Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).

Amurski spavač - delo aljkave Pepeljuge

Postavio sportski ribolov 17/05/2017 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Riba značajnih oralnih kapaciteta, a minornih retoričkih sposobnosti...

Amurski spavač (Perccottus glenii) u našim vodama otkriven je 2001. godine. Radi se o vrsti koja nastanjuje srednji i donji deo sliva reke Amur, uglavnom oko tromeđe Rusije, Kine i Koree. Manje je poznato da je kao akvarijska vrsta doneta u Evropu još početkom prošlog veka. U prirodnim vodama pojavljuje se pedesetih godina, prvenstveno na slivnom području Baltika i u okolini Moskve. 

Brzo širenje areala amurskog spavača potvrđeno je u poslednjoj deceniji prošlog veka. Pojavio se u Poljskoj, zatim 1997. u Mađarskoj, godinu dana kasnije u Slovačkoj. Njegovo otkriće u našim vodama vezuje se za ime Jožefa Gergelja, našeg renomiranog ornitologa – inače novinara i fotoreportera, koji je tokom „pti- čarenja” po ribnjacima u Banatu primetio da se među izlovljenom ribom nalazi nešto, čemu tamo nije mesto. Jer amurskog spavača kod nas ne bi trebalo da bude.

 

Nepobitno je dokazano da se širenje ove alohtone vrste po vodama Karpatske kotline događa „premeštanjem ribnjačkih populacija”. Prevedeno na razumljiv jezik to znači da se mlađ namenjena za poribljavanje pušta u ribnjake bez adekvatne kontrole. Pre toga provera je zanemarena i na vodama iz kojih se izlovljavala. Ono što je u priči bio zadatak Pepeljuge, a odradiše golubovi, na ribnjacima niko nije odradio.

 

Radi se o ribi malog, takoreći patuljastog rasta, koja dužinu od petnaestak centimetara postiže u četvrtoj godini života, a najveći poznati primerci dugački su oko 25 cm.

 

Spavač je zdepasta, glavata riba, malih očiju i velikih usta. Na obe usne nalaze se nizovi sitnih zuba, a donja usna je isturena. Trbušna peraja nalaze se daleko napred, u visini grudnih, i – za razliku od glavoča – nisu srasla. Sitna krljušt ne pokriva samo telo, već i bočne strane glave. Osnovna boja tela redovno varira u zavisnosti od boje okoline, uglavnom u nijansama smeđe. Telo je pokriveno kako svetlijim, tako i tamnijim flekama nepravilnog oblika. U vreme mresta mužjaci su gotovo crni.

 

Polnu zrelost dostiže već u drugoj godini života, kada je „kratak” oko 6 centimetara. Neposredno pre mesta dolazi do izražene rivalizacije mužjaka. Prilikom borbi obično im stradaju peraja. Spavač polaže veoma malo, svega 100-150 komada ikri, i to ne loptastih, već oblika krastavca. Zrna zalepljena za kamenje, drve- će ili podlogu čuva mužjak, i postiže se visok procenat izleganja.

 

Spavač prvenstveno nastanjuje plitke, zatravnjene stajaćice, glavno korito reka izbegava. U izlivima, kubicima, rukavcima i mrtvajama može da izgradi brojnu populaciju. Za sada – kod nas i u severnom komšiluku – rasprostranjen je u hidrosistemu Tise.

 

Ishranom je orijentisan na vodene beskičmenjake, prvenstveno na larve insekata. Međutim, nesrazmerno velika usta mu omogućavaju da se hrani i kao sitna grabljivica. Imajući u vidu da deli stanište sa retkim i ugroženim autohtonim vrstama, i da se pojavljuje kao konkurent u ishrani, njegovo prisustvo u našoj sredini nije poželjno. Preživljava i u potpuno zaleđenim vodama ukopavajući se u mulj. (To, naravno nije njegov patent, takvu sposobnost poseduje i naš zlatni karaš. S tim, da „naš” to zna da uradi i leti, kada je kiseonični režim katastrofalan.)

 

Amurski spavač, kao alohtona vrsta, ne podleže nikakvoj zaštiti, i nije ga dozvoljeno vraćati u vodu, niti ga koristiti kao mamka za lov grabljivica. Šteta! Jer severne komšije su ga „propitivale” iz te lekcije, tvrde da je žilav, i da „poznaje gradivo”.

 

Autor teksta: Mihalj Buzaš 
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 13, april 2010.

Ostavite komentar