tech-ov „N-Tice“. To je začinjena, mesnata i posoljena mešavina koja se veoma razlikuje od francuskih klasičnih mamaca koji uvek imaju slatkast ukus. Više puta sam se uverio da veliki šarani vole posoljenu mešavinu, te ne vidim razliku zašto bi sa onim manjima bilo išta drugačije. Dodam još 2mm i 4mm pelete, polovinu čine suve, polovinu natopljene i Nutrabaitsov „Trigga Ice Bait Soak Complex“, odličan aditiv koji koristim već godinama. Sve to funkcioniše savršeno sa Trigga Ice 10mm boilama i 8mm peletima koje ću danas koristiti. Kako bih bio pripremljen za svaku situaciju, uvek pripremim pola kutije 2mm mekanih peleta. Spreman sam!

Posle nekog vremena sam odlučio da kavez feeder zamenim Guru Method Feeder-om, jer sam želeo da zabacim manje „dobara“. Takođe sam stavio i 10mm boile i QM1 udicu veličine 14. Da bih na brzinu zamenio predvez koristim Korda-in mali kwik-link i silikonsku tubu. Posle nekih tridesetak minuta sam počeo da osećam vibracije na vrhu štapa. Izgleda da su šarani počeli da dolaze na lokaciju na kojoj sam izabrao da ću pecati. Akcija: bukvalno mi je išupao štap! Ovo je moj prvi šaran na novom Aqualite štapu. Štap je odličan – dovoljno miran da speči pucanje najlona ali u isto vreme i veoma jak! Pravo je zadovoljstvo boriti se kada imate ovakvo oružje, posebno kada X-Safe elastični sistem funkcioniše savršeno. Razjareni mali komon je izvučen na suvo. Počelo je!

 

Akcija!

 

Tada sam primetio mnoštvo malih mehurića na oko desetak metara ispred mesta na koje sam zabacio. Zaključio sam da su šarani aktivni u mekšem supstratu u dubljoj vodi. Jedna veoma bitna stvar koju sam naučio pecajući velike šarane na javnim vodama je da se uvek moraju pecati tamo gde su aktivni a ne čekati da oni dođu po naš mamac. Zato sam modifikovao opremu – umesto method feeder-a sam stavio pellet feeder, čiji oblik mi se činio najpogodnijim za prihranjivanje u 4-5m dubokoj vodi. Ostao sam veran mini boilama ali ću ih kasnije zameniti 8mm peletima. Izgleda da se promena mesta i tehnike isplatila jer sam 5 minuta kasnije izvukao špigla od 1,5kg a zatim i seriju predivnih riba sličnog kalibra. Ima ih dosta u maloj rupi u podnožju zaravni, gde najverovatnije čeprkaju po dnu tražeći larve. Šlag na torti – na kraju mog izleta se borim sa ribom za koju mi se čini da je krupna i veoma jaka. Očigledno je većeg kalibra ali zahvaljujući štapu i X-Safe systemu bez većih problema je izvlačim na suvo, uprkos relativno tankom najlonu. Špigl od oko 6kg. Strava. Odličan način da se završi izlet!

Vreme je da se saberu računi i da kažem da je prvi test bio izuzetno uspešan. Guru asortiman funkcioniše odlično van komercijalnih voda, gde šaran ne mora da se bori za hranu. Funkcionalno i lepo dizajnirano. Ovaj pribor me je totalno pridobio. „Specijalnu nagradu“ dodeljujem QM1 i MWG udicama bez bodlji jer nijednu ribu nisam izgubio tokom borbi i stoga moram priznati da sam imao pogrešno mišljenje o ovakvom tipu udice. Svojim oblikom i izuzetnom oštrinom odlično ispunjavaju svoj zadatak. Sada nam preostaje da vidimo da li će i test na velikom jezeru sa branom biti isti tako uspešan.

 

Pravi luksuz je... prostor!

 

Ubrzo posle prvog testa sam održao i drugi, ovaj put na jezeru sa branom u društvu dobrog prijatelja. Pecali smo krupne šarane, ali sam ja poneo i feeder opremu kako bih se malo dodatno zabavio na ovom jezeru od oko 200 hektara koje se nalazi na visino od oko 700m iznad nivoa mora. Savršena letnja destinacija. Kada pecam na ovakvom tipu vode, sa branom i sa velikom populacijom ribe, često pecam feeder ili waggler. No, uvek sam više pecao na francuski način – mleveni mamci, crvi, slatki kukuruz itd., i svi su dali dobre rezultate. Bodorka i deverika posebno dobro „odgovaraju“ na ove mamce. Nikada ranije nisam pokušao da koristim pelete i mini boile u montaži sa dlakom na feeder pecanju. Ipak, primetio sam da često „slučajno“ ulovim neke od najlepših primeraka dok pecam šarane na boile ili neke druge veće mamce. Posebno su mi ostale u pamćenju velike crvenperke koju sam pecao u Aveyron-u na dubini većoj od 10m kao i velikog barbela (vrsta francuskog šarana) od 4,5kg , upecanog po noći uspomoć dve 24mm boile na dlaci!

Dakle, nisam skeptičan po pitanju novog metoda već samo grozničav, kako je to uvek kada se radi o nekoj „premijeri“. Uzbuđenje i nestrpljenje nikako nisu dobri saveznici prilikom feeder pecanja na velikim jezerima jer lokacija pecanja mora ponekad biti „izgrađivana“ satima!

