Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Feederom po mesečini

Postavio Pedja Pašćan 01/11/2018 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Leti, ali i u jesen, sve dok temperatura vode ne opadne ispod 15 °C, pod okriljem noći voda zna prosto da oživi. Naš stari znanac Egedi Robert prepričava nam svoje noćno pecanje sa feeder štapom na Tisi.

Posle zalaska sunca, kada bledi mesec caruje i dok je nebo prosuto zvezdama, biti na obali iza štapova, u neobičnoj sablasnoj tišini od koje čoveku zvoni u ušima, udisati svež vazduh punim plućima, biti sastavni deo noćnog života prirode, zna da bude izuzetan doživljaj za strastvenog pecaroša.

No, kako to uopšte u životu biva, tako je to i sa noćnim pecanjem: što nam je želja veća, ona i više košta. Ne mislimo tu samo na kupovinu dodatnih nužnih potrepština poput čeone lampe i slično, - nego i na važeća pravila. Odlučimo li se za pecanje na mesečini, ako se malo više zaboravimo na obali, mogu nas zadesiti veoma neprijatna iznenađenja, koje bi nas mogla puno koštati. Zato, ako želimo da pecamo možda i cele noći, dobro je pre polaska još jednom da proverimo dokle se možemo zadržati na vodi, i da li je uopšte dozvoljen ribolov noću na vodi gde planiramo da zabacimo.

 

RADIJE PEŠČANI SPRUD

 

Naš stari znanac iz severnog komšiluka, Egedi Robert, strastveni pecaroš i poznati tekstopisac sa čijim tekstovima smo se susretali i u našem magazinu, iskusio je feeder ribolov na mesečini. I to ne bilo gde, već na divljoj vodi. Robert je hteo da oseti atmosferu noćnog pecanja pa je tu svoju želju i ispunio. Pozvali smo ga da podeli sa nama njegove utiske sa tog pecanja. Iz prostog razloga. On je pecao sa feeder štapom na Tisi.„

Tisa je prava panonska lepotica. Izvanredna je reka, nije mnogo velika ali je zato prilično duboka, ima u njoj podosta podvodnih panjeva, dobrih mesta za pecanje i prilično ribe”, razmišljao je naglas Robert. No, za noćni ribolov feederom on se odlučio za peskoviti potez na Tisi i to iz sasvim razumljivih razloga. Mesto koje je izabrao nalazi se nešto iznad štranda kod Senteša. Dubina vode na tom parčetu Tise ravnomerno i postepeno raste, i tu se ne kači. A pored toga i pecaroško mesto je prostrano. Iza leđa pecaroša praznog prostora ima u izobilju, tako da se i sa dugačkim feeder štapovima može nesmetano zabacivati. Pri niskom vodostaju na ovom potezu maksimalna dubina Tise ne prelazi tri metra, tako da se celog leta, ali i u jesen, sve dok temperature vode ne opadne ispod 15 °C mnoštvo bele ribe ovde rado okuplja. Naime, ribe su u ovom periodu u stalnoj potrazi za hranom koju na ovom pljosnatom delu Tise mogu naći.

 

NOĆU MANJE PRIHRANE

 

“Na noćnom pecanju, nema potrebe praviti gomboce, kao ni zabaciti u vodu veliku količinu primame”, priča nam Robert. Ni iz praktičnih razloga. Naime, čim se smrkne, vidljivost na vodi je skoro nikakva, a kad se skoro ništa ne vidi besmisleno je rasipati naslepo hranu. Osim toga feeder hranjenje i ne podrazumeva zabacivanja gomboca. Zato služi hranilica. No, da bi feeder tehnikom mogli noću izabrano mesto precizno prihranjivati potrebno je da sprovedemo i neke predradnje. Dok je još svetla, treba da izaberemo u našoj blizini orijentire ili da postavimo sami neke markere. Oni su potrebni zato da bi noću pomoću njih mogli da se orijentišemo i da zabacujemo uvek u istom pravcu. Imamo li te markere, i kad smo uz njihovu asistenciju tačno upamtili pravac bacanja, ostaje nam još da fi ksiramo dužinu bacanja. Robert to radi sa zakačivanjem osnovnog najlona u line-clip mašinice.

