Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Anti-Štučiji timski rad

Postavio Pedja Pašćan 23/10/2018 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Po ko zna koji put, sa dva dobra druga rešetaš varalicama one tako izazovne lokvanje „marine rupe“. očigledno, neće leptira, ’oće kašiku. Kakvu ocenu sledujete?

Titula uspešnog štukolovca može se steći na mnogo načina. Ekipa A - Žik(ic)a, Mik(ic)a i Tik(ic)a- opredelila se za konzervativan pristup baziran na fanatičnoj tvrdoglavosti. Prvi lovi na bandara il’ mladu štuju, dubinkom, drugi „balerinom“, koju voze kaugler il’ crvenperka. Treći lovi kao i ja, usidre- nom “balerinom“, na bodorku ili baburu. Dan pred štukolov tri musketara idu na tri razne vode(!), mamce da ’vataju. Najgore je Mikici. Noć pred pecanje ne spava, obilazeći kauglere u buretu punom kišnice. Tu je i pumpa za kiseonik, kilo leda i slični testisi od labuda. Konačno, polazak. Ona dvojica naspavani, imaju otporne mamce- Tikine babuške mogu i bez vode! Zbog kaugleraša kome crkavaju kederi, psihoza u punoletnom „vozilu“ je strašna. „Daj gas!“, sikće kao guja ljuta. Pumpa radi i dalje, uzalud. Leševe izbacuje kroz leptir suvozačkih vrata... Ako ikada na drumu ranom zorom zatekneš nisku od mrtvi’ kauglera, prati je, isplatiće se. Ova trojicasigurno znaju bolje mesto od onog na koje si krenuo.

Iako profesionalan, ovo nije pravi timski rad. Po pravilu, jedan prođe odlično, drugi kako-tako, treći celog dana češe... uši, menja kedere i psuje. Za sve je „kriva“ štukina selektivnost. Plen uvek pripada nekoj od najbrojnijih vrsta. Na dunavcu to je kaugler, pa najbolje prođe histerični M. Na nekoj bari je to bodorka, najbolje ubodu T. (i moja malenkost). Gos’n Ž.-u pripadaju vode gusto naseljene bandarom. Ovako isključiv pristup ekipe A znači da u Srbiji ne postoji voda sposobna da u jednom danu svu trojicu zadovolji. Na tipičnom, baburama zatrpanom kanalu, uspešan bi bio samo onaj ko lovi na baburu, je l’ tako?

Uigran pa ipak čudan tim behu. Pecaju zajedno, pa ipak svako za sebe peca. Očekivao bi nešto ovako: osoba A privede trokilašicu na crvenperku, „balerinom“, kaže to ostalima, da i oni na isto pređu. Šipak! Iako vide na šta srećnik hvata, preostaloj dvojici nije ni na kraj pameti da promene „vozače“ svojih Mustadovih trokraka, najboljih na svetu.

 

PERICA & ĐOKICA

 

Bio sam zelen, mlad i snažan, jednoga dana u oktobru, godina... Pravim društvo čika-Peri, varaličaru. Dosadilo mi ono penzoško čučanje iza motki. Čika P. predlaže mobilni pristup. „Mladiću, pustite ove ‘foteljaše’, hajdete sa mnom.“ Zvuči interesantno... Čudno natovaren, cunjam Ilićevim dunavcem. Zamisli, samo jedna „balerina“, kantica sa crvenperkama, ranac naleđima- vozi. Na svakom izglednom mestu 4-5 minuta. Do uveče pretresoh sve pozicije! Najveće komade dadoše neraskrčene polupozicije, koje bi (zbog nedostatka komfora) „foteljaš“ sa 3-5 motki izbegao u širokom luku. Dolazim do neoborivog zaključka. Ja sam genije za štuku, crvenperka je čudo, čika P. je bog! Nije mi krivo što je, idući iza mene, ulovio i veće i više. Ponudih mu da ide prvi, na šta Stara vidra kaže: ”U ovoj varijanti mesto prvi napada plovkaroš. Ako on omane, na scenu stupa gvožđe: besmrtna Aglia 3, zlatna u rukama kolosa od 60 kila”.