Materijalni uslovi ovog izleta su veoma posebni jer mogu da koristim svu logistiku potrenu za pecanje šarana. Koristili smo čamac sa ehosounderom da nađemo najbolje mesto za feeder pecanje. Locirali smo se na ulasku u zaliv što nam je omogućilo veoma širok ugao za postavljanje. Ja sam našao malu platformu na oko 6m dubine sa kosom ivicom i veoma mekanim supstratom u sred kamenja. Stavio sam obeleživač samo par metara iza. Vizuelni indikator mi dozvoljava da pecam sa velikom preciznošću i dobrom osom. Kada se peca na daljinu klip na mašinici može biti veoma dragocen saveznik ali moram priznati da u ovakvim situacijama više volim osećaj udaraca u zglobu. Čamac sam koristio i za prihranjivanje površine od oko 10m² sa mešavinom malih partikli: konoplje, pšenice i hrane za ptice. Mlevene mamce neću koristiti kako bih pokušao da odaberem veličinu ribe. Na Aqualite štap sam stavio senzitivniji vrh jer tragam za bodorkom i možda klenom ili linjakom. Hoću da imam najbolju moguću detekciju. Zbog toga i koristim pellet feeder kojeg sam transformisao u potpuno slobodni sistem tako što sam namestio mekanu kuglicu između feeder-a i swivel-a. Stavio sam i Korda-in sinker na osnovni najlon, na oko 20cm od feeder-a, da stvori efekat „samo-napada“. Za punjenje feedera koristim omekšane 4mm Trigga Ice pelete i tvrde 8mm pelete iz istog asortimana, Udica je QM1 veličine 16 na 13/100 N-Gauge mono. Kasnije, kada se riba pojavi, ću videti da li mi treba snažniji materijal od ovoga.

 

Ključ uspeha je u strpljenju...

 

Dva sata kasnije i još uvek ništa... Bez pomeranja štapa, bez ribe na vidiku. Sumnja je počela da me nagriza i počeo sam da razmišljam o rešenjima i promenama. Konačno se dogodila vibracija i izvukao sam veliku bodorku, veliku kao moja šaka! Da! Evo ribe!

Samo sam zaboravio da nije tako lako „izgraditi poziciju“ na jezeru od 200 hektara, gde ribe nisu kao na komercijalnim vodama. Sada već imam česta trzanja i hvatam velike bodorke skoro svakim zabačajem. Osmeh se vratio na moje lice! Zahvalan sam mojim Daiwa štapom koji bez obzira na veličinu ribe radi odlično svoj posao.

Najednom se vrh mog štapa jako savija. Kontakt! Lučenje adrenalina na maksimalnoj razini. To je velika riba, možda klen ili linjak. Iako otpor nije ličio ipak da... šaran! Okrugli, zlatni komon je upecan. Po savršenim ustima se vidi da je to riba koja nikada pre nije bila upecana. Majstorski odrađeno! To je prvi put da sam upecao takvu ribu na lokalnom jezeru sa branom od kad pecam feeder. Hvala ti „Guru style“!

 

Neočekivani posetioci...

 

Pre proglašenja pobede hteo sam da se uverim da nije sve bila samo slučajnost, te sam stavio nove pelete, zabacio i posle dve bodorke ponovo imam jednu veoma lepu ribu. Još jedan šaran, iste veličine ali špigl. Izgleda da stvari postaju ozbiljne! Zbog toga valja koristiti odgovarajuću opremu za šarana – X-Safe sistem. Menjam mamac na udicu za 10mm Trigga Ice boile vezane na dlaku, veličina 12 MWG na 19/100 N-Gauge mono, dovoljno čvrsto da se bori sa šaranom na feeder-u. Pomislio sam da u blizini spruda ima još malih šarana i hteo sam da šanse budu na mojoj strani. Slede dve ili tri veće bodorke. To je dokaz da je ostalo malo mamaca od onih kojima sam prihranjivao šarane, čim su male ribe došle da se goste... To je još jedan nauk za šarandžije! Tokom ovog dana sam upecao ukupno 12 šarana i to od 2 do 3,5kg. Bio je to jedan test iz koga se dosta toga moglo naučiti. Pecao sam razne ribe i to različitih veličina, što se ne događa sa klasičnim pristupom sa crvima ili mlevenim mamcima. To je dokaz da je Guru,originalno napravljen za komercijalne vode, odličan i na divljim vodama. Samo morate malo da se prilagodite i odaberete dobar pristup.

Još jedna zanimljiva stvar je da se feeder pecanje može primenjivati u isto vreme kada i klasično pecanje šarana. To je veoma lep način da se zabavite dok čekate da se oglasi indikator. A kada padne noć nemojte zaboraviti da zabacite štap na mesto gde je feeder bio preko dana, jer vas možda tad očekuje neka krupna riba! Poslednje ali ne i najmanje važno – sa ovom tehnikom vam je zaista potrebno mnogo manje mamaca. Pored toga, 2kg peleta i par mini boila je sve što vam treba za sjajan dan na pecanju. Za šarandžiju poput mene, ovaj pristup može značiti najbolje iz oba sveta, kako iz feeder pecanja tako i iz sveta pecanja šarana pomoću montaže sa dlakom. To je nov načina gledanja na stvari ovde u Francuskoj gde su vode veoma magične, pune misterije i velikih riba. Veliko igralište za feeder pecaroše. Sad želim da isprobam ovu tehniku u potrazi za velikim barbelima na reci Vézére ili Dordogne... ali to je već neka druga priča...

 

Autor teksta: Olivier Soulier
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 33, Decembar 2011

Ostavite komentar