Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Džigerica za klena

Postavio sportski ribolov 10/03/2017 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Zima je... Ne tako idealno, ali opet podnošljivo vreme i za ribolovačke izlete. Zimi se menjaju, ne samo ribarske, već i riblje navike. Ribe, koje odolevaju dugom zimskom snu, uzimaju drugačije hranu, kreću se sporije, grupišu u dubokim jamama i tijacima, usporavaju životni bioritam i kriju mnoge tajne koje bi svaki ribolovac trebalo da zna. Zato najzagriženiji sportski ribolovci ne propuštaju ni ove prohladne, snežne dane da bi ugrabili koji vedri dan više i izašli na reku ili omiljenu jezersku destinaciju - isprobali stare i nove zimske specijalitete, pod uslovom da voda nije okovana predebelim ledom...

Zima skriva mnoštvo ribolovnih čari! O no što bi, najpre, trebalo da znamo odnosi se na otkrivanje zimskih ribljih navika, jer se sve ribe, uostalom kao i u jeku sezone - leti, ne ponašaju isto krajem ili u prvih dva-tri meseca (nove) godine. Zato pokušajmo najpre da odgovorimo na pitanje: kad i koja riba grize zimi!?

 

Temperatura vode

Jednostavnog odgovora nema. Pojedini stručnjaci, s overenom ihtiološkom titulom, tvrde da se skoro sve ribe, kad malo popusti hladnoća, na koji minut - bude iz „zimskog sna“ i aktiviraju sva svoja čula. Naravno najpre čulo mirisa – kako bi pronašli koji zalutali zalogaj. Isto tako, uče nas da njihova aktivnost direktno zavisi od temperature vode. Pa, tako, kad voda ne prelazi šest stepeni Celzijusovih, neke ribe tragaju za dnevnim obrokom, a druge dremaju u hladnoj vodi. Neke se, čak, uspešno varaju ispod debelih santi, jer imaju alav apetit tokom cele sezone. Najješnije ribe zimi su: grgeč, balavac, štuka, vretenar, klen i skobalj. Druge, pak, nije na odmet da znamo, gurmanski apetit jačaju, u rano proleće, za mesec dana, pred sam mrest. Tako se štuka hrani na temperaturi vode od 4 – 12 stepeni; vretenar od 6 – 10; grgeč od 8 – 12; smuđ od 11 do 15 i som preko 20 stepeni Celzijusovih.

 

Tempartura vode nije svuda ista. U proleće, zatvorene vode toplije su od reka. Za razliku od zime i jeseni kada su zatvorene vode - hladnije. I ako je vreme zime, doba hladnih, vetrovitih dana, mnogi ribolovci i po ovakvom vremenu uspešno varaju skobalje, štuke, a da ne govorimo o zimskim izazovima koje varaličarima i ostalim ribolovcima pruža lov – smuđa. Rečju, zimski ribolov je veliki izazov, ali i pun nimalo prijatnih iznenađenja.

 

Jedne dremaju, druge rade

U stvari, uporni ribari, znaju da na ciprinidnim vodama zimi, solidno, nekada čak i sasvim dobro, grizu - jaz, bodorka, kesega, krupatica, klen, skobalj, pa i šljivar. I ono što je najbitnije, varaju se istim mamcima, kao i u sparna i (pre)topla leta, na crve i crviće, najpre. Potom glistu đubretarku, koje ima na seoskim bunjištima, ružu (od) hleba, aromatično belo testo, crni hleb plasiran u obliku srednje ume- šenih valjčića, na kokošije iznutrice – klen prosto „poludi“ kada mu u pravo vreme, na pravom mestu, na udici, ponudite parčiće svinjskih crevaca, kao i srednje iseckane kokošije džigerice. Neće se naljutiti ni grgeč, dok skobalj obožava zimski specijalitet, primamu sačinjenu od zaleđene krvi, koju prikupljamo pri svinjokolju, zatim je dobro zamrznete i čuvate za ovog svaštojeda. Ali, svuda i na svakom mestu, zimski specijalitet br. 1 za belu, ali i ostalu, ribu su – crvi(ći).

