Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Zajedno smo jači - varaličarenje

Postavio sportski ribolov 12/09/2017 0 Komentara Ribolovački pribor i oprema,

Opcija A: vodu bira vodič (da se ne bi obruk’o?). Opcija B, mnogo bolja: to radi srećni dobitnik! Šansa da izabrani teren redakcijski „genije“ ipak ne poznaje u dovoljnoj meri relativno je velika, što pred ovog stavlja dodatni izazov: šta (ne) poneti? S jedne strane, red je da kolegu, ako može, nečem novom nauči. S druge strane, teško da se to može izvesti okruglom džig glavom okićenom šedom il’ jednorepcem na terenu gde smuđevi od rođenja do smrti gledaju samo šedove i jednorepce. Ono što srećni dobitnik očekuje su „marsovske tehnike“, jupiterovske montaže i mamci sa Saturna! Da sam urednik, izazvao bih sopstvenog saradnika da – ako ima hrabrosti – na druženje ode sa samo 12 mamaca (broj komada po želji).

 

Pretpostavljam da su svih 40000 čitalaca pomislili: Ðoletovih 12 samuraja su univerzalci što ribu love sami, bez obzira na trenutne uslove. Srećom, univerzalan mamac sposoban da ulovi i pozitivnu i neutralnu i negativnu grabljivicu ne postoji. Aždajice iz mog „dirty dozen“ tima nisu univerzalci neg’ eksperti za usku oblast, po principu „što propusti Deli-Radivoje ne propusti Starina Novače, što propusti Starina Novače, dočekuje dijete Grujica“. Shvatio si, nesuđeni dobitniče. Potrebna (ti) je kutija sa stanarima sposobnim da pokriju što više mogućih situacija. Svaki za sebe ne može mnogo, zajedno mogu sve.

 

Zavali se, naspi nam ’ladnu „Macu“ a ja ću da otvorim još jednu tajnu kutiju za basmuđa. Da sam ovo znao (im’o) pre 25 godina... Dobio bih ulicu za života.

 

12 Veličanstvenih

Lunker City „Slug-Go“. Ono što je Kalaš među automatima to je moj „golać“ međ’ soft-džerkovima. Glatko, hidrodinamično telo karakterističnog, trouglastog poprečnog preseka. Nekrunisani kralj opsenara menja raspoloženje kao na pokretnoj traci: ranjivost, pa strah, pa dezorijentisanost, pa pospanost, pa radost što je još uvek živ... Pa overdouz! Najmanjeg, 7,5 cm dugog zakonom bih zabranio jer nije čuo za selektivnost. Daj-šta-daš, može i somče, i prota, i bucko... Šteta što se obično radi o primercima koje zakon štiti a ipak su nerazdvojni deo porcije na svakom dunavskom splavu... Pravi riboljub baca model od 11 cm. Na većini naši’ voda Golać od 15 cm služi za plašenje smuđa. E sad, ako kojim slučajem ima komada od 5-6 kg..

 

Lunker City „Fin S Fish“. Površna sličnost sa slavnim prethodnikom, uz jednu bitnu razliku. Kratki, rascepljeni „V“ repić usporava propadanje mamca, i pritom stvara finu mikro vibraciju kojom se uspešno pokrivaju situacije u kojima čak i Golać podvija rep. Interesantno, na terenu gde su alburnusi (kaugleri, zeke) glavni dežurni krivci, najmanji ( jedva 5,5 cm dugi) model ispoljava i visoku lovnost i izraženu selektivnost. I njega bih zakonom zabranio, bre! Nije loša ni desetka, uz uslov da si pronašao teren koji je zaista čuvan, što je u Vojvodini ravno fenomenu u rangu supernove.

 

„Baby Assassin“ firme Bass Assassin. Hvalim te, o Gospode... Ko na ovo ne umlati smuđa (basa), nek’ ostavi blinkanje i baci se na hekleraj. Ubica dečjeg lica lako se zabacuje a zbog bucmastog stomačića alavuša u njemu vidi mas’an zalogaj koga je šteta poštedeti. Glumačke performanse: kao Golać! Primetićeš udubljenje koje se pruža dužom osom stomaka. Ono je tu da bi vorm udica prilikom kontriranja probijala manje silikona, što garantuje visoku, često 100%-nu realizaciju. Selektivnost je još izraženija uz većeg, 12,5 cm dugog „Ubicu“ koji odlično podnosi i kontra-montažu, sa stomakom nagore!?

 

„Glass Shad“, još jedno grlo iz Bass Assassinove ergele. Ovo je praznik za riblje oči jer je jedan od retkih soft-džerkova sa vertikalno usađenom reflektujućom holofolijom. Istina, ova folija unekoliko komplikuje montažu... Zahvaljujući masivnom telu čak i neopterećen „Staklenac“ da se daleko zabaciti, što ga čini kraljem dugih hitaca međ’ soft džerkovima. Znači, površina pretraženog terena je veća, znači – biće više udaraca, znači... Uprkos prebucmastom telu (čitaj: baš zato) poslušno reaguje na svaki pa i najmanji drhtaj štapom, uz akciju dostojnu teškog pijanca umotanog u staniol.

