Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Divljansko jezero

Postavio sportski ribolov 18/01/2017 0 Komentara Destinacije / Vode,

Divljansko jezero je mali, vodeni biser uklješten u samom podnožju Suve planine, između starih srednjovekovnih naseobina, sela Divljane i Mokre, odnosno na putu koji iz Bele Palanke vodi ka Babušnici. A kad smo već krenuli sa predstavljanjem mesta, da budemo još konkretniji – jezero je ukotvljeno ispod same zadužbine braće Mrnjavčević, divljanskog manastira Sveti Dimitrije, koji datira s početka 14. veka. Dakle, na pet kilometara iznad Bele Palanke, odnosno autoputa Niš – Pirot, nalazi se mala planinska, vodena oaza dostupna svim ljubiteljima čiste prirode, kupačima i rekreativcima u dugim toplim letima, koja je tokom cele godine izazovna za sportske ribolovce, a zimi posebno za lovce. I tu u uvodnom delu priče nije još kraj! Pokraj samog jezera, odnosno divljanskog manastira, nalazi se dečiji rekreativni centar, odmaralište sa igralištima koje pruža velike mogućnosti za sportsko-rekreativni turizam.

 

Sasvim optimalni eko-prosek ugrožen je jedino leti, kad se na jezero sjati veći broj ribolovaca i izletnika. Ali, jezero, kao svoje, čuvaju ne samo članovi USR „Banjica” iz Bele Palanke, već i tamo- šnji lovci. Zahvaljujući njihovim akcijama, kvalitetu vode i osobenoj konfiguraciji terena, Divljana sa okolinom i liči na očuvani prirodni rezervat. U suštini, Divljansko jezero najlakše je telegrafski predstaviti golim geografskim parametrima. Prostire se na površini od osam hektara, dugačko je 700, a široko i do 135 metara. Pravougaonog je izgleda, dok je s jedne strane prirodno pregrađeno strmim i ne baš pristupačnim obroncima Kurilske čuke. Najdublji delovi su kod brane. Međutim, zbog taloženja mulja, dubina se vremenom smanjuje, ali posle sanacije tu sad, po grubim procenama, iznosi oko 5 - 6 metara. Središnji deo akumulacije prekrivaju koreni trulih stabala, tako da ima (po)dosta „zakačaljki“ (zato fideraši budite posebno pažljivi!), dok onaj najistureniji - vezan za samo ušće Koritnice, dubok je od oko 1,5 - 2 m i obrastao je vodenom vegetacijom i predstavlja, na proleće, prirodno divljansko mrestilište.

 

Sanacija

To bi donekle bila lična karta jezera i okoline. A ono je priča za sebe. Dva puta je gra- đeno. Prvi put - početkom osamdesetih, dok se akumulacija napunila 1983. godine, i rađena je kao jedan od mnogih tzv. taložnika u slivu Ðerdapa. U suštini, jezero je veštački stvoreno pregrađivanjem Koritničke reke, prepune krkušica i u gornjem toku, čak i potočnih pastramki! U stvari, to i nije reka, već rečica, potok čiji tok svakodnevno obnavlja jezero relativno čistom planinskom vodom. Tako je nastala veštačka akumulacija koja je, pre pola decenije – 2002. godine, jednostavno, za dva avgustovska dana - iscurela. Pukao je otvor na brani i voda, sa bogatim ribljim, životinjskim svetom, odnela je jata raznih riba direktno u Nišavu. I nastao je veliki problem. Ne samo za meštane Palanke i okolnih mesta, već i za ribare iz USR „Banjica“, koji su godinama ulagali veliki trud i sredstva u revitalizaciju, poribljavanje jezera. Ali, Belopalančani nisu sedeli skrštenih ruku. Veoma brzo je urađen plan sanacije i čišćenja jezera. Po stručnom projektu, izvedeni su relativno složeni radovi izmuljivanja i sanacije, pre svega – napukle brane i čišćenja vodenog mulja. Paralelno, vršena je i nadgradnja ove ve- štačke akumulacije, a renovirano je i kupalište za decu, koje se nalazi ispod brane.

 

Šaran caruje...