Ovo je dobar, obostrano koristantimski rad. Već posle 3-4 sata tandem P-Ð ima prilično tačnu predstavu šta štuka hoće. U danima kad nije bila za jurcanje, čika P. bi (posle 2-3 sata bezuspešnog oranja) i sam montirao „balerinu“, okitivši je crvenperkom. Već na sledećem izlasku pauza između dva udarca na gvožđe meri se minutima! Prosek: 2-4kg. Mnogo puta stoički sam izdržao ovo (za ceo dan, plovak mi tri puta zaronio). Nemam te „blinkere“, a i ne znam da i’ vozim. Sve češće umesto u svoj plovak gledam Majstorov DAM fi berašod 1,5m. Stiže štuka broj 13 il’ 15, još nije podne, strašno. „Hoćemo li dalje, mladiću?“, pita, klateći zlatni Rublex sa crnim prugama koga i dan-danas imam.

Hvala za zeleno svetlo na semaforu, Učitelju. „...

 

TERAM PREKO BEGEJA“

 

Seme posejano na Ilićevom dunavcu pade na plodno tlo. Iz njega niče mladica od koje drvo postade. Batalio sam lov štuje na prirodne mamce, veštački deluje. Lov na veštačke mamce- to je prirodno! Svetićevom četvoročlana horda jezdi. Kao najstariji, sa svojih 74kg sam i najmršaviji, kol’ko da lokalci ne možedu da pevadu „Četir’ konja debela“. Sa nepuni’ 140 kila, rekorder je moj Dejica. Na majici mu, nevidljivim slovima, piše: „Veliko je lepo“. Džerk od 25cm i čudovišni jednodelni Sage sa vrhom k’o olovka koji pokazuje neznatne znakove zavijanja. Lep komad, preko 5 kila. Vraćen. Deja sve vraća. Davaj jednog džerka, Deeejooo...

Drugovi J. i Z. su okoreli vobleraši. Na majici prvog nevidljivim slovima stoji „Što više što manjeg“. Ono manje shvatiti uslovno, radi se o štujki od 1-1,5kg. Pedofi le organski ne podnosim, al’ ovaj je nešto posebno. Čitavog života Najlepšu gađa minijaturama tipa Shad Rap 5, Little S... A onda naiđe Godina Malih Mamaca. „Genijalcima“ koji troše velike varke to bi promaklo. Zato u ekipi treba imati živu sondu koja to ne dozvoljava. Daj jednu minijaturu, Jooocooo... Nasuprot njemu, Zigi nosi dres sa akronimom „S.S.S.S.“ (spoljašnost, suština svih stvari). Deliblato ranih 90-ih. Znamo da ima puno babušaka i bandara, shodno tome biramo dekore. Čabar. Deji zvoni mobil. „Kolika!? Na šta?“. Ludi Z. ima jednu preko šes’ kila a jedna- naravno veća, mu otišla. Rapala Magnum F (!) od 14cm, u skuša dekoru! Kol’ko znam, u Kraljevcu nema skuša.

Moje geslo glasi: stalno (se) menjaj. Tamiš kod Neuzine, moj teren. Štukadve na leptire – skidaj, stavi kašiku. Dve-tri na kašiku, skidaj, vobler meći da bi ga gumicom il’ nečim petim zamenio. Kad se ubaci i faktor veliko-malo, broj mogućih kombinacija postaje ogroman. Tog dana, od muke je na red došlo nešto što u lovu štuje retko poentira, ABU Toby. Lele. Ostali me gledaju k’o čarobnjaka. Niko nema Tobyja, ni ovde ni kod kuće. Daj Tobyja, Đoooleee... SSSS-ovac Zigi pita može li da dobije baš ono što trenutno bacam, dekor „krvava štuka“. Druga dvojica nisu toliko izbirljiva. Jedanuzima običnog zlatnog, drugi bakarnog. Neko to odozgo gleda sve. Malo-malo pa neko privede dvojku il’ trojku, kod SSSS-ovca samo froncle. (Jeste, dadoh mu zelenu Šveđanku – prošli put on meni dade rezervnu skušuMagnuma).

