Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Bagrdanski borci

Postavio Pedja Pašćan 05/09/2018 0 Komentara

Šaran je riblja vrsta za koju se s pravom može reći da je pravi trofej, kako zbog svoje borbenosti kad se nađe na štapu, tako i zbog puno vremena, truda i znanja koje je potrebno uložiti da bi sa uspehom lovili vodenu lisicu.

S tanje ribljeg fonda je na većini naših divljih voda nažalost takvo da čovek i ako uspe da odvoji dovoljno vremena i izađe na vodu nekoliko dana ne bi li se posvetio pecanju šarana, vrlo teško može naći adekvatnu vodu na kojoj mu uloženi trud, vreme i sve znanje ovog sveta mogu garantovati ulov.

Na svu sreću postoje i vode zatvorenog tipa, takozvani reviri, na kojima važi pravilo „uhvati i pusti“ i na kojima je ulov mnogo izvesniji, tako da se većina odlučuje za takvu varijantu, bez obzira što su svesni činjenice da će na kraju ipak ostati bez ribe.

Dok sedim kod kuće i razmišljam o tropskoj vrućini koja vlada ovih dana i lagano ubija nadu da će se ukazati prilika za kakvim-takvim ribolovom, u razmišljanju me prekida zvonjava mobilnog telefona.

Posle kraćeg razgovora osmeh mi se ubrzo vraća na lice, naime, moj dobar prijatelj Peđa iz Jagodine, koji je inače vlasnik jednog od najlepšeg revira u tom delu Srbije, Bagrdanskog jezera, javlja da riba dobro jede tih dana i da nekoliko ekipa, šarandžija, koji treniraju na jezeru pripremajući se za profi kup, odlično prolaze.

Na jezero stižemo pre svitanja, a zbog velike vrućine poželjno bi bilo krenuti sa ribolovom što ranije.

Nakon srdačnog pozdrava i uz kratku konsultaciju sa Peđom, krećem ka mestu.

Na preporuku našeg domaćina stajem preko puta malog ostrva udaljenog nekih osamdesetak metara od obale. Hraniću mesto 5-6 metara pored samog ostrvceta.

Šarandžije su već odavno na svojim mestima i uveliko prihranjuju.

Inače, Bagrdansko jezero nije baš laka voda za pecanje, bez obzira što je reč o komercijalnom reviru, jer je količina ribe, otprilike, odgovarajuća prirodnim uslovima na nekoj divljoj vodi. Znači, taman toliko koliko treba da bi se ostvario dobar ulov, ali treba uložiti i dosta znanja i adekvatno prihraniti.

Nakon uobičajne najave i detaljnog opisa jezera krećem sa pripremom hrane i odabirom pribora. Mesto prihranjujem raketom u koju stavljam kombinaciju Maroševih hrana i to jedan Ponty Special sa betainom i po jedan kilogram bazične hrane med i Ponty karaš. U praškastu prihranu dodajem pola kilograma Mega Mix – mešavine zrnevlja koja se sastoji od 6-7 vrsta žitarica, malo mikro peleta i pola litre smrznutih crva.

Nakon pola sata, koliko mi je bilo potrebno da pomenutu količinu hrane izbacam raketom, krećem sa montažom štapova.

Pecam na dva fidera SPRO Pelet fider, dužine 3,6 m i 3,9 m težine bacanja do 100 gr. Pomenuti štapovi su idealnih karakteristika za pecanje krupne ribe na većim daljinama. Mašinice su Lineaefe Akvarex, robusne fi der mašinice koje poseduju plitku, odnosno meč špulnu, što je veoma bitno kad se peca na većim daljinama jer, bez obzira na kvalitet štapa, ukoliko nije uparen sa adekvatnom mašinicom, izbačaji na većim daljinama su maltene nemogući.

