Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).

Debela Berta

Postavio Pedja Pašćan 03/06/2019 0 Komentara Destinacije / Vode,

Sada već davne 2001. godine, jedna mala zemlja puna nade i iščekivanja, hrli u dugo čekanu slobodu. I u sportskom ribolovu su bile uvedene sankcije, pa otpade put u Španiju (1999-te). Uprkos nemaštini i slaboj organizovanosti, put u Pariz smo svi očekivali kao jednu veliku stvar.

U takmičarskom smislu nismo imali mnogo šta dokazivati, jer dotadašnji „rejting“ nam je mogao priuštiti jedva nešto iznad pukog turističkog razgledanja Pariza, ali poneseni sveopštim društvenim promenama, a i činjenicom da se jednom u sto godina Svetsko prvenstvo u sportskom ribolovu održava u jednom tako velikom gradu (u čast dotadašnjem dugogodišnjem Predsedniku Svetske ribolovne organizacije koji se spremao za „penziju“, gospodinu Žaklenu), hteli to ili ne, potajno smo počeli da verujemo i da gradimo na prvom mestu samopouzdanje, koje će u kasnijem periodu doneti neslućene, i u to vreme nezamislive, rezultate.

Glavna karakteristika tog Svetskog prvenstva, osim nesvakidašnjeg veličanstvenog ambijenta Grada svetlosti, bila je i tehnika novih plovaka za brzu vodu - disk plovaka. Ne moram spominjati da niko od nas u to vreme nije ni video takav plovak. U nedostatku globalnih sredstava komunikacije, skoro napamet smo naučili ono nekoliko tekstova o ovoj tehnici koji su se mogli naći u engleskim i francuskim časopisima.

Tada saznasmo i za Diega Da Silvu, rodonačelnika ove tehnike, Francuza kome su pripisivali epitet velikog favorita na domaćem terenu.

Svaki odlazak na Svetsko prvenstvo u to vreme je bila prava mala avantura, ali nekako stigosmo na odredište, u skroman hotelčić na Porta de Bagnoli.

Prvog dana razdaljinu od hotela do staze, iako je „svega“ desetak kilometara udaljena, pređosmo za oko sat i po, pa sa zakašnjenjem i nenamontiranim priborom „banusmo“ na veliku zelenu, brzu Senu. Domaćini nam ljubazno dozvoliše da prihranimo pozicije, iako je vreme za to predviđeno odavno prošlo, pa krenusmo u upozanavanje sa ovom francuskom lepoticom. Na brzinu svi montiraše plovke, kupljene usput u Mađarskoj, prisećajući se Da Silvinih montaža. Meni je nekako ova Sena sve više ličila na moju Drinu, pa onako na prečac rasklopih bolonjez i montirah Drinski plovak od 10gr. I tu u hladu Luvra na iznenađenje svih prisutnih odmah počeh da lovim bodorke i to takve kakve niko od nas nikada nije viđao, ribe od 700-800 grama! Ostatak ekipe se slabo snalazio sa novotarijama, osim Mide, koji dobija krupnu deveriku i nekoliko bodorki, ali nakon završenog treninga polako saznajemo da pecanje na Seni neće biti ni nalik najavama iz engleskih i francuskih novina. Sledećih dana riba je radila sve slabije i slabije, pa se opredeljujemo manje-više za pecanje kedera kao jedinu alternativu. Svi osim Mide i mene, isključivo su se bazirali na kedere, a ja ipak nisam mogao da zaboravim one džinovske bodorke, pa sam dobar deo takmičenja pokušavao sa bolonjezom. Uprkos dobrom pecanju kedera, kasnije zauzimam 11. mesto u sektoru od 35 takmičara. Ovaj rezultat bi do tada značio vrhunsko ostvarenje, daleko iznad dotadašnjih ostvarenja naših reprezetacija, ali tada je to bilo nedovoljno da izborim mesto za drugi krug. Midi se upornost ipak isplatila, pa je sa deverikom od 2,5 kilograma zauzeo 3. mesto, dok su svi ostali bili između 7. i 10. mesta. Sve u svemu, reprezentacija (još uvek Jugoslavija), je nakon prvog dana delila prvo mesto sa reprezantacijom Italije. Drugog dana je odlučeno da se ponovi taktika od prvog dana, s tim što je Sena bila izdašnija, pa je i rezultat takve taktike bio konačan plasman - 7. mesto, što je do tada bio najveći uspeh naših ribolovaca.