- Kada je jezero iscurelo, s vodom, otiš- le su i skoro sve vrste riba koje su do tada živele u jezeru. Međutim, jezero je brzo revitalizovano i dovedeno u pređašnje stanje. Poribljavamo ga redovno. Posle sanacije, odmah smo u jezero „ubacili“ matice šarana, dok smo ribolov zabranili čak dve pune godine. Prvi robolovci su mu prišli na dan ponovnog otvaranja 31. maja 2008. godine, i na opšte iznenađenje, prvi ulovi pokazuju da su se izuzetno dobro snašle ciprinidne vrste, posebno šaran, deverika, babuška i pored nekih autohtonih vrsta kao što su krkušica, potočna mrena i klen - ističe Bratislav Radenković, ribolovac i aktivista USR „Banjica“. Dakle, pre tri godine jezero je ponovo „otvoreno“ za kupanje, a tek prošle i za ribolov, tako da su se pod Kurilom vratili sportski ribolovci, posebno mušičari iz Niša, Pirota, Babušnice, Leskovca...

 

...Ali, i klen se ne dá!

Tri pomenuta prirodna jezerska dubinska „razreza” kriju i različite riblje kolonije. Na najdubljem delu, oko brane, love se, uglavnom, velika jata klenova. U središnjem vrebaju šarani, deverike i babuške, mada su nekada, pre curenja, neprikosnoveno vladali amuri i tolstolobici, dok na plitkim mestima caruje bela riba: bodorka, crvenperka, beovica... Jezero i Koritnička reka prirodna su staništa klena i krkuše. Sve ostale vrste sistematski su unošene u akumulaciju, negde od 1985. godine, kad je ubačena prva tona babuške. Kasnije, ista selidbena sudbina zadesila je amura, šarana i tolstolobika. Sve te ribe brzo su se prilagodile čistoj vodi bogatoj faunom, pa su nekada u sezoni hvatani šaran od 13,6 ili amur od 6,8 kilograma. Prošle godine, uhvaćeni su poprilično veliki šarani, pošto je jezero ponovo poribljavano primercima težine od nekih 5 do 6 kilograma. Stari palanački ribolovci kažu da u jezeru ponovo gazduje i som, pošto su pojedini ovdašnji ribolovci primerke ulovljene u Nišavi samoinicijativno puštali u Divljanu. Ipak, divljanski ribolovački cilj broj jedan je klen, ne samo zbog toga što je još početkom devedesetih ulovljen još uvek rekordni primerak od 1,8 kg, već i zbog toga što ova voda, sa svojom specifičnom planinskom konfiguracijom, predstavlja veliki izazov za mušičare i varaličare. Muši- čarske avanture počinju uglavnom vlažnim imitacijama, rađenim od paunovih isperaka, uz dodatak crvene, zelene, žute i plave boje, odnosno onim iz serijala „kočijaš” ili imitacijom Alder Fly, dok se sve okončava veštačkim Skakavcem, Vilinim konjicom, Glogovkom, Bambulom, Gundeljom... Varaličari najčešće love na manje Mepps leptire i Rapala voblere - pre svega Mini Fat Rap, ali i Shad Rap, jer se klen drži jezerske zone s većom dubinom.

Kesa za šarana

Šaran je posebno cenjen i omiljen među ovdašnjim ribolovcima. Peca se na klasič- ne dubinske sisteme, jačim teleskopima ili dvodelnim štapovima, stacionarnim čekrcima i, zbog podvodnog korenja i stabala dosta jakim najlonima, promera oko 0,35 mm. Za mamac, ribolovci iz okolnih mesta, Bele Palanke, Pirota i Babušnice, najčešće koriste kuvani kukuruz, valjak-kačamak (domaćinski „boili“, kako vole da kažu), te hlebnu ružu, a mesto najčešće prehranjuju kukuruzom. Čovek, posebno ribari, stari i mladi, uče se dok su živi. Dok smo jesenas proveli vikend na jezeru, upoznali smo deda Biška iz Niša, šarandžiju-rekreativca. I od svih njegovih ručnih ribolovačkih izuma, najzanimljiviji je bio način kako deda Biško grupiše kukuruz na daljini, na jedno 25 metara. Primamu baca u papirnatim kesama, koje nabvalja u trgovinskim radnjama. Jakim štapovima, ima dve stare fiberglas „Germine“, jak najlon - promera 0,35 – 0,40 mm, i praksom, snagom zamaha, stalnim treningom - deda Biško gađa u sam centar „rupe“, odnosno mesta gde vara šaranska jata. A on je, posle klena, za sada - specijalitet ove veštačke akumulacije!

 

Autor teksta: Branislav Bane Miltojević
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 11, februar 2010.

Ostavite komentar