Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).

Gde sad tražiti smuđa?

Postavio sportski ribolov 18/10/2016 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Naravno U Dunavu, ali gde?

Nagli porast i zahlađenje koje je došlo malte ne istovremeno, neminovno je dovelo do toga da ga sad nema tamo gde je bio samo par dana ranije. Sada su mesta na kojima smo par dana ranije stajali metar ipo pod vodom i ako smo bili pažljivi i pamtili obalu po niskom vodostaju sada možemo sa dosta sigurnosti pretpostaviti gde će doći da se nahrani. Naravno i sad traži zaklon iza kojeg će postaviti zasedu i gde će se osećati sigurno. Čitanje vode se uči celog života, ali osnove znamo manje-više svi.

 

Treba potražiti mesta sa kamenitim dnom i nekom značajnijom preprekom, gde će smuđ u kontra struji čekati nekog neopreznog kauglera da ga pozove na večeru. Mesta sa suženim i ubrzanim protokom, punim krša i neravnog dna, su isto dobra i na njima možemo očekivati udarac. Sa naglim porastom vode i riba je primorana da se prilagodi novim uslovima kao i mi. Plivanje u matici, koja je za razliku od letnjeg malog vodostaja sa sporim protokom, sad je pravo mučenje koje troši puno energije, potpuno nepotrebno i neproduktivno i ribama instikt kaže da to izbegavaju. Znači biće bliže obali, gde se lakše kreću, kriju i hrane, tj., sitna riba kojom se smuđ hrani je blizu obale pa i on dolazi da se tu hrani. Dokaz: smuđ od pre neko veče, 60cm bez repa, i još dva nerealizovana udarca. Traženje u dubljoj i bržoj vodi gubi sada smisao. Bairi blizu obale, prirodni ili veštački (donji bair na novosadskom keju koji je sad pod vodom) su mesta gde će smuđ potražiti svoju večeru. Svaki izlazak na vodu treba iskoristiti za sticanje novih iskustava i novih saznanja. Nekad je mnogo produktivnije posmatrati šta, kako i gde to rade iskusnije kolege (ili barem nama izgledaju iskusnije) i “krasti zanat”. Karakteristično “coktanje” je znak da se smuđ nalazi blizu površine i da se hrani, ali ako toga nema ne znači da nije tu i da ne jede.

 

Kakav pribor koristimo to je već stvar ličnog a niteta i izbora, ja lično preferiram “finiji” pribor. Pod  niji ne mislim obavezno na skupe štapove i mašinice od ultra-mega-giga karbona, nego na štapove manje težine i bacanja i manje mašinice. Ono u čemu nema kompromisa su pouzdana kočnica, struna i naravno kvalitetna i oštra udica. Sa jačim i većim štapom i mašinicom većina se oseća sigurnije u borbi sa ribom, ali je zamaranje ribe lakšim priborom veće uživanje, barem ja ribolov doživljavam kao uživanje. Strunu, ja lično, ne koristim deblju od 0.18mm i stavim predvez od mono la 0.25 – 0.30mm koje spojim čvorom “uni to uni” bez vrtilice. Na kraju predveza uvek stavljam kopču, sitniju, ali od jake žice, radi što lakše promene varalice. U ovom periodu su još uvek produktivni vobleri ali gumice sve više dolaze do izražaja. Treba probati i sa glavinjarama (silikonskim), mada ja lično nisam imao do sada uspeha sa njima. Udice i težine džig glava treba prilagoditi gumicama, odnosno situaciji na terenu.

 

Prezentacija bi trebalo da bude što raznovrsnija, ako ne pali klasično džigovanje probajte sa lak- šim glavama tako da tvister, odnosno šed, lebde u određenom sloju vode. Lerujte šeda i izmišljajte sve što mislite da će ga isprovocirati. Sve ovo što pišem su samo moja iskustva i moja razmišljanja.

 

Novi dan i novi uslovi na vodi – ono od juče više ne važi, jer imamo novih 80cm vode i ponovo učimo nešto novo. Ono što pouzdano znam je to da znam da neznam i to sebi ponavljam stalno i stalno nešto novo naučim.

 

Autor teksta: Zoran Lugonja - Lugi
Objavljeno u nedeljnim novinama "Pecaroš", broj 4, 26. oktobar 2011.

Tagovi: smudj

Ostavite komentar