Pošto drugog dana nisam pecao, mogao sam staloženo da odgledam pecanje drugih ekipa. Na moje veliko iznenađenje, primetio sam da Englezi primenjuju taktiku drugačiju od svih. Pre svega koriste ekstremno velike disk plovke od 50 grama, dohranjuju velikom količinom seckanih debelih glista, i love jegulje! Uprkos činjenici da je u pojedinačnoj konkurenciji Svetski prvak postao Italijan Balebani, Englezi su u ekipnom delu bili više nago ubedljivi. U šali, na proslavi, svoj sistem pecanja nazvaše „Debela Berta“.

Lepo iskustvo i lep uvod za SP-a 2003. godine u Madunicma u Slovačkoj, gde se ponovo susrećemo sa „disk“ plovcima. Tada prvi put vidimo dohranu kupicama. Teška i zahtevna voda i pravi debakl naše reprezentacije. Ovaj put dominirali su Mađari, koji su izgleda „Parisku lekciju“ shvatili na pravi način. Inat, jedna od najupečatljivijih nacionalnih osobina, proradi do te mere da od tada svaki takmičar poče ozbiljno da shvata disk plovak i ovu prelepu tehniku, jedva čekajući priliku da se ponovo „premerimo“ sa svetskim velesilama.

Nakon uspeha Čigre na svetskom klubskom u Osjeku, sve nekako krenu nabolje. Stigle su nove generacije „klinaca“, šarandžije se pridružiše karavanu i slika o srpskim ribolovcima poče iz korena da se menja. Nakon potvrde dobrih uspeha osvajanjem 2. mesta na sledećem Svetskom kupu u Čapljini, ekipa Čigre se spremala za nastup u Niortu u Francuskoj. Umesto velike i bistre Sene, dočeka nas mutna i mala Niortese, o kojoj smo onako unapred saznali da obiluje sitnom ribom i da su potrebni plovci od 1 do 2 grama. Na prvom terningu ne ulovismo gotovo ništa osim retkog kedera, dok ekipa do nas, iz Slovenije, nije počela da otkačinje neke velike ribe i to na „disk“ plovke!? Butanje po priboru rezultira pronalaskom nekoliko disk plovaka, pa onako na prečac tog prvog dana shvatismo suštinu. Ako želiš da na disk plovke loviš krupne ribe, zaboravi na fine najlone, elastike i sitne udice. Malo po malo, namontirasmo se kako valja i počesmo sve bolje da lovimo koristeći debele najlone, velike udice i jake elastike. Kada smo se napucali samopouzdanjem prešli smo na sledeću fazu, a to je sofisticirani pristup ovoj tehnici koji se sastoji od nekoliko neizostavnih činilaca, no da krenem redom.

Ne, nismo zaboravili „Debelu Bertu“ i ona je postala sastavni deo naše opreme u ovoj tehnici. To znači obavezan sistem sa najtežim plovkom namontiranom na ekstremno jakom osnovnom najlonu i predvezi (0,22-0,18) uz udicu minimum No 12. Montaža se izvodi tako da glavno olovo, koje mora iznositi preko 90% od ukupnog otežanja, bude na nekih 10-tak centimetara iznad dna, dok se na dugačkom predvezu (minimum 60-90cm) montira još nekoliko dramlija u zavisnosti od brzine vode - No.2-No.5. Tehnika pecanja se svodi na striktno držanje plovka u mestu, što se jedino može izvesti na pravi način ukoliko je plovak maksimalno „udavljen“, a vrh šteka se potopi 20-tak santimetara u vodu. Putilo, odnosno najlon od vrha šteka do plovka, mora biti izuzetno kratak, 20-30 centimetara. Ova varijanta daje najbolje rezultate, obično u startu i pred kraj takmičenja.

