Brza i besplatna dostava za 2 dana - za sve narudžbe veće od 5000RSD (Srbija).
Poslednji tekstovi
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
Grupni ples ljubavi Srpskog lososa
09/10/2019 0

Ulov soma na Dunavu
Ulov soma na Dunavu
07/10/2019 0

Dunavci naši nasušni
Dunavci naši nasušni
20/09/2019 0

Ne mora uvek da zvecka
Ne mora uvek da zvecka
13/09/2019 0

Lov štuke dzerk varalicama
Lov štuke dzerk varalicama
12/09/2019 0

Prolećna riblja čorba

Postavio sportski ribolov 04/05/2017 0 Komentara Ribolovački tekstovi,

U mnogim TV emisijama nezaobilazan je tzv. jestivi deo, sirotinjska zamena za poslovne ručkove iz doba samoupravnog socijalizma. Učesnicima u ovim gastro-bahanalijama bolje bi bilo da pripaze, da ne prođu k’o Serdar Ivo koji nije mogao da odoli Karapandžinim đakonijama...

Za današnju riblju čorbu potrebno je sledeće: - jedna bara, dobra je i ’agla, šveb. Nekako, najviše volem bivše ciglane („bagere”). - crveno džakče s po kile ’leba, boca od po’ litre, nekakvo otežanje i nekoliko metara deeebelog najlona. - jedan četvrt veka star meč od 4,5 metra što na duši nosi ’iljade duša srebrnih, jedna što mlađa mašinica, monofil ne deblji od 0,20 mm. - nekoliko plovaka, 2-3 pakovanja udica made by Sasame... Zato što bodu same. - izvestan broj od duge zime izmršavelih, na što-šta spremnih alavuša (dežurne žrtve su melezi, mada ni na deverike nisam gadljiv). - jedna dozvola za ribolov, uprkos svemu!

 

Bez obzira o kom je godišnjem dobu reč, ribe će uvek biti u temperaturnom sloju koji im trenutno najviše odgovara. Zvuči banalno – i jeste banalno – pa ipak u rano proleće problem lokacije za mnoge je gotovo nerešiv. Stvar je jednostavna. Najteži sloj vode, onaj uz dno, ima temperaturu od 4 ºC. Neposredno po odleđivanju to je najtopliji deo bare, i u njemu je sva riba. Kako dani prolaze, površina se zagreva. U jedan mah i ona ima 4 ºC. Šta to znači? Ništa, lolo moja. Ribe i dalje kunjaju u dubinama, nesvesne da je proleće stiglo. Površinski slojevi postaju sve topliji pa njihovim primerom kreću i srednji slojevi. Da skratim dugu priču. Jednog lepog dana površina recimo meri 7 - 7,5 ºC. Ovo je indirektni pokazatelj kako će pridnenom sloju uspeti da od srednjeg „ukrade“ dovoljno toplote, ne bi li se sa 4 zagrejao na 4,5 il’ 5 ºC. Ribe reaguju instinktivno, započinjući veliku prolećnu invaziju ka plitkoj vodi i životvornoj toploti. Tako je, početniče, što si onomad prvi broj Revira pazario: zahvaljujući hlebu čija leđa iz vode vire, na terenima čije obale isuviše strmo poniru moći ćeš svoje ljubimice da (u)loviš u površinskom sloju, u potpuno otvorenoj vodi! Shvati, sada moraš da loviš ovako. Šaran trokilaš na površini!? Ništa čudno, posle ovako zaguljene zime. Izgladneo, jadničak. Budi muško, u vodu ga vrni, da se omrsi u maju, kad lipe cvetaju... Neko to odozgo gleda sve.

 

Spreda, radi reda

Da je leto, ovakav plivajući „valov“ očas bi privukao gomilu ribe, istina bezvezne (kaugleri, crvenperčice). Još uvek polusmrznuta, kvalitetnija riba reagovaće na ovu ukusnu provokaciju mnogo sporije. Često prođu sat-dva pre nego što se oko hranilišta pokažu prvi znaci života u vidu stidljivih vrtloga jedva sposobnih da razbiju vodeno ogledalo. Kako vreme prolazi, ovo se dešava sve češće. To je siguran znak da su alavuše shvatile poruku.

