Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).

Brza reka za brzo pecanje

Postavio Pedja Pašćan 26/09/2017 0 Komentara Destinacije / Vode,

Na jugozapadu Srbije nalazi se Golija, jedna od naših šumama i vodama najbogatijih planina. Park prirode Golija koji je 2001. godine dobio status rezervata biosfere pod nazivom „Golija – Studenica” priznat je UNESCOvim programom „čovek i biosfera”. Ovo je prvi rezervat biosfere u Srbiji i predeo je sa izuzetnim prirodnim lepotama...

Planina Golija je najviša planina u ovom delu Srbije (najviša tačka je Jankov kamen 1833 m). Na nadmorskoj visini oko 1600 m nalaze se izvorišta Crne reke i Studenca od kojih nastaje reka Studenica.

Gornji tok Studenice se odlikuje velikim padom, pa je korito reke dosta usko sa mnogobrojnim brzacima, slapovima i tek po nekim virom. Kod sela Devići u Studenicu se uliva Brusnička reka. Dalje se probija između planina Golije i Radočela formirajući predivnu klisuru, sve do ušća u reku Ibar kod mesta Ušće.

Na oko 12 km uzvodno od Ušća na platou iznad reke nalazi se manastir Studenica koji se od 1986. godine nalazi na listi svetske kulturne baštine. Osnivač Lavre Studeničke je Sveti Simeon Mirotočivi (kraj 12. veka), a zadužbina je rodonačelnika dinastije Nemanjića Stefana Nemanje. Manastir je vremenom postao veoma važan duhovni centar sa ogromnim uticajem na kulturni i društveni razvoj srednjovekovne Srbije. U blizini manastira se nalazi hotel i manastirski konak gde se mogu smestiti svi turisti (poželjno je da se prethodno najavi poseta i rezerviše smeštaj) koji žele da posete ovaj kraj.

Uzvodno od manastira, reka Studenica je izuzetno zanimljiva za sve ljubitelje ribolova na potočnu pastrmku.

Reka je snažnog protoka. Duga nešto manje od 60 km, širina rečnog korita varira od tri metra u gornjem do 15 m u srednjem i donjem toku, gde virovi dostižu dubinu i preko tri metra.

Studenica je izrazito salmonidnog karaktera a pored potočne pastrmke ima i uslova za opstanak lipljena (sa ovom ribom reka je poribljena u nekoliko navrata). Nažalost, ova riba je veoma retka, dok je populacija potočne pastrmke značajna, ali znatno ispod kapaciteta ove moćne planinske vode.

 

Varaličarenje među manastirima

 

U junu mesecu sam bio na ovoj vodi nekoliko puta i pošto mi je to bio prvi boravak na ovoj reci, odlučio sam se za tehniku varaličarenja zbog bržeg upoznavanja terena. U srednjem toku reke između manastira Studenica i manastira Pridvorica reka je dosta pristupačna i duž njenih obala je solidan asfaltni put ka Ivanjici. U tom delu reke ima dosta dubokih i dugačkih virova koji u sebi kriju verovatno po neku krupniju pastrmku. Uporno istražujući virove uglavnom sam koristio jednodelne voblere do četiri cm u dezenu pijora (gagice) na koje sam lovio primerke do 25 cm. Na dvodelni vobler od šest cm dužine javljala se nešto krupnija riba, ali je bilo manje udaraca. Inače, u ovom srednjem delu toka ima dosta ribnjaka sa kalifornijskom pastrmkom, pa se ponekad i ona može zaleteti na varalicu. „Tajming” po virovima je bio kratak i brzo sam menjao pozicije da bih što bolje upoznao reku. Na oko 20 km uzvodno od manastira Studenica reka se odvaja od asfaltnog puta i savija ka vrhovima Golije.

Ovaj deo reke je manje pristupačan i što se više krećete uzvodno Studenica postaje sve brža, a njeno korito sve uže. Ovde jepopulacija pastrmke malo brojnija, ali i dalje se radi o sitnijim primercima, mada je bilo nekoliko dešavanja sa malo krupnijom ribom dužine preko 30 cm. Zbog brzine vode teško je loviti i obično se desi napad ribe odmah po padu u vodu ili posle nekoliko okreta ručice na mašinici, pa treba imati dobre reflekse. Nije loše da prilikom zabačaja dok je varalica još u letu rukom preklopite hvatač strune kako bi odmah počeli da namotavate najlon.

Nadmetanje sa ovim divljim pegavim lepoticama u predivnom ambijentu gotovo netaknute prirode zaista je pravi doživljaj. Ipak, stiče se utisak da kapacitet ove vode nije dovoljno iskorišćen i da bi populacija pastrmke mogla da bude brojnija jer količina vode čak i u sušnom letnjem periodu to svakako omogućava.

Ovom vodom gazduju „Srbija šume“ gde važi savezna ribolovačka dozvola i režim ribolova plemenitih riba propisan u tom ribarskom području.

Na vodi sam sreo malo, uglavnom lokalnih, ribolovca i rekao bih da je ova voda nepravedno zapostavljena. Uz malo ulaganja (pre svega poribljavanja potočnom pastrmkom) ovo bi mogla postati veoma atraktivna ribolovačka destinacija.

Povećanjem broja noćenja od strane ribolovaca kao i većem prometu u restoranima i drugim ugostiteljskim objektima značajno bi oživeo turizam u ovom kraju.

Do ove destinacije se može doći pre svega ibarskom magistralom sa koje se skreće kod mesta Ušće, udaljeno od Kraljeva oko 60 km ili takođe solidnim asfaltnim putem iz pravca Ivanjice ka manastiru Studenica.

Ukoliko niste do sada posetili ovaj „Revir Srbije“, a volite netaknutu prirodu i nadmetanje sa predivnim potočnim pastrmkama, ovo je svakako destinacija gde ćete maksimalno uživati i sa koje ćete poneti puno lepih uspomena.

 

Autor teksta: Zoran Pantović Kosta;
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 17, avgust 2010.

Ostavite komentar