Fiksiramo li dužinu bacanja sa zakačivanjem osnovnog najlona u klips mašinice, rutinskom izmenom manjeveće hranilice moći ćemo nastaviti i noću kontinualno precizno hranjenje. Neki ribolovci se ustručavaju od zakačivanja najlona u klips mašinice, jer smatraju da prilikom drila veće ribe, ukoliko takva riba počne da beži dalje od nas u dubinu, može nas neprijatno iznenaditi pucanje najlona. „Slažem se”, priznaje Robert, „da se to može desiti, ali samo ukoliko zabacujemo blizu obale. Ako pecamo na nešto većoj daljini, na nekih 30-40m, (a na toj daljini sam i ja pecao) nema takve opasnosti, jer posle kontre na toj udaljenosti beg ribe neće biti toliko silovit, tako da imamo dovoljno vremena da oslobodimo najlon iz line-clipa.”

Ko se i dalje plaši od pucanja zakačenog najlona u klips, taj može da označi dužinu bacanja markerom za obeležavanje najlona, te odmah nakon zabacivanja i da otkači osnovni najlon iz klipsa. Naime, ta oznaka će mu pomoći da uvek iznova našteluje potrebnu dužinu zabačaja, to jest da pre sledećeg zabacivanja ponovo zakači na pravom mestu osnovni najlon u klips.

 

MLEVENI PELLET

 

Robert voli da eksperimentiše, ali i da testira mnoštvo različitih primama. Pri tom posebnu pažnju obraća na povezanost korišćene primame i veličine ulova. Tako je došao do zaključka da se prosečna težina upecanih riba na Tisi povećava ako primama sadrži riblje brašno. I da takva primama zna magično da privlači deverike. Zato je pre polaska na vodu uzeo halibut pellete u kojima je bilo ribljeg brašna, dosta vitamina, ali i izazivača gladi. I samleo je te pellete. Kako nas on savetuje, nemojmo se odmah latiti kuhinjske mašinice za mlevenje mesa, jer se to možda nekim ukućanima neće dopasti. Postoji i bezbolniji način za dobijanje mlevenih, bolje rečeno, mrvljenih peleta. Odsecimo na primer jednu nogavicu od naše izlizane i davno bačene stare farmerke i zašijmo njen donji deo. U tu novonastalu tekstilnu “kesicu” ubacimo zatim nešto pelleta, te ih odlučnim pokretima stucimo čekićem. Još jedan savet. Oni veći pelleti od 16 do 20mm lakše se mrve. Sa ovom tehnikom za nekih petnaestak minuta možemo dobiti oko 2 kilograma sitnog, mrvljenog materijala od bilo kojih izabranih pelleta. Ovoga puta, za svoje noćno pecanje, Robert se odlučio za miks od 2kg Maros Mix XXL Light prihrane i cirka 0,4kg mlevenog Maros Mix XXL Ponty i XXL Halibut pelleta.

 

PECANJE NA MESEČINI

 

Sve je bilo spremljeno za noćnu avanturu. Primama izmešana, štap spreman za zabacivanje. Robert je započeo osnovno hranjenje i u svako punjenje je brižljivo ubacivao žive crviće. Naime, ta živahna stvorenja stalno se mrduckaju i tako potpomažu sadržaju hranilice da se lakše rastopi. Sve to doprinosi da ribe brže reaguju i dođu do ponuđene poslastice i naravno do našeg mamca na dnu vode.

Na udicu kao mamac stavio je tri crvića, za koje se ubrzo zainteresovala prva riba. Bila je to jedna 400 grama teška deverika, koja je jedva zatreperila vrh štapa, što zbog dugačkog predveza nije ni neobično. Naime, bela riba koja se nalazi i koja se hrani na hranilištu, često i ne primećuje da je već uzela mamac, tako zna sama skroz da se naniže na udicu. Posle vađenja ribe, usledilo je novo punjenje i novo zabacivanje, a uskoro je stigla i nova riba. Učestalost poteza vremenom se sve više povećavala. Zvuk padanja u vodu napunjene tridestgramske hranilice naprosto je mamila ribe.

Vreme je prolazilo, i Robertu je postalo sve jednoznačnije da tek pod okriljem noći voda oživi, te da je to doba dana kada ribe počnu mnogo intenzivnije da se hrane.

„Pecati noću je pravo zadovoljstvo“, konstatuje na kraju vidno raspoloženi Robert, koji nas je toplo posavetovao da kako god možemo, obavezno nađemo svi vremena za sličnu avanturu. Naravno da naše konačno odredište ne mora da bude Tisa, kao uostalom ni druga divlja voda. Postoje pecaroške destinacije gde sa dopunskom dozvolom možemo pecati, ako želimo, i cele noći.

I znate šta još kaže Robert?

Krenemo li na noćno feeder pecanje, nemojmo zaboraviti da ponesemo čeonu baterijsku lampu!

 

Autor teksta: Ištvan Kazi
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 30, Septembar 2011

Ostavite komentar