 

Ne mislimo na „fabričke“, koje svaka naša ribolovačka radnja nudi u ogromnim serijskim koli- činama, u raznim bojama pa čak i dezenima, već na domaće crve, izvedene u „kućnoj radinosti“ po tehnologiji „uradi sam“. Zato nije na odmet da početnicima ponovimo lekciju iz zimskog „predmeta“ pripremanje ne običnih, već BRAŠNENIH crva – aromatičnog mamca koje obožava riblji, vodeni svet u svim godišnjim dobima, a naročito zimi! Jer, serijska proizvodnja nikad ne može da nadmaši domaću, ručnu ribolovačku „radinost“. Domaći brašneni crvići, za razliku od fabričko-inkubatorskih imaju zaumni i ukus i miris i oni, u jednom dahu, privlače ribe.

 

Dva recepta

Recept je posve jednostavan. U staru šerpu stavljamo šaku, šaku i po, pšeničnog brašna ili pšeničnih mekinja. Zatim, na brašno polažemo red iseckanih komadića vunenih otpadaka, red brašna... Otpaci ne moraju da budu strogo sortirani, ali moraju da budu vuneni! Preporučujemo – vunene niti, stari, izanđali vuneni štof ili, najbolje, pocepane „seljačke“ čarape ili deliće pohabanih džempera. Zatim, sve pomenute „sastojke“, pšeničnog i vunenog porekla, povezujemo, obmotavamo - gazom! Smotuljak, potom, besimo u neki mračni, ali topao kutak i čekamo. Za jedno 5 – 6 dana krajnji rezultati neće izostati. U domaćem, brašnasto-vunenom „inkubatoru“ počeće da mile, na sve četri strane sveta, crvići dužine 15 – 20 milimitara, koji imaju domaći, rekli bismo, prirodni i ukus i miris, i koje retko koja riba neće nanjušiti i (is)probati!

 

U stvari, zimi, za grabljivice, najbolji su živi mamaci – kederi. Ali, ako ne možete da dođete do njih, nisu loši ni zamrznuti. Naravno, ne oni frižiderski, već formalinski, tj. medicinski konzervirane ribice u rastvoru formalina. Dakle, zima je duga, a i proleće može biti još duže, prohladno i dugo, zato nije na odmet da imate pri ruci i ovaj aromatični recept - za pripremanje uginule ribice za zimski ribolov.

 

Najpre bi trebalo da nabavite dvoprocentni rastvor formalina, koji možete da trebujete u bilo kojoj apoteci. Zatim, u pola litre (fabričke) destilisane ili (kućne) prokuvane vode sipate supenu kašičicu formalina i u tako načinjenu smešu ubacujemo mrtvog kederčića. Posle 2-3 sata ribica se vadi iz tečnosti, dobro se propere i prebaci u drugi, čisti sud, u rastvor čaše soli u dve i po čaše destilisane vode. I zatim, slede finese, koje nisu obavezne, ali koje iritiraju riblja čula. Da bi sačuvali prirodni sjaj mamaca, možemo na litar rastvora soli i (destilisane) vode da dodamo pet grama glicerina, i na kraju, da bi mamac imao i aromu – još jedno desetak kapi ulja od anisa, jer anis, to znaju naročito šarandžije, daje mamcu prijatan i dopadljiv miris, koji se u gluvo zimsko doba, kao zaseban specijalitet, širi hladnom vodom i nadražuje čula riba.

 

Dakle, štapove u ruke, dobro se obucite i sa crvićima ili formalinskom poslasticom, obiđimo stare, letnje ribolovačke revire i, verujemo, da (krajnji) rezultati neće izostati. Naprotiv, na početku sezone, tj. godine, “kad mu vreme nije“, možete da prevarite i kapitalan primerak ribe!

 

Autor teksta: B.M.
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 11, februar 2010.

Ostavite komentar