Sledeća neophodna montaža je srednje težak sistem koji omogućava pretraživanje terena i to tako što se naizmenično plovak koči u mestu i popušta da lagano plovi. Tada se po istom principu montira glavno olovo, dok je predvez za nijansu kraći i na sebi ima jedno ili dva mala olova. Plovak mora biti malo rasterećeniji, jer je potrebno da ne potone kada se pusti u slobodnu vožnju. I treći sistem je klasičan plovak jajastog oblika sa donjom metalnom antenom. Tada se montira tako da i olovo i udica idu iznad dna, a lovi se tako što se čekaju oni fini, jedva primetno sporiji prolazi i prelazi se preko hrane potpuno slobodnom vožnjom. Kako je od velike važnosti pozicioniranje osnovne prihrane, neophodno je što bolje ispitati teren ispred sebe detaljnim sondiranjem. Prihranu treba prilagoditi očekivanom ulovu krupnih riba, pa se najčešće izvodi hranom sa dosta teške zemlje i obiljem mamaca. Kada je u pitanju deverika, prednost treba dati seckanim glistama, kasterima i davljenim crvima. Kao odličan mamac za krupnu deveriku se pokazala dusa glista (po 2-3 komada), i kombinacija crv ili kaster. Kada se očekuje mrena, osim prihrane lepljenim crvima, neophodno je udicu namamčiti sa 7-8 crvića. Uprkos odličnim treninzima, Francuska je ponovo rezultatski bila fatalna, jer nakon drugog mesta nakon prvog dana, sa zaostatkom od svega jednog poena, ipak na kraju postiže skromno ostvarenje, najviše zahvaljujući izrazito lošim startnim brojevima drugog dana.

Najveći benifit je konstatacija koja polako provejava u ribolovnom Svetskom karavanu, a to je da se na srpsku reprezentaciju mora ozbiljno račinati kada se lovi krupna riba disk plovcima!

Ista godina, sličan scenario, sada na Evropskom prvenstvu u Češkoj, na reci Moravi. Vodostaj povišen, voda siera a mi ljuti na francusku lošu sreću, počinjemo da primenjujemo istu taktiku. Sve vreme zvaničnih treninga, ubedljivo najuspešnije lovimo krupne ribe, deverike i mrene. Osim sektora A gde se lovio keder, u svim ostalim sektorima nemilosrdno tamanimo krupne ribe, pa nakon prvog dana zauzimamo odlično drugo mesto. Kao da se zla sudbina poigrala sa nama pa se francuski scenario ponavlja, loše pozicije, spadanje nekih ključnih riba sa udice i na volšeban način ponovo ostajemo bez medalje! Jeste frustirajuće, ali smo sigurni da će nam se to na dobro vratiti kad-tad.

Ponovo Slovačka - Madunice i nedužna, a itekeko dužna reka Vah! Svi nekako podsvesno osećamo da debakl koji je tamo doživela naša reprezentacija ne sme ostati „neosvećen“, pa na ovo takmičenje odlazi deo ekipe par dana pre zvaničnih treninga i rešava najveću dilemu: Kako izvaditi štek štapom velike mrene kojih tamo definitivno ima na pretek?! Kako je staza već bila zatvorena, nekoliko nas je imalo privilegiju da peca bliže brani gde smo se junački napecali krupnih mrena. Usput smo shvatili da jačina pribora mora biti na granici izdržljivosti štapova, pa smo spremili sisteme sa osnovnim najlonom 0.25 i podvezima 0.22 – Debela Berta New Generation. Po svom običaju, Vah je i dalje bio težak za pecanje, ali i nekako sladak, jer dobrom taktikom ponovo osvajamo zlato! U oba dva takmičarska dana sam se opredelio za mrene i sa apetitom ih pecao, a drugog dana sam uspeo izvaditi mrenu od preko 3 kilograma i na taj način „zaradio“ nadimak Barblman!

Ove godine je Svetsko prvenstvo u Češkoj na Moravi! Ponovo reka i disk plovci. Oj Moravo, dužna si nam, a dugovi se na kraju uvek vrate!

 

Autor teksta: Goran Radović - Gica​
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 37, April 2012

Ostavite komentar