Ribolov štuke za početnike i srednje iskusne ribolovce

Naša štuka je riba nizijskih voda, reka, jezera i bara. Prema nekim podacima, naraste do 1,5 pa i blizu 2m i 34 kg mase, mada kod nas ima zabeleženih primeraka do 15-ak kg. Telo štuke je zelenkaste boje sa žućkasto-belim poprečnim prugama i tačkama. Izduženog je i vretenastog oblika sa snažnim repom na kraju. Po obliku tela, može se zaključiti da štuka nije dobar plivač na duže staze, već napada iz zasede, iz ševara, granja i potopljenih panjeva ili podlokane obale. Njen jak rep joj daje ogromno ubrzanje pri napadu. Navodno može postići brzinu i do 60km na čas. Ukoliko ne uspe iz prvog pokušaja, u većini slučajeva odustaje od daljeg proganjanja plena. Ovo treba imati u vidu pri vođenju varalica. Glava štuke je karakterističnog oblika guščijeg kljuna. Na njoj se nalaze velika usta, sa 700 oštrih zuba. U vreme mresta menja zube, zato se slabije hrani i u tom periodu se lov na štuku ni ne preporučuje.Ima izuzetno rastegljiv želudac koji joj omogućava da proguta plen skoro svoje veličine. Ženke dožive starost od preko 35 godina, dok mužjaci dožive starost od 10 do 15 godina. Vid joj je odlično razvijen i pretežno se oslanja na njega pri lovu. Treba imati u vidu da je štuki potrebna svetlost za lov, ali da se kod bistrih voda, ona ipak odlučuje za lov pri sumraku, jer je tada druge ribe teže uočavaju. Hrana su joj sva živa bića manja ili jednaka njenoj veličini koja se mogu naći u vodi do dubine od 2 m ili na površini vode. Mresti se prva, već krajem zime, kada temperatura vode pređe 10°C, u našem podneblju od februara do aprila. Prvi put ulazi u mrest sa 3-4 godine starosti. Leti, štuka lovi izjutra i predveče, a u toku dana samo za vreme oblačnog vremena. Tokom jeseni, lovni period štuke se produžava na skoro ceo dan. U ovom periodu štuka taloži masne naslage za zimu. Zimi ne prestaje sa hranjenjem, posebno za vreme lepih i sunčanih dana, kada bela riba krene da pliva.

LOV ŠTUKE

Iako se štuka, u principu, može upecati preko cele godine, njen apetit je ipak promenljiv. Po sunčanom danu najbolje je probati uveče pri zalasku sunca, mada ni rano jutro nije loše. Dan sa slabim vetrom koji stvara male talase je bolji nego kada je površina vode potpuno mirna i to zbog manjeg prodiranja svetlosti pri nemirnoj površini vode. Vreme pre nadolazeće oluje je možda najbolje vreme za pecanje štuke ali i nekih drugih grabljivica, poput recimo soma. Štuka se obično najbolje hvata kada je oblačno vreme. Definitivno najbolje mesto za traženje štuke u rano proleće su plitki zalivi. Ako je u blizini i potok koji se uliva u zaliv, muljeviti deo ispred je prvo mesto gde treba probati. Zatim, peščana ili šljunkovita obala koja se veoma blago spušta ka dubini je takođe dobro mesto. Najbolje je probati na mestima uz obalu koja se nalazi na severnoj strani jezera ili reke. Severna obala je zaštićena od hladnog severnog vetra i zato se voda brže zagreje na toj strani jezera. Hladan severni vetar gura hladnu vodenu masu sa sredine jezera prema južnoj obali i zato je voda sa južne strane hladnija u proleće.Sa dolaskom leta i visokih temperatura štuka se teže da upecati. Manje štuke ostaju u plićoj vodi, dok se velike premeštaju u duboku vodu. I u ovom slučaju štuke će biti u blizini neke strukture u vodi. Može to biti ivica trave, ivica gde plićak naglo prelazi u dubinu (dublja strana), podvodne stene i slično.Krajem leta štuka kao da oseća da se bliže posniji dani, pa počinje intenzivnije da se hrani.

Za vreme veoma toplih dana u avgustu, štuke će se pomeriti u dublju vodu, i tada ih je najbolje i tražiti u najdubljim mestima u jezeru ili reci. Jesen je top sezona za pecanje štuke. Iako je ona aktivnija u februaru, neposredno pred mrest, ipak je jesen najbolji deo sezone za njen lov. To je vreme kada se gomile ribolovaca upućuju na vodu sa kantama punim sitnih kedera i kada se izlovi veliki broj uglavnom nedoraslih primeraka štuke. Bez obzira da li je u pitanju reka, jezero ili kanal, potreban joj je i prostor sa plitkom vodom obrastao biljem da bi se mrestila, ali i da obezbedi sklonište iz koga vreba plen. U jesen kada voda počne da se hladi, dolaze u pliće delove. Ranije u jesen dobra mesta mogu biti platoi koji još uvek imaju zelenu travu i plića strana. U kasnu jesen štuke se mogu naći skoro na svim mestima. Kako je voda uveliko hladna one nemaju neko pravilo gde se zadržavaju, tako da se mogu uhvatiti i na mestima na kojima se najmanje nadate. Druga polovina jeseni je vreme kada se mogu upecati najveći primerci. Za dubinsku metodu na mrtvog kedera štap mora da bude jak. Većina šaranskih štapova može da se koristi, sem onih najmekših, jer sa njima nije moguće zabaciti težak mamac na veću daljinu. Dužina treba da mu je od 3 m ukoliko je to šaranski štap, ili 3 do 3,5 m ukoliko se koristi pravi štap za štuke. Najlon treba da ima deklarisanu nosivost od bar 7 do 10 kg i treba mu na kraj postaviti sajlu dužine 20 do 30 cm nosivosti od min. 7 do recimo 15-20 kg. Koristite bodorku, crvenperku, babušku ili neku drugu ribu. Učvrstite mamac obmotavanjem najlona ili PVA konca oko repa ribe, što će vam pomoći ukoliko zabacujete na veće daljine. Štuka obično guta prvo glavu ribe. Ako pecate sa plovcima na mrtvog kedera potrebni su vam specijalni plovci, tzv. balerine za štuke, velike nosivosti, 25-30gr, 50gr pa na više. U toku cele godine mrtav keder se može koristi kao varalica. Veličina mrtve ribe treba da da bude između 8 i 10 cm i težine do 50-60 gr ili nešto teže. Osnovu ovog sistema čini jig glava. Udicu provučete kroz riblja usta, kroz telo i stomak i izvadite vrh udice napolje. Jig vežete preko vrtilice za glavnu strunu. Na istu vrtilicu postavite jednu ili dve trokrake udice na predvezima ne dužim od polovine dužine kedera. Mamac bacate finijim štapom od onog za dubinski metod, dužine 2,4 do 2,7m, eventualno 3m, težine bacanja do 50 ili 60 gr. Ovim sistemom pretražujte sve slojeve vode, od dna do površine. Oživljavanje se radi naglim trzajem vrha štapa nagore i namotavanjem najlona. Na ovaj način riba kao da skakuće po dnu glumeći ranjenu ribu. Nastaviće se…

Autor teksta : Dragan Milošević