Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).

Škola varaličarenja

Postavio Pedja Pašćan 22/05/2018 0 Komentara Ribolovački pribor i oprema,

Da bi opstao i preživeo, čovek od nastanka ima obavezu nabavke hrane, kako na kopnu tako i iz vode. Kako je vreme odmicalo, ljudi su usavršavali načine hvatanja ribe i imali sve više uspeha. Spremajući je za jelo, došli su i do saznanja da pojedine ribe za ishranu koriste sitnije primerke drugih riba.

Tako je i nastala veštačka ribica ili vobler. Ispočetka je pravljena skromno i jednostavno, od tada jedinog postojećeg materijala, drveta. Dobila je oblik ribe, naravno i udice, i počelo je hvatanje ribe na varalicu. Čak i danas čovek pokušava da napravi varalicu koju će grabljivice napadati bez opreza. U izradi današnjih voblera koriste se razni materijali kao što su drvo, plastika pa čak i lakše legure metala. Za njihovo farbanje koristi se širok izbor boja, a kao njihova zaštita - najkvalitetniji lakovi i smole. Naravno, na njih se kače razne udice i trokrake raznih oblika i veličina. Dugi niz godina vobleri su se pravili ručno, što je iziskivalo puno vremena. To je i dalo dobre rezultate jer ti zaljubljenici su njihovom izradom i kasnijim probama na vodi došli do puno podataka, koji su preteča današnjih voblera. To se odnosi na njihovu veličinu, oblik, težinu, način plivanja i dubinu zaranjanja. Upornim radom i probama, napravili su dosta oblika koji će se daljim usavršavanjem prilagoditi svakoj vrsti grabljivice.

Vobleri imitiraju ribu i njeno kretanje kroz vodu ali nije svejedno na koji način oni to i oponašaju. Neke ribe vole jaču vibraciju, druge blažu, treće vole zvučne efekte (zveč- ka), a nekima su bitne i boje voblera. Što se odmicalo dalje, vobleri su bili sve kvalitetniji i lovniji. Pošto se broj varaličara povećavao, prešlo se i na mašinsku izradu. Nemojte pasti na šarenilo i lepotu voblera jer rezultati neće ispuniti vaša očekivanja. Ja tu primenjujem jedan moj slogan koji glasi: „Nije lovno ono što je lepo, već je lepo ono što je lovno“. Da ne bi grešili, nabavljajte voblere poznatih fi rmi: Rapala, Storm, Mans, Hedon, Rebel, Abu. Kasnije ćete, kod drugih ribolovaca, videti šta je to lovno – to i nabavljajte. Kada krenu u potragu za hranom, mnoge grabljivice napadaju sve što pliva u vodi. Zna se da svaka grabljivica ima svog favorita. Zbog toga, mnogi proizvođači navedu jednu ili više riba koja rado uzima taj vobler. Zbog sve veće potražnje voblera, proizvođači stalno dopunjuju svoje asortimane novitetima. Do skoro smo mogli nabaviti jednodelne i dvodelne, a sada već imamo trodelne i četvorodelne, koji se kreću kao da su prave ribe.

Koristeći voblere na našim vodama, ja sam ih grupisao u četiri vrste: površince, plitkoronce, srednjoronce i dubokoronce. Bitno je kako ih prepoznati, a kasnije i koristiti. Njihovi nazivi nam i sami govore u kojim slojevima vode ih treba provlačiti. Počeću sa površincima za koje mislim da su, bar kod nas, najmanje u upotrebi. Rejting im je skočio dolaskom basa u vojvođanske vode. S obzirom da je bas poreklom iz Amerike, najveći broj voblera i dolazi iz te zemlje. Hedon, Storm, Rebel i Mans su napravili predivnu paletu površinaca.

Rapala im je stala rame uz rame sa svojim površincem (Skiter Pop i Skiter Prop). Na sve to reagovali su i razni proizvođači iz Japana, čije su varalice provereno lovne i idealno izbalansirane (sa kuglicama), ali prilično skupe, od 15-30 evra. Površince možete poznati po tome što nemaju plastičnu paktu ispod usta. Prednji deo glave im je izdubljen (poper) ili zaobljen (zara). Neki imaju kuglice u sebi, bilo zbog zvučnog efekta ili načina rada pri povla- čenju. U većini slučajeva, površinci su naoružani jako kvalitetnim udicama, koje su ukrašene perjem jarkih boja. Najviše se koriste u letnjem periodu, kada bas, štuka i bucov imaju površinski cug. Sa pravilnom prezentacijom ovih varalica, svaka uhvaćena riba će vam ostati u dubokom sećanju.