Glavni najlon je SPRO karp fi der 0,20; predvez Stroft 0,16 čudovišno jak monofi l sa kojim ne bi tebalo da imam problema bez obzira što je reč o pceanju šarana. Udica je Drenan karbon fi der veličine 6 i 10,

Montaža je sledeća. Kroz anti-tengl cevčicu sa bočnom kopčom, provlačim glavni najlon i spajam ga sa predvezom uz pomoć parčeta sensasove fi der gume (1,0 m) dužine 25 cm montiranog na dve virble tako da fi der gumu u ovom slučaju koristim kao početak predveza i jedini joj je zadatak da amortizuje beg ribe i svede mogućnost kidanja na minimum. Na kopču kačim piker olovo od 1 unce (28 gr). Planiram da pecam sa olovom u hrani bez metod hranilice, kako bi, ako je to moguće, izbegao babušku koja je tih dana takođe bila aktivna.

Na levi kraći štap stavljam ružu od 7-8 crva a na drugi zrno starog kukuruza iz Maroševe mešavine preko kojeg lepim sensas pastu sa mirisom mesnog nareska.

Ubrzo nakon zabačaja, na desni štap, na kom su crvići, dobijam lep udarac. Po otporu uviđam da nije šaran i nakon kraće borbe, krupna babuška završava u meredovu. Nakon par minuta, ponovo udarac. I druga babuška se koprca na dnu korpe meredova. Sledećih sat vremena lovim još 5-6 babuški. Jesu izuzetno krupne, ali u očekivanju šarana, svaka druga riba predstavlja smetnju.

Proveravam levi štap i uviđam da je pasta skoro spala sa kukuruza, tako da ponovo uzimam komadić paste i formiram noklu oko zrna. Sledi precizan zabačaj na hranjeno mesto. Spuštam štap na tri-pod i dok lagano zatežem vrh, sledi strahovit udarac koji mi je maltene izbio štap iz ruke. Zahvaljujući iskustvu uspevam da pravovremeno odreagujem i ubrzo dril mašinice peva pesmu zujalicu.

Nakon desetak minuta prelepe borbe (inače je poznato da su na Bagrdansom jezeru ribe neverovatno jake zbog kvaliteta vode), prelep šaran od nekih 4-5 kg završava u meredovu. Pažljivo ga oslobađam udice. Sledi kratki fotosešn, cmok i nazad u vodu.

Montiram ponovo kukuruz na udicu i naravno oblepljujem pastom, ovaj put stavljam isti mamac i na drugi štap nadajući se još nekom šaranu. Ubrzo, ali sad na desni štap, ponovo takav udarac da štap samo što nije izleteo sa tri-poda. Brzo prihvatam štap i započinjem borbu sa još jednim bagrdanskim borcem. Ribe su toliko jake da maltene do poslednjeg trenutka ne možete sa sigurnošću reći o kolikoj ribi je reč. Dok fider guma perfektno odrađuje posao, na površini vode ukazuje se silueta pelepog golaća. Riba je za nijansu krupnija od predhodne.

Tog dana sam sa ribolovom završio oko 12h jer je nesnosna vrućina sve više preuzimala primat u vazduhu. Za šest sati efektivnog ribolova imao sam ukupno devet udaraca i izvadio sedam riba. Šarani težine od 4-6 kg udarali su, otprilike, na pola sata, tako da je ribolov bio prilično dinamičan.

Sva riba je došla na isti mamac, kukuruz oblepljen sensas pastom sa aromom mesnog nareska. Na crviće, osim petnaestak babuški, nisam dobio ni jednog šarana što je zaista čudno jer na plovkaroškim takmičenjima na ovoj vodi, na crva se redovno hvataju šarani.

Ostale ekipe koje su pecale levo i desno od mene, imale su svega po jednu ili dve ribe na boilu. S obzirom da su to majstori svog zanata, iskusni takmičari, dolazim do zaključka da je usled nesnosne vrućine koja je vladala tih dana, riba mnogo bolje reagovala na fi nu fi der montažu i tanak predvez a i pasta kao mamac odnosi prevagu jer je mnogo aktivnija i brže oslobađa miris od boila ili peleta.

Sve u svemu, zaista prelep ribolovački dan i još jedna uspešno odrađena emisija. Toliko od mene za ovaj broj najtiražnijeg časopisa, gledajte „Svet ribolova“ i „Pošteno na vodi“. 

 

Autor teksta : Dragan Radunović 
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 29, Avgust 2011

Ostavite komentar