Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).

Šaran na našim rekama

Postavio Pedja Pašćan 28/05/2018 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

Taj hrabri i veoma snažni borac na udici živi u rekama crnomorskog sliva do regiona mrene ali i u jezerima, sve do 400 metara nadmorske visine.

Ukrštanjem i selekcijama javlja se u nekoliko podvrsta od kojih su najkarakterističnije tri. Šaran u Srbiji poznat kao divljak ili savski šaran, sav je u krljuštima i ima znatno izduženije, vretenasto telo. Njegov sabrat špigler manje je hidrodinamičan, sa nepravilno raspoređenim krljuštima, uglavnom duž bočne linije i leđa. Drugi rođak divljaka je leder, gotovo lišen krljušti i sa nešto manjom glavom.

Trogodišnji šaran na Dunavu dugačak je 30-50 santimetara i težak 0,8-3kg. Najveći do sada poznati primerak, dug 120cm, težio je tačno 32kg. Mora se priznati da su takvi kolosi retki. Nije na odmet napomenuti da šaran u vreme mresta ne uzima hranu ili to čini vrlo retko. Ova izrazito sportska riba veoma je nepredvidiva i plašljiva, uz to i jako oprezna. Smeta joj svaka buka, čak i koraci ribolovca na obali. Najradije bira duboka i skrovita mesta oko podvodnih krševa, trske, a čest je gost na podvodnim livadama gde izlazi na pašu. Neki naši poznati ribolovni stručnjaci tvrde da šaran u mutnoj vodi hranu nalazi više uz pomoć brkova, pipajući. Takođe, neki tvrde da u vreme jakih žega traži hladovinu, što ne znači da će uvek biti pored svake trske ili ispod senke nekog drveta, niti je uvek pri dnu. Majstorstvo i jeste u tome da se oceni mesto koje mu najviše odgovara.

Među sportskim ribolovcima šaran važi za najistrajnijeg i najžilavijeg borca, ako se izuzmu amur i tostolobik.

Lov šarana počinje od proleća. Glavna sezona je kraj leta. Na rekama se uglavnom lovi dubinski, na čekanje. Uteg mora da bude u skladu sa vodom. Ovo zbog toga što šaran oprezno ispituje, njuši i lizucka mamce sve dok se ne uveri da mu ne preti nikakva opasnost. Tada grabi ponuđeno i guta u pokretu. Ako oseti bilo kakav otpor, izbacuje mamac. Obično je u društvu sa deverikom i platikom. Za bolji uspeh na tekućim vodama preporučuje se prihranjivanje.

Za prihranjivanje se uspešno koriste i zemljane lopte veličine pesnice zamešene hlebom, kukuruzom, pšenicom itd. Sve u svemu, preovladava mišljenje da šarana treba primamiti a nikako tra- žiti.

Mamci: mlad ili kuvan stari kukuruz, kuvana pšenica, upola baren krompir, zeleni grašak, crvena glista, larva vodene bube, bareni pasulj, hlebni valjci, puževi golaći pa i voće: jagoda, malina, dudinja.

Stari alasi kažu da, ako u blizini postoji drvo čiji plodovi padaju u vodu, treba ih ponuditi šaranu. Možda je naviknut na to. Vredi probati...


Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 27, Jun 2011

Tagovi: ribolov saran reka

Ostavite komentar