Plitkoronci su slični površincima, s tim što njima, u zavisnosti od brzine povlačenja, možemo idealno pretražiti površinske delove vode. Poseduju paktu maltene uspravno postavljenu u odnosu na telo. Pakta daje priličan otpor pa vobler ne ide duboko. Posebno ih štuke obožavaju, jer zbog tako postavljene pakte glava miruje a rep izazovno beži levo-desno. Najbolje rezultate ostvarivao sam na dubinama od 50-100cm. Moj omiljeni plitkoronac je Hedon-ov Swimingimage. Koristeći ga zadnjih godina i videvši koliko je lovan, često zažalim što ranije nisam uspeo da ga nabavim. Najduhovitiji odgovor mi je uputio Rihter. Pitajući ga zašto mi ranije nije pomenuo tu varalicu, kroz smeh mi je rekao: „Pa Kojo, znajući da si dugogodišnji metalac, mislio sam da te to neće zanimati“. Pošto čovek uči dok je živ, nikada nije kasno.

Srednjoronci i dubokoronci spadaju u klasu većih i težih varalica kojima lovimo na većim dubinama. Na njima su pakte pod skoro vodoravnim ili blago zalomljenim uglom u odnosu na položaj glave. Njihova dobra odlika je ta što brzinom vučenja i položajem štapa možemo pretražiti niže slojeve vode. Na njima su po pravilu moćnije udice, zbog mogućeg susreta sa većim primercima riba. Jako je bitno poznavati teren, jer zbog brzog odlaska ka dnu dolazi do kačenja o razne prepreke i gubitka ne baš jeftine varalice. Rade se u plivajućoj i tonućoj verziji. Proizvođači su otišli tako daleko da su napravili i verziju „suspending“: zabacite vobler, sačekate i kada dođe na željenu dubinu krenete sa vučenjem. Varalica konstantno boravi na istoj dubini. Takve varalice koriste malo iskusniji varaličari. Zbog posedovanja kuglica, dobre su za daleke i precizne zabačaje. To sam zapazio na Zvorničkom jezeru, kada sam u jesenjem periodu lovio krupne štuke na velikim dubinama.

Što se tiče farbanja voblera, postoje razne teze i pretpostavke. Znamo kakve su boje ribe u vodi i mislim da je to ono pravo, a sve ostalo je samo lepo za naše oči. Najbitnija je vibracija i rad voblera. Jednom prilikom sam bio sa drugom, koji pravi voblere i koji razmišlja slično kao i ja. Pecali smo štuku u Moroviću na Bosutu i evo rezultata. Ja sam bacao njegovu varalicu u boji bandara a on istu takvu neofarbanu. Ishod je bio 6:4 za njega, možda slučajno a možda i ne.

Zbog cene i otežane nabavke pomenutih voblera, ja već godinama koristim kvalitetne strune debljine od 0,10 do 0,20mm. Da li je to autosugestija ili manja bojazan od kidanja, sa strunom mirnije i opuštenije zabacujem. Preporučio bih još nešto. Kada varaličarite voblerima, isključivo koristite kopčice bez virble jer će vam tada varalica raditi najpravilnije.

Gledano sa strane, pecanje voblerima deluje jednostavno, ali čovek mora da ih oseti i nauči njihov rad. Ovo pogotovo važi za površince. Ako se ne vuče kako treba, imaju pogrešno kretanje po površini vode. Mora se izvežbati blago cimanje i istovetno namotavanje strune na mašinicu. Tek kada se to savlada, poperi i zare će biti predstavljene u svom pravom izdanju. Ako budete uporni u upotrebi voblera, oni će vas nagraditi lepim trenucima na vodi. Godinama bacajući druge vrste varalica, pomno sam pratio i pamtio sve vezano za voblere, posle mi je bilo lako nabaviti one prave.

Bistro!

 

Autor teksta: Jovo Kojić 
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 27, Jun 2011

Ostavite komentar