 

U tipičnoj situaciji, zagrejani površinski sloj koji krije aktivnu ribu relativno je tanak, max 0,5 m. Montirati plovak metar od udice ne isplati se, jer je mamac predu-bo-ko, u ’ladnijem sloju. Vegler bi bio idealno rešenje da nije jedne sitnice. Trenutno, većina modela je predugačka, pa za predvez sa udicom bukvalno nema mesta. Dok papaju hleb sa površine, babuške i beljaci taru se bokovima o vegler, šutajući ga levo-desno uz bezbroj lažnih udaraca. I tako, mamac je ispod usplahirenog jata koje gleda uvis – slabi izgledi za metafiziku.

 

Ova varijanta najbolje se rešava standardnim modelom plovka koji se montira u dve tačke (bužir-bužir ili bužir-alkica). Adekvatne modele lako je naći. Vitki modeli („igle”) manjih nosivosti (1-1,5 g) nešto su bolji od bucmastih („burići“), jer riba uzima cmoljavo i bez žara i smeta joj povećan otpor. Ako ima vetra – a kad ga pa nema – zatrebaće širi, stabilniji plovčići većih nosivosti (do 2 g), jer su mnogo stabilniji i bolje podnose fino štopovanje (kočenje). Antena što tanja, da vetar nema u šta da udara. Boja po želji. Po meni, šartre je bolje neg’ crveno. Sunce u lice? Crna antena. Najgluplja varijanta: crna antena + polarizacione naočarke! Probao lično.

 

Priča o mamcima spade na tri slova. Za mnoge plovkaroše najbolji su crvi. U frigidnoj vodi početka proleća jedva zadovoljavaju. Na udici nedolično vise, nepokretni i izduvani, ko im je kriv što vole leto. Zauzvrat, gliste mnogo bolje podnose hladnoću, ostajući mnogo aktivnije na udici. I na kraju, prvoplasirani. „Čime hraniš, tim i lovi“. Hlebno cveće, naravno: ruže, karanfilčići,... shodno gabaritima prisutnih lepojki. K’o što se vidi, ribe vojvođanske zdravo vole ’lebac, kao i Vojvođani. E sad, nas (polu) Laloše najbolje je pecati petorednom slaninom (dimljenom), u apoenima od 10 deka, mol’ću fino.

 

Otpozadi, reda radi

Za svaku nizijsku ribu važi: unuci i unuke uvek lošije podnose ’ladnoću nego očevi i mame tj. babe i dede. Shodno tome, oko „valova“ luduju babure „4 u kilo“, lepo. Hmmm, možda su metar ispod njih „zamarače“ (komadi preko kilo, koje treba zamarati, op. pis.)? Ili pamtiš kako je prošle godine u ovo doba riba već lepo jela? Očigledno, sezona je zbog oštre zime pomerena. Poranio si, Riboljube. Oko „valova“ mrtvo more? Dijagnoza: presreo si migraciju na pola puta. Dozvane toplotom krupne alavuše napustiše duboka mesta. Iskusne su to ribe, znaju koliko je proleće prevrtljivo. Nije im ni na kraj pameti da prerano istrče u površinski sloj tj. plićake. Nekoliko dana severca praćenog kišom i moralo bi se natrag, na dno. Sem što predstavlja nepotrebno trošenje energije, velika riba ovo šetkanje izbegava zato što joj je mnogo lakše da izroni, neg’ da zaroni. (da li ti ovo išta govori?).

 

I tako ćemo, radi mira u kući, ipak i vagler umočiti. Budući da mamac lebdi u srednjim slojevima (1,5 - 2 m) ni najduži, pola metra dugi modeli neće plašiti prisutne. Olovna sačma može se rasporediti dvojako. Opcija A: površinom špartaju flote 10-centimetarskih mini-dosada (kaugleri i sl.)? Glavninu tereta (60%) grupisati 25-30 cm od udice, da sve što brže proleti kroz pionire (b)alave, ostatak razvući ka plovku, na jednakim razmacima. Izrazito se lako zabacuje, dosta bučno sleće. Opcija B: nema mini-kamikaza? Koristiti olovice identičnih težina – što više, to bolje – na identičnim razmacima. Ovakva montaža mnogo sporije tone, natenane pretražujući sve slojeve. Ima dana kad sve krupne primerke privedeš ovako! Lepo se zabacuje, tiho sleće, a i mršenja su retka.

