Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).

Bombice za protfiše

Postavio Pedja Pašćan 20/03/2019 0 Komentara Destinacije / Vode,

Doktor Gaga je zabacio malu „Moša” kruškicu u brzak iza gomile nanesenog granja. Povlačio je brzo, plašeći se da ne ode preduboko i zakači se za neku od grana. Vrh štapa tresao se usled snažnih vibracija ovog malog voblera. Struja je ponela varalicu i u trenutku kada se našla tačno iza velike grane u vodi, nešto je doktoru snažno „drmnulo” po štapu. „Šta bi ovo”, zapitao se vadeći vobler iz vode, „ispravi mi dva kraka na udici!?”

Prošlu godinu na Tamišu možemo slobodno proglasiti „Godinom protfiša”. Ne sećam se da smo ih ovoliko ikada upecali na varalice. Ne samo što ih je bilo mnogo, nego su bili, za tu vrstu, baš krupni. Uglavnom se lovna težina kretala preko kilograma a bilo je i „kapitalaca” od preko dve kile. U početku smo eksperimentisali sa malim „Mepss” varalicama i „Rapalinim” „Original Sinking” i „Fat Rap” modelima, da bi na kraju sezone „otkrili Ameriku” i lovili ih isključivo na male kruškice domaćih proizvođača. „Moša”, „Vidra”, „Ujka”, „Moravac”, „Goldy”, debeljuškasti voblerčići od tri i četiri centimetra, bili su neodoljivi mamac za ove plašljive bezube stvorove. Ipak, najkrupnije komade dobijali smo u sam mrak, najbolje po mesečini, na plitkoroneće „Kalipso” voblere od 6cm u fluožutoj boji. Možda je razlog to što su „Kalipso” vobleri imali najjače trokrake od svih prethodno nabrojanih, pa su uspevale da izdrže i najjače udarce velikih protfiša.

 

 

Iako smo protu pecali više puta i imali zaista lepe trenutke u ribolovu, najluđi izlazak mi je bio sa mojim drugarom, doktorom Draganom Večerinovićem Gagom. Od samog jutra kiša je lila kao iz kabla. „Cele godine je suša”, negodovao je doktor dok smo ulazili u čamac, „i baš danas je morala da pada”. Ipak, nismo odustajali. Stvari smo zapakovali u najlon džakove i obukli kabanice. Jasam na buvljaku kupio neku policajsku pa smo zbijali šale na račun kolega ribolovaca koji su mislili da smo kontrolori. Prognoza je bila: popodne razvedravanje, i mi smo u to poverovali. Dok smo plovili čamcem uzvodno od opovačke brane pratio nas je potop. I tačno posle pola sata vožnje kiša je odjednom stala, baš kada smo došli do mesta za ribolov. Čim smo vezali čamac i malo se primirili, na površini vode su počeli da se javljaju krupni protfiši. „Valjda je ova kiša oborila neke insekte na vodu”, rekao sam, „vidi kako su poludeli”. Preko celog brzaka, iza velike gomile nanesenih grana, videli su se kolobari. Ova scena mi je ličila na večernji cug pastrmke na Gracu. „Ja ovo nikad nisam video”, čudio se doktor, „vidi koliki su!” Na brzinu smo spremili pribor; Gaga je poneo malo jači štap nadajući se večernjem smuđu a ja kao i obično, svog malenog „Šimana” od metar i osamdeset sa strunom 0,08mm debljine. Dok sam ja kačio „Ujka” kruškicu, doktor je već zabacio svog „Mošu”. Ovde je vrlo nezgodno pecati zbog gomile podvodnog granja koje ponegde štrči iznad vode. Vobler se baca uzvodno pod uglom od 45 stepeni i vodi između tih štrčećih grana. Ako kasniš sa povlačenjem - ode varalica pravo u granu. Srećom, svi ovi mali voblerčići imaju majušne trokrake udice koje se ne kače tako lako. Ali imaju drugu manu. Doktor je vukao vobler tačno kako treba i kada ga je doveo iza jedne od velikih grana osetio je snažan udarac na štapu. Riba je spala a dva kraka su bila potpuno ispravljena. „Izvini doktore”, rekao sam mu kroz smeh, „žurio si pa ti nisam rekao da moraš da popustiš špulnu, oće da isprave udicu kad je mnogo zategnuta”. Poslušao me je i već u sledećem bacanju začulo se zujanje drila. Poveliki prota se otimao i pokušavao da iskoristi snagu vodene struje i oslobodi se udice. „Baš je jaka riba”, uživao je doktor Gaga, „otima se kao pastrmka”. Bilo je uživanje gledati kako snažna riba izvlači po nekoliko metara strune i kako je doca lagano ali sigurno privlači ka čamcu. Nisam uspeo da vidim kraj ovog događaja jer sam i ja imao dva udarca za redom, od kojih je drugi bio uspešan. Sad sam i ja imao priliku da se izborim sa svojim velikim protfišem. Nije se predavao, podvlačio se pod čamac i pokušavao da iskoči iz vode. Međutim, popušten dril je amortizovao sve njegove begove. Zanimljivo je da u toku jednog povlačenja imate i po nekoliko napada. Nisam siguran sada da li je to jedna riba koja promašuje ili više njih. Kako bilo, ti promašaji učinili su nam pecanje još zanimljivijim. „Hoćemo li da uzmemo nekog za klopu”, pitao je doktor, „mislim da su na tanjirači neprevaziđeni?”. „Jesu doktore, uzećemo svakom po tri”, odgovorio sam misleći da je ovaj dobar početak ribolova ujedno i kraj. Obično se ulovi nekoliko krupnih protfiša koji svojim bućkanjem i jurnjavom kroz vodu uplaše ostale, pa onda moraš da čekaš ceo sat da bi se ostali smirili i počeli ponovo da rade. Ovog puta nije bilo tako. Čim je doktor zabacio varalicu, odmah je imao još jednog „baju” na štapu. I meni je takođe„lupio” jedan još veći od onog prethodnog. Čim smo ribu stavili na stringer i ponovo zabacili kruškice, gotovo u isto vreme obojca smo opet imali ribe na štapu! „Šta je ovo?”, smejao se Gaga, „Ovo nema ni na televiziji!”. Ispunismo mi predviđenu kvotu očas posla. Naravno, nismo odustajali. Riba je radila kao luda. Smenjivali su se promašaji, napadi i otkačinjanja. Lepotani crvenih peraja iskakali su iz vode, jurišali ka dnu i prskali po površini. Mi smo isprobali nekoliko modela voblečića raznih proizvođača i na sve smo dobili po nekog protfiša. „Pravo ludilo”, veselio se doca, „da mi je neko rekao da ću ovako da se napecam protfiša na varalicu...”. Ribu smo vraćali u vodu. Dovoljno nam je bilo po tri komada svakom.

Ono što smo doživeli tog dana bilo je vrednije od svakog ulova. „Ova kiša”, pokušavao je doktor da shvati ćud prirode, „mora da je ona bila odlučujuća za ovakvu navalu”. Nešto je bilo ali šta? Ko će ga znati. Ovo smo doživeli sad i ko zna kad. Sklope se nekad svi uslovi da riba poludi i da mi budemo baš u to vreme na pravom mestu. „To nas je malo i bog pogledao”, bio je srećan doktor, „mogao bi malo češće tako”.

 

Autor teksta: Srđan Savulov
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 35, Februar 2012

Ostavite komentar