 

Berkley „Power Bait Slug“. Lista bez Berklija je isto što i kuvana govedina bez rena: može, al’ bljutavo je. „P.B.S.“ je odličan dokaz kako imitacija može da postane bolja od originala, istina – za dlaku. Ovo više nije samo soft džerk, ovo je malo umetničko delo. Niša koja krije udicu nalazi se na leđima mamca tako da je vrh vormuše otkriven (za kontricu uz minimum snage) a ipak sakriven, da svugde prođe i kući dođe. Najveća prednost nad Golaćem? Sva municija iz Berklijeve fabrike oružja prožeta je najboljim atraktorom na planeti, Berkley Strike-om. Basulja (smuđica) koja ga primi u usta ne pušta ga sledećih 15-20 sekundi. Struna putuje, putuje... Kontriraj, nisi valjda, naopako, umro od lepote?

 

Gambler „Ficht Fry“, 10 cm-ski. Za razliku od mnogih prethodnika, prvobitno namenjeno Karolina montaži. Ubrzo, „F.F.“ se oteo kontroli, usput pomirivši dve do tada nepomirljive krajnosti: odličan u agresivnom džerkovanju (brza pretraga terena), ništa gori kao „finac“(!), uz maksimalno sporu prezentaciju. Pa ’di to ima!? Ne bih se previše upuštao u opis prepoznatljivog, rebrastog trupa i perfidno zadebljanog, horizontalno spljoštenog repa zaduženog za krajnje neobičan akcijsko-vibracijski potpis. Recimo, k’o Kvin Latifa u bestežinskom stanju, tak’ nekak’. Kao ni mnogo toga sa današnjeg spiska, neutralni basmuđevi (ni) ovo nikad nisu videli, pa ih nikakva negativna iskustva ne sprečavaju da gricnu, malo. Iskoristi to.

 

Gambler „Flapin’ Shad“. Do skora, ova 10 centimetarska ludačica beše jedini soft džerk sa rapom dizajniranim da radi u vertikalnoj ravni. Osnovna namena: (pod) površinski lov protestantsko-katoličkog basa neotežanom udicom. Srećom, ribe su nepismene pa vruć smuđ-pravoslavac ne zna kako ne bi treb’o da te čudne živuljke s repovima k’o veslo. Za sve je „kriva“ naglašena, lelujava levo-desno mešaj-muljaj akcija prisutna i na malim brzinama. Klasični soft džerkovi ne vole duge pauze, ovom bi dobro došlo malo Apaurina: ne voli ih uopšte. Cimaj, cimaj, cimaj i to obavezno uz monofil. Voliš da odmrsuješ kanap u sred cuga? Kakvi živci...

 

VEBERISTIKA - Kako su u godinama koje su pojeli skakavci vojvođanske vode bile čuvane znamo isuviše dobro, pa je stoga gotovo nemoguće da borbeni komplet za najplemenitiju nizijsku ribu sadrži voblere. Ono malo preostalih kapitalaca posakrivalo se na najnedostupnija mesta, u krševe u kojima bi se i čikov zaglavio a vobliški, k’o što se zna, sa stomaka vise gole, nezaštićene troke. Kako provući srednjeronca kroz podavljenu šumu od divljom lozom opleteni’ vrba? Kako ga, na nekoj bari u forlandu, provući kroz plastove drezge dovoljno guste da se po njima hoda? Kako ga prošvercovati kroz izobalje kanala izukrštanog tonama bagremovih grana (Indijanci sekli šumu itd.)? Čak i da je sve ovo moguće, ostaje jedan „sitan“ problem, ugrađen u temelje vobler-koncepta. Vobleri su prvenstveno nemenjeni lovu agresivnih, tj. vrućih, pozitivnih grabljivica. Gotovo da ne postoji model dovoljno fine vibracije da omogući ciljni lov neutralnog „hoću-neću“ plemstva na velikoj dubini. Glavni razlog je upravo ono bez čega vobler ne može: kljun. Za postizanje velike dubine potreban je velik kljun, za postizanje maksimalne... Nažalost, što je kljun duži tj. proporcionalno širi, to je i vibracija jača. Model sposoban da dohvati 5-6 m ima strašnu vibraciju, po merilima neutralnog il’ negativnog smuđa neprirodnu, prejaku. Tu je i nezaobilazna sopran-tenor „zvečka“ (koja se čuje na obali!), i kretenski, sada totalno nepotrebni fluo-dekor namenjen najoštrijem paru očiju među kičmenjacima. Budući mutave, gumice pokrivaju sasvim suprotnu opciju, nudeći obilje neupadljivih, prirodnih prezentacija, ne zatrpavajući basmuđa suvišnim stimulansima. Veliki sam pobornik prirodnih dekora jer tek oni upotpunjuju ponudu na pravi način, čineći da se japanskim čelikom armiran ratluk uklapa u okoliš na optimalan način. Na tekućoj vodi često je dovoljan minimum vibracije, na stajaćoj – ni to. Uspeš li da nabaviš nešto od nabrojanog, ponesi ga prvo na probnu vožnju u neki teški plićak. Cimkaj. Džerkuj, pauze pravi i pamti na šta je ko sposoban. Cilj je da u glavi stvoriš tačnu mentalnu predstavu onog što mamac, vođen karbonskom dirigentskom palicom, trenutno radi. Pokazaće se da neki 4-5 koreografija, a neki drugi je jedva 2 savlad’o. Pojaviće se i šampioni univerzalnosti, svugde dobri ni u čemu najbolji. Lično, najviše volem modele efikasne i na stajaćoj i na tekućoj vodi. Nije i’ lako naći, znaš. (Ima i’ nekoliko na spisku). To nas kod esencije svega, „keep it simple“ pravila. Pod uslovom da sam bar jedanput lovio na vodi koju si izabrao, „sretni“ dobitniče, smeo bih dobrovoljno, ničim izazvan da četu odabranu svedem na četu malu – svega 4 mamca – a ipak budem prilično siguran da i dalje pokrivam 75% situacija. Onaj što voblere nosi pokriva 10%, možda. Primam opklade. Ništa k’o podavljen šljivik popadali’ grana...

