Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Feeder tehnika na minusu

Postavio sportski ribolov 09/03/2017 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Tisa je pretila poplavom, bila je previsoka, a inje se hvatalo na usnulim biljkama kad smo sredinom januara stigli u Sentu da se nađemo sa našim istaknutim plovkaroškim prvoligašem Robertom Bicokom. No, u grad na Tisi nismo se uputili zbog Robertovog plovkaroškog majstorstva, već iz razloga što smo saznali da osim šteka i match štapa on rado uzima u ruke i feeder štap...

Kad bi u par reči želeli da predstavimo našim čitaocima četrdesettrogodišnjeg Roberta Bicoka, o njemu bi mogli reći da se radi o čoveku koji je sportista u duši. Naime, on se u mlađim danima bavio rvanjem kad je postao i dr- žavni prvak. Kad su godine odmakle, i morao reći zbogom učestvovanju na rvačkim takmičenjima, on ni tada nije prestajao da se bavi sportom. Druga njegova ljubav je bilo pecanje, tako da je 1999. godine započeo svoju profi ribolovačku karijeru u takmičarskom ribolovu. I to vrlo uspešno. Postao je još iste godine jedan od glavnih oslonaca u njegovom matičnom klubu USR „Senta”, koji je na kraju sezone stekao i svoj prvoligaški status. Robert i u prvoj ligi nastavlja sa vrlo dobrim partijama, tako da čak četiri puta uzastopce mu se otvaraju vrata za ulazak u državnu reprezentaciju. Naša reprezentacija tih godina osvaja četvrto mesto na svetskom prvenstvu u Portugalu, zatim šesto mesto na evropskom prvenstvu u Republici Češkoj. I tako se desilo 2006. godine, da u sklopu proslave 50 godina postojanja Sportskog Saveza Senta, prvi put u istoriji Senćanskog sporta, laskavu titulu sportiste godine u kategoriji seniora grad na Tisi dodeljuje sportskom ribolovcu. I to Robertu zbog izuzetnih rezultata. Zbog šest osvojenih bodova i drugo mesto u državnom prvenstvu pojedinačno, za vicešampionsko mesto USR „Senta” ekipno na Balkanskom prvenstvu i za osvojeno 4. mesto na svetskom prvenstvu u ribolovu na plovak u Portugalu.

 

Lovna tehnika na minusu

Vrlo je veliko zadovoljstvo pecati sa feeder tehnikom naročito zimi na minusu kad su se ribe povukle u dubinu - čim smo se pozdravili i saopštili mu razlog naše posete, potvrdio nam je kroz osmeh Robert. Zatim nam je ispričao da mnogo voli da peca kako sa match štapom tako i sa štek štapom, a da mu je posebna po slastica ribolov deverike sa štekom. Ali je i priznao da ima već više od šest-sedam godina otkad u ovo zimsko vreme najveće zadovoljstvo mu čini pecanje na Tisi i to isključivo sa feeder tehnikom. A redovno peca bar tri puta nedeljno.

 

- Riba se zimi nalazi udaljenije od obale, a sa ovom finom dubinkom na udaljenosti od 25-30 metara mnogo lakše se može doći do ulova – objašnjavao nam je Robert. A da bude takva zimska pecaroška avantura uspešna treba da obratimo pažnju najmanje na tri osnovne stvari: da nam oprema bude dovoljno osetljiva i profinjena, naravno koliko je to moguće u uslovima na reci, da nam prihrana bude kvalitetna, i kao treće, je mamac koji da koristimo. 

 

Zimski pribor- jedan štap

Robert na zimskom pecanju svaki put provede svega sat dva i zato sa sobom nosi samo najminimalniju količinu ribolovačkih potrepština. U to spada jedna stolica, držač feeder štapa, posuda za mešanje prihrane, kutija sa sitnim potrepštinama, u kojoj se nalaze rezervne udice, hranilice i slično. Zatim meredov, sak, i naravno tašnu u kojoj se nalazi prihrana i mamci. Kompletna opremu mu čini jedan jedini štap.

 

- Kad sam se odlučio za nabavku feeder štapa, izbor mi je pao na light feeder, koji se izuzetno lepo ponaša i na reci, gde i najmanji treptaj udice i mamca lepo signalizira – priseća se Robert uz komentar da je svoj feeder štap još onomad upario sa mašinicom od istog proizvođača, a koja ga i danas lepo služi. Na špulni mašinice mu redovno stoji tonući najlon 0,16 mm. – S obzirom da su ribe zimi podosta sumnjičave, da bi mogao da koristim predvez od 0,10 mm, u montažu obavezno stavljam power gum. Power gum je prijatelj montaže ne samo zbog mogućnosti korišćenja tanjeg predveza već i zbog činjenice da je Tisa nepredvidiva reka gde na naš mamac osim krupatica mogu naleteti i krupne deverike. U takvim slučajevima power gum daje dobru garanciju da ćemo moći i sa tankim predvezom da izvadimo tu veću ribu. Montažu pripremam tako da kaveznu hranilicu od 30 grama kačim u karabinjer čija alkica je nanizana na jedan krak omče power guma koju naknadno vezujem. Radi zaštite od udara hranilice ispod karabinjera obavezno stavljam i gumenu perlu. Zatim na ostavljeni slobodni krak nastavka power guma vezujem virblu i na nju kačim predvez debljine 0,10 mm sa udicom. Udica ja broj 20 crvene boje, takozvana lebdeća udica.

 

Prihrana i mamac

Zimska prihrana pre svega treba da je kvalitetna. Robert koristi gotovu prihranu, koja se pokazala vrlo efikasnom u zimskim uslovima. Radi se o Maroš mix XXL primami i Maroš mix zimska deverika specijalu. Pakovanja navedenih primamama su kilogramska, a tu prihranu može bilo ko nabaviti u ribolovačkim radnjama. Robertov recept je XXL prihrana-Dévér Special u razmeri 1:2, koju on uvek priprema na pecaroškom mestu sa vodom na kojoj i peca.

 

- Aromu zimi ne upotrebljavam jer smatram da one mogu uplašiti ribe. Praksa mi govori da u hladnoj vodi najbolji efekat daje što prirodnija prihrana u koju nema potrebe ubacivati nikakve dodatne arome – savetuje nas Robert, koji nas još i opominje da treba da obratimo pažnju da ne preteramo sa prihranjivanjem, jer zimi ribe slabije uzimaju hranu i sa većom količinom prihrane lako možemo postići kontra efeket. Da ne rizikujemo da se ribe koje se nalaze u blizini naše udice prejedu pa da nam zbog toga ponestanu potezi. Robert ne preporučuje ni ubacivanje bilo kakvih živih mamaca u smešu prihrane.

 

- U zimskim mesecima najbolje rezultate postižem sa larvama komaraca. U prihranu ne stavljam žive mamce, tako da onim ribama koje se nađu u blizini hranilišta ona larva na našoj udici zna da bude mnogo privlačna. Naprosto da ne poverujemo, u velikoj Tisi koliko čuda zna da napravi ta jedna jedina larva koja je dospela u vodu na našoj sićušnoj udici.

 

Nažalost, Tisa je bila previsoka i premutna za vreme naše posete, tako da je bilo iluzorno uopšte prići njenoj obali sa štapovima u ruci. Ali, smo zato dobili obećanje od Roberta da čim se Tisa otvori ponovo ćemo se družiti i na vodi, ali i na stranicama Revira.

 

Autor teksta: Ištvan Kazi
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 11, februar 2010.

Tagovi: feeder tisa zima

Ostavite komentar