 

Prihranjuje se na klasičan način, adekvatno nakvašenim praškastim miksom. Za razliku od leta, sada je jako lako pogre- šiti. Greška 1: previše klopice. Iako je jedna od najvećih iz’elica među nizijskim ribama, čak i baburi metabolizam trenutno radi sa 10 - 15% kapaciteta. Na preambiciozno tretiranoj poziciji riba se odavno prejela, a zagoreli plovkaroš trpa još (!) čudeći se što mu ne udara. Za četvorosatno uživanje dovoljno je pola kese nekog miksa, sve preko toga je prečica do prazne čuvarke. Greška 2: škotski sindrom. Kao, „riba je gladna i doći će na bilo šta“. Doći će, samo hoće li je miks od strugotine i kukuruznog griza aromatisanog anisom zadržati na poziciji? Sumnjam. Greška 3: veće, a ređe tj. orah il’mandarina svakih pola sata. Bolje su manje kuglice (trešnje) na svakih 3-4 minuta. Namerno bacati blizu „valova“. Ako na površini ima aktivnosti, ovo će je dodatno pojačati jer će se prisutni vrlo brzo navići na „desert“. Greška 4: varijanta „do j...“. Potrebno je mnogo samokontrole da se vaglerom ne lovi na dnu, k’o što je ve- ćina naviknuta. Probaj, ipak. Četvrt sata dno, četvrt sata na pola vode... Ostaje samo da se uporede rezultati. Na kraju će ispasti da uprkos tome što većina mirišljavog V.D.Eynde-ovog Beeta završi na 4,5 m dubokom dnu, tamo nikog nema. ’Ladno, bre. Greška 5: hleb u miksu! Ovo je kao da, praveći 5. ličnu u napadu 5 sekundi pre kraja, usput ubiješ sudiju! Miks obogaćen hlebom postaje prekompaktan pa trešnja stiže na dno manje-više cela, ne ostavljajući za sobom dovoljno mirišljavih čestica.

 

To bi bilo to. A da, mamci. Najbolja je glista (crvena ili komad lauferke), hlebno cveće, pa nezaobilazni crvi. Na dalekom četvrtom mestu je hlebna noklica, pljosnata.

 

Zbunite zavesu, spustio sam se

Namerno se nisam bavio egzotama tipa monofili od 0,08 mm, plovci od 0,3 g, udice 22-ke, ver-d-vazovi i tome slično. Mene lično nikada nije privlačio lov kauglera 14 m dugom motkom koju je stalno potrebno sastavljati i rastavljati. Tekst je pisao voden-vepar, veprovima je i namenjen. Na nišan uzeh normalnog, 70% ludog vikend plovkaroša željnog iz zakona izgnanih babura uz poneku deveriku trofrtaljku. Kakav je tiraž, verovatno pogodih jedno 5000 takvih, da se naježiš.

 

Ne mogu a da ne završim predrasudama, kojih izgleda nije lišeno ni jedno polje ljudskog delovanja. Ni sam ne znam koliko sam puta pročitao varijaciju na temu „manji plovak je bolji od većeg“. Ono „uvek“ se podrazumeva. Tačno, pruža ribi manji otpor pri uzimanju mamca, ali... Upamti, ribo-zavisniče: bolje veći plovak pod kontrolom, nego manji koga vetar i talasi bacaju kud im se ćefne. Autor tvrdnje je jedan od najvećih all-round ribolovac svih vremena, Britanac Dik Voker (Walker), danas već pomalo zaboravljeni (pra)otac modernog šaranskog ribolova.

 

Na kraju, „šta je pisac ’teo da kaže“:

Ribu uvek treba tražiti u sloju vode optimalne temperature – trenutno, to su površinski slojevi.

Samo na plitkom terenu (max. 0,5 m) udica sme da je uz dno, obično treba da lebdi u slobodnoj vodi.

Površinski slojevi eksploatišu se uz pomoć usidrenog „hlebarnika“ i kratkog fiksnog plovka.

Srednji slojevi eksploatišu se uz klizni vegler i minimalne količine primame.

Nose se dva štapa, jedan sa fiksnim, drugi sa kliznim plovkom, lovi se naizmenično jednim pa drugim, dok se mušterije ne pronađu!

 

Autor teksta: Đorđe Veber
Objavljeno u ribolovačkom magazinu "Reviri Srbije", broj 13, april 2010.

Tagovi: plvak riblja corba

Ostavite komentar