 

„Shad-OW“, Mann’s-ov, od 11 centi. (Nikad ne nabavih model od 13,5 cm). ’99 prošlog veka ovo beše novitet. Čim ga videh, znao sam: to je to. Za razliku od prethodnika, ova gumica ima više nego ubedljivu siluetu, plus predviđeno je da pliva tj. crkava uzvaljena na boku! Baš kao polumrtva bodorka koju nepoznati kolega prezrivo skida sa troke, da je zameni zdravom. Nagradno pitanje: šta će basmuđ radije utamničiti, zdravu il’ polumrtvu žrtvicu? Naj-prezentacija: relativno retka (svaki’ 4-5 sec) cimkanja, uz zverčicu koja na labavoj struni hipnotički sporo, spiralno propada, ošamućeno bljeskajući. Nađi proredak lokvanj i uradio si pola posla.

 

Miris Kalinsovog „Finesse“ vorma u septembarsko jutro, mmm... Jedan od najperfidnijih repića u svetu mekih mamaca, sposoban da radi još u kutiji, nezabačen. Nije mu potrebna komplikovana koreografija: zabaci na željenu dubinu, motaj, ne žuri. Filigranski nežna vibracija uradiće ostalo. Eventualno, uz neki hot-spot napravi kraću (1-2 sec) pauzu a onda nastavi sa vožnjom. Bistra voda, pridneni lov na terenu muljevitog dna? Ne traži dalje, imaš šampiona. Što tanja i što manja udica, najbolje „jedinica“ il’ „dvojka“ (dakle, ne 1/0 il’ 2/0).

 

Kalin’s „Weeny Worm“, najmekši na listi – ko malo tvrđi dečji slinac, zeleni. Dolazi direktno iz arsenala namenjenog mlakom basu pa je po mnogima sa svojih 11 cm za mlakog – skoro – ’ladnog smuđa serbskoga predugačak. Nije, i to samo zato što je mršav ko manekenka. Uz kandidata br. 11 Weeny je odlična sonda za skeniranje terena posle neke nagle promene (pad atm. pritiska il’ vodostaja il’ kiseonika il’...). U danu kad na ovo imaš tri-čet’ri udarca – a i to jedva – neko ko troši šeda na džig glavi neće imati ni jedan, garant.

 

Berkley (opet Berkli!) „Finesse Power Worm“ od 10 centi. Apsolutni šampion minimalizma. Diskretna silueta, još diskretnija akcija. Neodoljivo, k’o Odri Hepbern. Uz prethodnika, ovo je car(ica) „finskih“ prezentacija vezanih za sporu pretragu terena u potrazi za neaktivnim basmuđem. Što manji olovni uteg to bolje. Kao i svi Berkli ratluci, i ovaj miriše na neodoljivi Berkly Strike. Neutralna alavuša koja ovo, radi provere kvaliteta, primi u ustašca, viđena je u tiganju. Hipnotički sporo, struna putuje. Pet sekundi, deset, petnaest...

 

Bass Pro Shops „Squirmin Worm“! Izdržljivo, jeftino, lovno – malo li je? Kratak i uzan repić ne brblja previše neg’ taman dovoljno da zainteresuje polusitu mlakulju od tri kile, cirka. Očigledno, ima dana kad veličina nije bitna, čim su na ceni mali tehničari (tešim li se ja to?). Pravac Bečej, kod Tarzana! Prvobitna namena: lov neutralnog basa uz dno, Karolinom il’ Teksasom. Nežna, učestala vibracija savršeno se uklapa u plivačke potpise jata 10 centimetarskih štampajz(l)era koji ni ne slute da je gos’n Srebrić rešio da izvede ženu na večeru, amin.

 

Autor teksta: Đorđe Veber 

Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 18, septembar 2010.

Ostavite komentar