 

Godina maliH mamaCa Da bi godina zaslužila ovaj epitet, potrebno je da prethodna ispuni neke preduslove. Prvo, uslovi za mrest treba da su savršeni: dugotrajno visoka voda u pravo vreme (apriljun). Drugo, zima koja sledi mora da bude blaga, da procenat preživelih ostane visok. Treće, prirodne hrane treba da je u izobilju. Štuja je selektivna kako prema najbrojnijoj ribljoj vrsti (recimo, bodorci), tako i prema najbrojnijoj uzrasnoj kategoriji. U godini malih mamaca „krivci“ nisu duži od 3-5cm ni širi od 1cm, a ipak se njima hrani većina prisutnih, zaključno sa primercima od 4,5-5kg! Za pravog štukaroša tu počinju problemi. Trojku Agliu neće- preveliko. Iz principa neću da gađam Najlepšu minijaturama za bandara (Long „kecom“) - ona paučinasta udica ionako nije dorasla petici koja raubuje u granju... Secni troku, stavi alku, na nju dva broja veću, Mustad troku. Čudno izgleda, dokazano lovi. Za razliku od voblera, leptiru je svejedno kolikom je udicom naoružan, akcija će mu ostati ista. Zloupotrebi to.

 

FINAL COUNTDOWN

 

Znam da je porota sastavljena od nekoliko hiljada štukaroša donela pravu presudu. Nekolicini mamurnih treba pomoć prijatelja. Kakvu ocenu za timski rad dati trojici „foteljaša“ iz prvog poglavlja? Trojku. Prvo, površina pretraženog terena je premala za reprezentativni uzorak. Drugo, nisu spremni da se prilagode i promene vrstu mamca, prezentaciju. Pratio si trag uginuli’ kauglera, na njegovom kraju našao tri prirodnjaka. Ako i sam loviš na žive ribice, informacije koje rado daju mnogo će ti pomoći jer su 99% tačne, ali... Možda je danas na varalicu moguće privesti petostruko više! Ž., M. i T. o tom pojma nemaju. A i zabole i’. Iako je otišao u suprotnu krajnost, kvartet varaličara dobiće 4-ku. Uprkos ogromnoj površini prečešljanog terena, ni oni nemaju tačnu sliku situacije ali je – zahvaljujući izraženom timskom radu – ona mnogo kompletnija. Spremni na prilagođavanja, u jedan mah svi koriste najefi kasniji mamac- prezentaciju. Ako i sam lovi na gvožđe, drvo, plastiku ili silikon, kibiceru je lako da„ukrade“ dobitnu kombinaciju. Hm, šta ako je danas pet puta izdašnije loviti bandarima k’o šaka? Braća Dalton o tome pojma nemadu, a baš i’ nešto i zabole.

Tandem Perica-Ðokica zaslužuje ocenu 5-. Velika površina pretraženog terena, nuđenje prirodne i veštačke opcije, spremnost da se pogrešan pristup zameni pravim, sve je tu. Rezultat: gotovo savršen pregled stanja terena tj. štučjeg raspoloženja. Nešto ipak nedostaje, čim ne dobiše čistu peticu. Samo, šta? Ne’š verovati, nedostaje „foteljaš“! I to specijalni, voljan da i na mrtve ribe štuju čeka. Zakonski, tročlana ekipa ima prava na devet štapova. „Ðokica“ i „Perica“ koriste samo dva. Zn’či, „foteljaša“ ostaviti sa sedam motki, od kojih se bar na tri baškari riblji leš. Od raporta sa Vrbice koga donese ovakva ekipa, bolji može biti samo onaj podnet od Svetog Petra lično. Ocena: 5, sa zvezdicom (partizančetom, po volji).

Vojvodino, laku noć.

 

Autor teksta: Đorđe Veber
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 30, Septembar 2011

Ostavite komentar